Konstrukcija snova

Ovog puta, Madžar nastupa u ciklusu „Kolarac – Tvoj svet muzike“ Centra za muziku Zadužbine Ilije M. Kolarca, a na njegovom repertoaru su sve same poslastice klasičnog menija – Mocart, Berg, Šuman i Šopen. No, šta god Aleksandar Madžar svirao, morate računati s tim da tokom vremena odmicanja koncerta sve to postaje – on sam lično. Meditacija višeg ranga, briljantnost koncertne zbilje, misaonost u zanosno zamršenim hodnicima kakvog nenadmašnog lavirinta – ukratko, Madžarovo vladanje interpretacijom odistinski je vrhunsko i zbog toga se nakon njegovih nastupa osećate kao slušalački supermen iznova vraćenog dostojanstva. Dakle – sjajno!

Tako će već uvodni Mocartov Andante K 616 prosuti doslovce nebesku čednost svoje aure, toliko zadivljujuće dosegnuto savršenstvo finog podrhtavanja sijaseta vibracija u jednom složenom saglasju, na momente prave skarlatijevske imaginacije. Bergova jednostavačna Sonata, odmah potom, otići će međutim i korak dalje u ovu ljupku i Mocartom maločas tanano započetu konstrukciju snova. Meandri misli u ovoj Sonati, rečju zadubljenost u pojam i biće, čine da se osećate kao na kakvoj veličanstvenoj pučini, gde trnete u kakvom smiraju od samog ljeskanja boja u izmrvljenim stakalcima kaleidoskopa. Šuman će zato smesta zatim doći sa svojom pak Fantazijom op. 17 u množini slojeva, ma pravoj jednoj katedrali zvukova, kao građevini kakvog misterioznog neimara, nemirne i neukrotive vizije.

Drugi deo koncerta protiče u znaku Šopena, najpre njegove Tri mazurke op. 59 kao pravog praznika skupocenih miligrama raskoši, optočenih gdegde herojstvom klavirskih filigranskih sečiva, rezolutne kakvoće. I zatim Sonata br. 3, potresna od prve, sa svojim vrtložićima gipkog obilja, britke blistavosti i temeljnog tonskog zvona. Plus dva bisa i odjekivanje vasionom posebnosti. Doživljaj zauvek.