Već po tradiciji, 27. mart u Subotici je dan Radomira Konstantinovića: ove godine, 91. godišnjica njegovog rođenja obeležena je ovde, u Gradskoj biblioteci, uručenjem nagrade koja nosi njegovo ime, i predstavljanjem prvog kola Sabranih dela.
„Nagrada Radomir Konstantinović“ pripala je ravnopravno novosadskom književniku Laslu Vegelu za roman „Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile“, i Radivoju Cvetićaninu, novinaru i piscu iz Beograda, za knjigu „Konstantinović. Hronika“. Cvetićaninova knjiga izdanje je naše kuće, Dan graf.
Uručujući nagrade predsednik žirija Gojko Tešić kazao je da je Vegelov roman „blistav trenutak mađarske i srpske književnosti u drugoj deceniji 21. veka“, a da je monografija Radivoja Cvetićanina „kapitalno, jedinstveno delo srpske biografistike“. Žiri u kojem su bili i Vladimir Gvozden, Ivan Milenković i Oto Tolnai, odluku je doneo jednoglasno. Nagrada se inače dodeljuje bijenalno, za radove koji su na tragu Konstantinovićevog stvaralaštva. Ove godine dodeljena je drugi put. Prvi laureati, 2017, bili su hrvatski dramatičar i prozaist Slobodan Šnajder, i srpski filozof Milorad Mida Belančić.
Plaketu Nagrade uradio je slikar Peđa Nešković, prema svojoj slici „Razmišljanje Radomira Konstantinovića“ iz 1969. godine.
Zahvaljujući na priznanju Vegel je kazao da mu je Konstantinović blizak još od gimnazijskih dana, a pogotovo kasnije kad je uređivao časopis Uj Simpozion. „Naučili smo da slušamo radio slušajući Konstantinovića na Trećem programu“, rekao je Vegel, dodajući da pisac bira svoju sudbinu kad bira svoje uzore. Jedan od njegovih uzora bio je upravo Konstantinović. Vegel misli da poznatu srednjeevropsku trijadu pisaca Konrad – Kundera – Kiš, treba dopuniti četvrtim K, Konstantinovićem: on je prethodio renesansi te književnosti koja se desila sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Cvetićanin je rekao da u Srbiji ima 387 književnih nagrada, ali da bi on između svih njih uvek najradije uzeo baš ovu koju je dobio, zbog toga što nosi ime „najvažnijeg pisca savremene srpske književnosti“. „Danas je jasno da je propao pokušaj da se Konstantinović proglasi strancem u srpskoj kulturi – obrnuto, sve je čvršće uverenje da je Konstantinović jedan njen stub, i pitanje je vremena kad će stati uz rame Crnjanskom i Andriću“. Cvetićanin je podsetio da je Konstantinović u književnosti bio „šampion modernizma“, i da je na toj liniji uvek bio „čovek subverzije i pobune“. „Ali artikulisane pobune“, podvukao je, i naveo da je Konstantinović podržavao proteste devedesetih, mada je ukazivao na to da je uredu što se čuje „bando crvena“, ali da je problem što se ne čuje „bando nacionalistička“.
„Ne znam da li bi on danas bio jedan od pet miliona“, kazao je Cvetićanin. „On ne bi ostao kod kuće zato što su sa onog kamiona govorili i neki mračnjaci koji godinama govore najgore infamije o njemu, nego zato što je bilo previše onih koji su ih mirno, i bez ikakve nelagode slušali“, zaključio je.
Prvo kolo Sabranih dela Radomira Konstantinovića, koje je iz štampe izašlo pre nekoliko nedelja, imalo je u Subotici prvu promociju, u nizu koje izdavači, Fondacija Vinaver i list Danas, planiraju, a koje će realizovati Novi optimizam. Predsednica Saveta za negovanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića, Latinka Perović, vidi Sabrana dela kao ključnu činjenicu svih akcija vezanih za ovog pisca i filozofa. Ona je visoko ocenila napore lista Danas, i posebno jedne hrabre sredine, kakva je grad Šabac, koji kroz Fondaciju Vinaver preduzima niz inicijativa, među kojima je od velikog značaja za srpsku kulturu upravo izdavanje Sabranih dela.
Priređivač Sabranih dela Gojko Tešić govorio je o tome da su u pet knjiga prvog kola uglavnom manje poznati, ili čak nepoznati Konstantinovićevi tekstovi, i da će oni biti veliko iznenađenje za književnu javnost.
Najavio je za ovu godinu izlazak još dva kola, dakle još deset tomova. Prema usvojenom projektu, preostaje posle toga da se priredi i štampa još petnaest, ukupno dakle 30.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
