Konferencije za štampu

Ne znam šta vi mislite, ali ja mislim da smo u vreme krize, pad-rublje-cena-nafte-Sirija-sankcije-nastavite sami, mi nekako zaboravili da se, u stvari, čovečanstvo, uključujući Ruse, dok se muči zbog krize, muči i zbog seksualnih neuroza, devijacija, perverzija, neostvarenih želja i fantazija ili, kako to prostački kaže jedan moj junak, zbog mračne nejebice. Ja znam da vam je neprijatno da čitate o tome, izvinjavam se. Istinu niko ne voli.

Jednostavno tako

Jedan moj prijatelj poklanja ženi cveće ne samo za rođendan ili na godišnjicu braka, nego jednostavno tako. Ide, vidi cveće, i odjednom se seti – mogao bih da poklonim! Ne često, tri-četiri puta godišnje. Ali od srca. Po osećanju. Meni se dopada što je to jednostavno tako. Osmehneš se kasirki. Pozdraviš se s nepoznatim u liftu. Daš novčanicu siromahu, ne razmišljajući da li je to dobro ili socijalno korisno. Javiš se prijatelju. Pozoveš roditelje. Poljubiš suprugu u obraz. Ili supruga – ako je neko žena. Najvažnije je – bez povoda. Danas imam čudno raspoloženje: hoću da vas sve pozdravim, da vam poželim sreću i da vam kažem da vas volim. Bez povoda i bez praznika. Tek tako. Jednostavno tako.

Unikatnost

U jednom veoma pametnom društvu razgovarali smo o masovnoj i o ozbiljnoj umetnosti. Jedan od sagovornika je bio gotovo uvređen: „Evo Stiven King, kralj horora, milionskih tiraža, napisao je pod pseudonimom Ričard Bahman nekoliko značajnih knjiga o životu, ali one su imale neuporedivo manje tiraže.“

A drugi je naglasio: „Ričard Bahman nije loš pisac, ali u sličnom maniru radilo je i radi mnogo pisaca. U svojoj oblasti King je jedinstven. U ulozi Bahmana on piše ono što bi mogao da napiše i neko drugi, dok King ume ono što niko ne ume.“

I to je najvažnije, u kojoj oblasti ti ne bi trebalo da radiš: radi ono što niko drugi ne radi.

Jedinstvo forme i sadržaja

Ja sam čovek harmonije. Volim jedinstvo forme i sadržaja. I nisam u tome usamljen, sama priroda to voli. Materija teži da se prilagodi sopstvenom duhu. Sovjetski ideološki duh podseća na balon u koji se sipa voda. NJegova opna postaje sve tanja i tanja, i svi mi znamo šta se potom dogodilo: balon je pukao i voda se razlila svuda. Danas je slična situacija: svima se čini da je balon sve veći i veći, mnogi su time ushićeni i na to ponosni, slave to iako nemaju sadržaj formalnog praznika, angažovani i mobilisani u nekoj izmišljenoj organizaciji, potpuno lišenoj i forme i sadržaja. U međuvremenu, guma je sve tanja. I nikakvim lepkom ne možeš spasiti istanjenu gumu.

Dozvolite ljudima da sami biraju i odlučuju

Došli su u neko selo aktivisti koji su hteli da sruše Lenjinov spomenik. Meštani su se suprotstavili tome.

Razume se, meni je jasno ko je i šta je Lenjin, kao i da je monoteizam bolji od paganstva.

Ali dozvolite ljudima da sami biraju i odlučuju. Vama se ne dopadaju njihove odluke? Ali oni tu žive, a ne vi. Ono što se nameće ili iskorenjuje silom jeste štetno nezavisno od toga šta se nameće ili iskorenjuje.

Isti je slučaj i s Lenjinom u mauzoleju. Odavno ga je trebalo izneti odatle. Da. Ali posle referenduma. Možda samo Moskovljana, još bolje cele zemlje, jer to se tiče svih. Ako to ne prihvati većina – trpite.

Dozvolite da dođe trenutak kada će sami ljudi i srušiti i izneti.

Konferencije za štampu

Sećate li se anegdote o društvu ljubitelja anegdota? Sve njihove anegdote su numerisane, dovoljno je samo reći: „Broj 17!“ „Broj 136!“ „Broj 667!“

– Da, ali zašto vi uopšte sedite za stolom?!

Isto tako možete da slušate i Putina. Svi odgovori su numerisani, šale poznate, ničega novog nema i nikada neće ni biti.

Sve njegove konferencije za štampu mogle bi da se svedu na pet sekundi. Izađe i kaže: „Sve je dobro. Privremene teškoće, stalni uspesi. Sve znam. Sve ću rešiti. Doviđenja.“

Autor je poznati ruski romansijer, dramski pisac i filmski i TV scenarist čiji su romani „Ja nisam ja“, „Feniksov sindrom“ i „Prvi drugi dolazak“ nedavno objavljeni na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga.

Prevod s ruskog: Dragan Bojović

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ ww.arhipelag.rs