Koncerti, novi albumi, neotkriveni talenti: Šta je obeležilo regionalnu rok i pop scenu 2024. godine

Svetlana Đolović, urednica online radio stanice „Radio Aparat“

Prvi utisak za 2024. je da je postjugoslovenski prostor je i dalje živ i i dalje povezan. Nametnule su se neke nove saradnje i novi regionalni heroji.

Ove godine sam bila članica žirija koji je dodelio nagradu Milan Mladenović i to je bilo jedno vrlo uzbudljivo iskustvo, uz sve vrline i mane. Glavni utisak je ipak što je pobedila pesma za koju sam navijala i za koju sam lobirala, a to je „Mirila“ grupe Nemeček. Sam proces je bio vrlo uzbudljiv i dramatičan. I opet pokazao da kad su ljudi civilizovani, i da iako se ne razumeju muzički, i imaju različite ukuse, mogu doći do rešenja.

Drugi utisak je kratko vaskrsvanje SKC-a na koncertu benda Consecration. Jedan pravi „blast from the past“, s obzirom da sam u prošlosti obitavala u tom kompleksnom izdanju za koncerte. To je jedan veleletan prostor, lep za slikanje, ali sa zvukom koji nema uvek najsrećnije rešenje. Ipak, SKC, sa posetilačke strane ima svoju vrline. Lepo je bilo to jedno veče provesti u SKC-u.

Danas možemo da stavimo znak pitanja i upitamo se zašto ne radi SKC. Kulturološki je fenomen kako da u nedostatku adekvatnih koncertnih prostora u Beogradu, neka zdanja zvrje prazna. I nikoga ne pitamo zašto je to tako.

Treči je vezan za posmatranje bendova sa lokalne scene. I ako su to prethodnih godina bili razni bendovi iz Hali Gali skupine, ovu godinu mi je obeležio razvoj i uspon benda Gazorpazorp. Počeli su godinu sjajnim singlom „Dišimo zajedno“, učestvovali su na kompilaicji „Hali gali 2“ sa pesmom „Proleće“ a godinu završavaju čudesnom novom pesmom „Mahovina“ koja na najbolji način najavljuje njihov debitantski album „Niz reku“ za koji se nadam da će obeležiti 2025. godinu. Ja se uvek obradujem kad bend iz nekog svog energičnog ali neartikulisanog poleta u muzici, dobije glavu i rep i postane radiofoničan, i zaista sam srećna dokle su Gazori stigli.

Marija Stojadinović, osnivačica „Bendskaut-a“, platforme za podršku alternativnoj sceni u regionu

Moj utisak o 2024. godini je da je počela ambiciozno; u prvoj polovini godine smo svedočili brojnim obećanjima o novim izdanjima. Nakon letnje festivalske sezone, ta obećanja više niko nije pominjao i ona su se prećutno prenela u 2025.

Kad kažemo domaća muzička scena, više ne mislimo samo na srpsku, jer smo itekako prisvojili regionalne sastave i u srcima ih izjednačavamo s „našima”. Hrvatska i srpska alternativna scena decenijama nisu bile u boljoj sinergiji, a tome se sve sigurnije priključuju Slovenija i Severna Makedonija, pa se stvara atmosfera zdrave konkurencije.

S druge strane, sve je veći pritisak na muzičare da budu influenseri, i sve veći strah da će njihova izdanja, na kojima su dugo radili, biti zaboravljena već sutradan.

Showcase festivali i muzičke konferencije su naivna nadanja da ćemo uvesti neke novine u našu industriju ili iskoreniti neke probleme. Pesma za Evroviziju se etablirala kao godišnji gala događaj koji ne sme da se propusti, po principu „kad mogu svi, mogu i ja”. Na festivalima svedočimo vrlo ograničenim live mogućnostima srpskih izvođača koji, doduše, super ispadnu na fotkama, pa im to čuva reputaciju.
Deluje mi i da su kod nas više „eksplodirala” strana izdanja nego domaća i bilo bi super da neki od aktuelnih evropskih i svetskih trendova iskrsnu i kod nas, kao što su ekscentrične kantautorke, ženski bendovi koji imaju duhovite i sarkastične tekstove, neočekivane i hrabre kolaboracije, niche muzika koja nađe svoje mesto kod šire publike…

U 2024. smo se uverili da kod domaće publike postoji ogromna potreba za diverzitetom i iskrenošću kod muzičara; da je okej ako nešto nije savršeno, ako nije sasvim po našem ukusu, sve dok je autentično, iako je to reč koju prečesto olako koristimo. I mislim da je to vrlo ohrabrujuće za one koji se bave muzikom – biti svoj je odlika koja se trenutno najviše ceni na sceni, što objašnjava neke od najbolje plasiranih albuma na top listama regionalnih portala.

Ana Dajić, autorka muzičke radio emisije „Dirižabl“

„Vadite papire, kontrolni!“ To je prva pomisao koja mi padne na pamet kad decembarski tekstovi o sumiranju godine počnu da iskrsavaju svakim novim skrolom na portalima. Zapravo, i nije tako loše imati ih pri ruci posebno ako ste od onih koji vole da prepisuju! Ovog puta se za „puškice“ oslanjam na arhivu Dirižabla koji pomno i svakodnevno prati dešavanja na sceni.

Neke godine su plodnije od drugih i rekla bih da je 2024. bila u pravom cvatu kada je muzika u pitanju. Ipak, na našem parčetu planete bilo je mirnije no inače. Kao da je godina bila neka vrsta lagane pripreme i tihe najave za neke velike albume koji tek dolaze. To je najbolje pokazala Hali Gali 2 kompilacija koja je okupila neke od meni najdražih bendova – proto tip, Gazorpazorp, Sitzpinker, Vizelj. Njihove ranjive i hrabre pesme učinile su da se unapred radujem svemu što sledi. Baš kao i nadolazećem albumu Oli Pop koja je singlom „Traume“ ostavila sjajan trag u ovoj godini.

Od najvažnijih vesti izdvojila bih da je Zeleni kačket postao podetiketa Pop depresije! Zahvaljujući njima otkrili smo nekoliko fantastičnih bendova, od kojih bih posebno istakla šabački sastav Lu i njihov album “Ne mogu ništa sam”, koji je za mene jedan od najvećih favorita 2024.
Sa druge strane žanra, a i mog raspoloženja, nalaze se mekši i pitkiji albumi u kojima sam podjednako uživala poput „Pearls on a String“ Katarine Pejak, „Alright“ Miriiam, te zbirke razdraganih himni okupljenih na albumu „Ciao“ Antuna Alekse aka. IDEM.

Raznovrsne emocije nosile su me kroz prethodnih dvanaest meseci i zaista su imale izuzetan saundtrek! Možda je baš zato početak godine ostao u posebnom sećanju – dočekala sam je na kućnoj žurci uz (pretpremijerno) pušten singl “Vila” benda Klotljudi. A ako je neko ove godine sazreo, to su definitivno bili oni, i album “Moda” izdvojila bih kao jedno od najprijatnijih i najsnažnjih utisaka!

Za kraj, godinu zaokružujem albumima koji su mi trenutno najaktuelniji u plejlistama – novim Jarbolima i On Tour. Želim nam da naredna muzička godina donese sve ono obećano i najavljeno, ali i iznenadi onim što nismo mogli ni da zamislimo da je u nastajanju.