KONCERT

Dela Gurdžijeva, Batagova, Tvajninga, Jakoba TV-a, Perta, Galena H. Brauna i Skota Pendera, zazvučala su u ovom prostoru sa svom delikatnošću bez sumnje, ali su i raskrilila vrata percepcije do kraja za sve one hrabre u srcu da dotaknu zvuke svojih snova.

Uvodne kompozicije Georgija Ivanoviča Gurdžijeva tako su vas momentalno privezale za jedan zvuk zagledan u samog sebe, potekao kao iz nekakve produbljene svetlosti na putu ka središtu Zemlje, sa onim svojim čulnim tonskim vodopadima uzbrdo, tim kricima prema unutra. Batagovljev „e-moll“ iz muzike za film „Udah – Izdah“ otmeno je zato kaleidoskopsko veselje boja i oblika, što priprema maestralnu blues ekspertizu sa sve zvonjavom klavira igračke u „Satie Blues“ Tobija Tvajninga, u kojem veliki i mali klavir idu fantazmagorijom zvukova naporedo poput pravih živih bića, odistinski oživljenih predmeta-stvorenja, što bi im se i sam Sati od srca obradovao. No, tu je već trenutak za istinski vrhunac koncerta, delo „Body of Your Dreams“ za klavir i boombox holandskog kompozitora Jakoba ter Velthousa, u kojem genijalno udruživanje ponovljenih isečaka izvesne američke televizijske reklame i klavira koji podražava boje ljudskih glasova, osobenosti izgovora i ritmova u njoj, a od nekog momenta kao da i sam počinje da upravlja reklamom (za vrstu pojasa koji proizvodi 3 000 mišićnih kontrakcija u samo deset minuta!) – pretvara delo u čistu rock operu na naše oči!

Arvo Pert u nastavku („Varijacije za ozdravljenje Arinuške“, „Za Ana Mariju“) polagano ljeska svojim oblucima zvuka, poput zrnaca kakvih crnih sunaca, osećate se potpuno kao da slušate jednog novog Baha iz savremenosti, iz svevremenosti upravo, u kojoj su čuda u koja bi poverovao i neki naš daleki predak zapravo i dalje moguća. A onda fantastični Galen H. Braun i „God is a Killer“ za klavir i traku, gde je klavir poput apokaliptične grmljavine, na kresti čijeg okeana dovikuje pomaman glas pentakostalnog propovednika, prave pop zvezde u ovom tretmanu, čija izražajnost dotiče onu Skrimin Džej Hokinsa na vrhuncu. Batagovljev „Valcer“, mnogo pomirljivije zvučne poruke, ali koja se svejedno takođe na svoj način otima od realnosti, ljupki je predah do završnog Skota Pendera („TANGO: Ms. Jackson Dances for the People“), u kome će uvrnuti razmeštaj naglasaka u jednom senzualnom ubrzanju iz svemira, biti smenjen klavirskom kontemplacijom sa zvucima za koje više ne razaznajete sa kojeg imaginarnog dela klavijature uopšte dolaze, da se ponovo sve vrati natrag u pravi „roller coaster“ utisaka i emocija. Takva je čarobnica Nada Kolundžija, da sa njenih koncerata obavezno izlazite potpuno rekonstruisanog sluha i duha. Živela!