Koncerti u Kulturnom centru Beograda u digitalnom formatu 1Foto: Kulturni centar Beograda

Kulturni centar Beograda započinje muzički program u 2021. godini u digitalnom formatu zbog preporuka i propisanih socijanih mera od strane Kriznog štaba i Vlade Republike Srbije u uslovima pandemije, saopšteno je iz ove ustanove.

Iz tih razloga, serijal Koncerti u Galeriji, u januaru čine dva onlajn koncerta, koji će se premijerno emitovati putem YouTube kanala Kulturnog centra Beograda, u ponedeljak, 18. januara, kao i 25. januara, u 18 sati.

Prvi koncert u Novoj godini izvešće violinistkinja Edit Makedonska i harfistkinja Gorana Ćurgus koje čine Duo EDIT.

Edit Makedonska je glavni koncertmajstor Narodnog pozorišta u Beogradu od 2003. godine, a član je Orkestra od 1980. godine. Održala je brojne koncerte kao solista i koncertmajstor širom bivše Jugoslavije, Evrope, SAD i Japana.

Osnivač je gudačkog kvarteta „Edit“ (2000) i dobitnica brojnih nagrada i priznanja. Gorana Ćurgus je bila stalni saradnik Beogradske filharmonije, Vojvođanskog simfonijskog orkestra, Simfonijskog orkestra RTS i drugih renomiranih orkestara.

Stalno je zaposlena u Narodnom pozorištu.

Osvajala je brojne nagrade i priznanja od kojih se izdvaja nagrada Zlatni anđeo za najboljeg mladog muzičara u Srbiji (1994). U 2021. godini Edit Makedonska obeležava 40 godina umetničkog rada, a Duo „EDIT“10 godina postojanja. Koncert Dua EDIT premijerno će se prikazati na YouTube kanalu Kulturnog centra Beograda u ponedelјak, 18. januara u 18 časova.

Za naredni ponedeljak, 25. januar, u 18 časova, zakazan je koncert pijaniste Dušana Markovića. Marković je posvećen istraživanju i izvođenju braokne muzike, a posebnu pažnju posvetio je interpretaciji dela Johana Sebatijana Baha.

Ističu se njegova tumačenja Bahovih klavirskih koncerata u de-molu i E-duru (u periodu 2015. do 2017. godine), kao i „Goldberg varijacija“ koje je i snimio (2019).

Okosnicu programa koji je odabrao Dušan Marković čine barokne forme preludijum i fuga.

Koncert počinje preludijumom i fugom majstora ovog oblika J.S. Baha, a potom slede dela kompozitora 19. i 20. veka S. Franka, S Prokofjeva, R. Ščedrina i D. Šostakoviča inspirisana Bahovim radom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari