Konfrontacija sa neprijatnim činjenicama

A poznata nam je kafana i poznat nam je drum.

Tim predstave „Smrt gospodina Goluže“ nas poziva da se suočimo sa sopstvenim mestom u svetu koji nas okružuje i sa odgovornošću spram istog, upravo tu, u toj kafani.

Autorka teksta Ana Đorđević u reči autora navodi da je „Smrt gospodina Goluže“ originalan dramski tekst nastao nastao inspirisan pripovetkom Branimira Šćepanovića, a u saradnji sa rediteljem Patrikom Lazićem. Predstava je nastala u koprodukciji novosadskog Pozorišta mladih, Beo art produkcije i Centra za razvoj vizuelne kulture.

Đorđević prati narativnu nit Šćepanovićeve pripovetke – gospodin Goluža dolazi u jedno mesto, odseda u kafani sa prenoćištem, a došao je, načelno, da izvrši samoubistvo. A možda, ako nađe ljubav, i odustane…

Autorka kreira jedan svet u tekstu koji je delom zadat, a delom je u naznakama, kako i sama kaže: „Trudila sam se da konačnim tekstom ispričam, naravno, svoju intimnu priču, koja se danas, više nego ikad, tiče traženja onog ličnog identiteta – ultimativnog, trajnog, izdržljivog, otpornog na odrone na putu…“

Iako imamo likove u „Smrti gospodina Goluže“, oni su zapravo jedan lik, kome pripada i Goluža koji se samo naizgled opire, a zapravo je deo jedne iste mase. O mnogo čemu više se sluti nego što se otkriva do kraja: o Udovici koja zavodi Golužu, o Golužinim moćima ‘vidovnjaka’… Upravo ostavljajući da se stvari naslućuju Ana Đorđević slika društvo, a to je društvo kojem pripadamo, koje ne diferencira pojedinca od grupe kroz misleći i emotivni stav.

Tako i reditelj Patrik Lazić vrlo oštroumno predstavi daje kontekst rijaliti šoua. Moć rijaliti programa je u tome što gledaocu daje mogućnost da se poistoveti sa učesnikom u realnom vremenu, a da pri tom ne snosi posledice ponašanja istog. Tako da imate snažan doživljaj da u nečemu učestvujete, a zapravo to ne činite.

„Da bi se neki rijaliti ‘uhvatio’ u određenoj zemlji“, kaže u rediteljskoj eksplikaciji Patrik Lazić, „on mora da bude prilagođen podneblju, jer ne može da uspe ukoliko se gledaoci ne mogu identifikovati s onim što gledaju. Prema toj logici, učesnici rijalitija predstavljaju delove ličnosti naroda koji taj rijaliti gleda.“

Slika rijalitija koju gledamo na ekranu ista je ona koju vidimo na sceni, zato što naši junaci samo ‘fingiraju’ da o nečemu imaju sopstveni stav, a zapravo se razlikuju samo po masci koju nose. Maske se na samom kraju predstave i pojavljuju na licima naših junaka, koji su samo jedna psihološka masa u kojoj se ne zna ko je ko, pošto se u stavovima prema osnovnim životnim pitanjima ne razlikuju jedni od drugih. Tako i ubede Golužu da ode na most da počini suicid, a ni on se ne opire. Nakon toga svi se vrate i sednu za sto i, na kraju, završavaju u jednoj vrsti orgijastičkog plesa koji je jednako mutan koliko i njihova egzistencija.

U predstavi igraju: Saša Torlaković, Slavica Vučetić, Katarina Marković, Saša Latinović, Kristina Savkov, Slobodan Ninković, Ivan Đurić, Neda Danilović, Dragan Zorić, Vera Hrćan Ostojić. Saša Stojković, Marija Radovanov, Aleksa Ilić igraju vrlo jasno. Goluža Saše Torlakovića je snažan u svojoj neođređenosti, u neprestanom prelaženju od ljubavi do suicida, u jednoj naizgled bezopasnoj, a strašnoj neodlučnosti. Buda Ivana Đurića i Zorka koja baje i preti bacanjem čini Vere Hrćan Ostojić daju jedan poseban ton predstavi, fino podcrtavaju detaljima svet u kojem smo.

Muzika Ramba Amadeusa potencira kako atmosferu začudnosti, tako, u jednakoj meri, i atmosferu mulja u kojem svi zajedno plutaju. Scenografija Vesne Popović donosi autentičnu kafanu koja je asocijacija najpre na onu Simovićevu iz „Čuda u Šarganu“, jer je slika jednog sveta. Kostim Milice Grbić Komazec, kao i koreografija Iste Stepanov, čine taj svet upečatljivijim. Daju mu jasne obrise.

To je slika sveta kojem i mi pripadamo, mi koji sedimo u publici, a pozorište je nebezbedno mesto i zato što u njemu delimo isti fizički prostor, u  stanju je da vas direktno konfrontira sa neprijatnim činjenicama. U rijalitiju ste sa druge strane, bezbedni, jer imate prostornu i medijsku distancu.

Ova predstava sa timom koji iza nje stoji u toj konfrontaciji uspeva. Čini to bez podignutog tona, ali jasno.