Konstrakta: Najveća impresija iz knjige mi je to kako je Rosić završio revoluciju u jednoj stranici

Rosić je dodao da se prisetio filma „Reservoir Dogs“ dok je dolazio na promociju, toga kako se nađu ljudi koji se jesu i nisu videli pre toga, i krenu u pljačku.

– Mi smo krenuli u pljačku dobrog raspoloženja – rekao je Rosić.

Promocija je propraćena upravo takvom atmosferom, a muziku je puštao DJ Brka.

– Sve mogu za Rosu da uradim, ali ipak ne mogu iz sebe da izađem, tako da sam ovaj roman čitala kao istoričarka – kazala je Dubravka Stojanović, istoričarka.

Ona je delo podelila u pet nivoa. U prvom, kako je objasnila, smešten je triler koji se završava u tragičnoj, filmskoj atmosferi, dok drugi nivo prikazuje vreme korone.

– Rosić je na izvanredan način uhvatio naše živote u tom periodu. Pojmovi, koji predstavljaju istorijski život su: Zoom, Viber grupa, društvena distanca, Wolt, Glovo, „lokdaun“… Upadljivo je da reči poput „lokdauna“ nismo preveli na naš jezik, nema ni zatvaranja, ni zaklučavanja. Kao da smo se pravili da će taj period brzo proći, te nam te reči neće biti potrebne, nećemo morati da ih se sećamo. Međutim, problem nastaje kada dođemo na treći nivo gde Rosić brilijantno prikazuje, današnje, srpsko društvo, koga karakterišu reči: „šoping mol“, hipsteri, trotineti, 24Kitchen, menadžeri, life coach … – primetila je Stojanović.

Ona kao važan znak uvidela to što ništa nije prevedeno na srpski.

– Mislim da te reči imaju isto značenje kao ove iz perioda korone, odnosno, da glume neku dinamiku, da se nama nešto svašta dešava, a da mi ustvari stojimo, da smo u „stend baju“ kao što smo bili dok smo bili u „lokdaunu“ – zapazila je Stojanović.

Četvrti nivo je prema njenim rečima – današnja politika, koje je jako mnogo u knjizi, i koja objašnjava taj stand by.

– Peti nivo je moj nivo, gde istorija udara junake iz knjige, gde se vidi da je to njihov problem. Problem rat u kome je jedan od glavnih junaka učestvovao. Trenutak koji je to društvo i te junake skrenuo sa nekog boljeg puta. Mislim da Rosić misli da ni taj rat nije prapočetak i mislim da je, bolje od svakog istoričara, sociologa i drugog društvenog naučnika objasnio zašto je i kako taj rat počeo – konstatovala je Stojanović i dodala: „srečna sam što neću biti istoričarka koja će se baviti ovim vremenom, ali zavidim istoričarima, jer će imati već gotov posao.

Pisac Božo Koprivica primetio je da kod Rosića u delu „funkcionišu“ refereni.

– Ima taj ritam, odmah prihvatite priču. Kad u neku dobru priču uđete, onda pristajete na atmosferu gde funkcionišu razni refreni. Svaki dobar pisac, ako je dobar pisac, dobar je u fantastici, humoru i erotici. Ovo delo je fantastika realnosti što bi se reklo – zapazio je Koprivica.

Vajar Mrđan Bajić, kazao je da je Rosić spojio fikciju i dokumentarnost. Rasčlanjujući primer umetnika Dejmijena Hersta, koji se navodi u knjizi, zaključio je da – kada dobijete ubedljivost u tako maloj čestici, možete da budete sigurni da cela knjiga funkcioniše literarno brilijantno.

Muzičarka Ana Đurić Konstrakta kazala je da knjige čita uglavnom na moru, dok leži na plaži, pa je tako i ovu kao i prethodnu Rosićevu čitala tamo.

Ona je istakla da se vezala za lik Gavrana, jednog od likova čije sudbine knjiga prati, zato što uvodi u priču o revoluciji, sa buntom protiv globalnog poretka.

– Osećam na plaži, rađa se nada, rešiće se, Branko će predložiti kako ćemo rešiti naš svetski problem. Onda dolazi četrdeseto poglavlje koje nas polako uvodi u to da je ta revolucija koju je on organizovao preko noći, praktočno jedna marketinška kampanja. U četrdesetom poglavlju dolazimo do potpunog kraha, koji me je boleo jer nije dato rešenje… Najveća impresija iz knjige mi je to kako je Rosić završio revoluciju u jednoj stranici – konstatovala je Konstrakta.