Kontroverzni ministar uporedio film čuvene rediteljke sa nacističkom propagandom, a ona je potomak žrtava holokausta 1Foto: Laurent Hou / AFP / Profimedia

Evropska filmska akademija objavila je otvoreno pismo podrške svojoj članici uglednoj poljskoj rediteljki Agnješki Holand, a osudila verbalni ispad poljskog ministra Zbignjeva Ziobra koji je njen novi film „Zelena granica” uporedio sa nacističkom propagandom.

Kako prenosi Jutarnji list, Ziobro, koji je kao član vladajuće konzervativne partije PIS na poziciji ministra pravde – rekao je početkom prošle nedelje na Tviteru (X) da su „u Trećem Rajhu Nemci snimali propagandne filmove u kojima su Poljake prikazivali kao pljačkaši i ubice. Danas imaju Agnješku Holand“. Objavom na Tviteru prokomentarisao je uspeh filma Agnješke Holand „Zelena granica”, koji je početkom septembra osvojio Veliku nagradu žirija i još šest nezvaničnih nagrada na Venecijanskom filmskom festivalu.

Kontroverzni ministar uporedio film čuvene rediteljke sa nacističkom propagandom, a ona je potomak žrtava holokausta 2
Foto: Manuele Mangiarotti/ipa-agency / Shutterstock Editorial / Profimedia

Radnja filma „Zelena granica” odvija se u prašumskom pograničnom području između Belorusije i Poljske. Kada je vlada beloruskog autokrate Lukašenka odlučila da iskoristi talas izbeglica da uzdrma Evropsku uniju, hiljade migranata iz centralne Azije našlo se na poljskoj „zelenoj granici”. Film prati njihove sudbine i ponašanje poljskih graničnih službi. Film takođe komentariše poljsku migracionu politiku, uključujući i Ziobrovu. Ziobro je na Tviteru revoltirano prokomentarisao film, iako nije imao priliku da ga pogleda.

Komentar poljskog ministra pravde je utoliko neprikladniji jer rediteljka potiče iz porodica čiji su članovi bili žrtve nacizma. Holand je jevrejskog porekla, njen deda je poginuo u Holokaustu, a otac je bio oficir za vezu u antifašističkom Varšavskom ustanku.

Kontroverzni ministar uporedio film čuvene rediteljke sa nacističkom propagandom, a ona je potomak žrtava holokausta 3
Foto: Ottavia Da Re / Avalon / Profimedia

Na kometnar poljskog ministra prvo je reagovalo Poljsko udruženje filmskih radnika. Predsednik društva Jacek Bromski uporedio je Ziobroa sa Putinom: „Želeo bih da vas obavestim da se ni jedan američki političar nije usudio da kritički reaguje na krajnje antiamerički film Olivera Stouna „Vod smrti“, ako čak ni Putin nije ovim tonom komentarisao Zvjagincevljeve filmove, koji su prema Rusima veoma kritični, pošto verovatno nisu hteli da se brukaju”. Bromski je dodao: „Kada je reč o diskreditaciji Poljske u očima međunarodnog javnog mnjenja, niko u istoriji naše demokratske domovine nije postigao toliko kao vi”.

Zbignjev Ziobro je zaista kontroverzna politička ličnost i jedan od političara koji su glavni uzrok tinjajuće svađe između poljske vlade i Evropske unije. Prvi put je postao ministar pravde 2005. godine, a na toj funkciji je u sadašnjem, drugom mandatu od 2019. Tokom svog prvog mandata sproveo je spornu izmenu zakona, koja je spojila funkcije ministra pravde i javnih tužilaca. Ziobro je tvorac i arhitekta reforme pravosuđa zbog koje se Varšava posvađala sa Briselom, jer je svrha intervencije bila da se sudije i pravosuđe podlože izvršnoj vlasti. Ziobro se našao u centru skandala kada se ispostavilo da je koordinirao onlajn klevetu sudija i advokata koji su se glasno protivili reformi. Ziobro – koji je jedan od osnivača i ideologa PIS-a – istovremeno je popularan u konzervativnoj poljskoj javnosti, jer se, s pravom ili ne, predstavlja kao nemilosrdni borac protiv korupcije.

Ovo nije prvi put da se poljska vladajuća partija PIS i njeni lideri sukobljavaju sa filmskim stvaraocima. 2014. istu sudbinu doživeo je reditelj Pavel Pavlikovski i njegov film „Ida”, koji se delimično bavi poljskim antisemitizmom. Nakon što je film 2014/15. osvojio nagradu Evropske akademije i Oskara, prikazan je na poljskoj televiziji, ali sa interpretativnim uvodom tokom kojeg su stručnjaci objasnili šta je u filmu sporno. Još veću uzbunu je 2018. izazvao film Vojčeha Smarzovskog „Sveštenstvo“, koji tematizira korupciju, karijerizam i društvenu moć poljskog sveštenstva. Međutim, film je bio ogroman hit, iza njega su stajali poljski filmski profesionalci i osvojio je sve glavne nagrade na nacionalnom festivalu u Gdinji.

Isto se sada dešava i sa Agnješkom Holand. Iza nje su stajale brojne kolege, a Evropska akademija (EFA) saopštila je da je „zatečena ličnim neprijateljstvom i pretnjama poljskog ministra”.

Agnješka Holand (1948) je verovatno najpoznatija evropska i poljska rediteljka današnjice, impresivna profesionalka sa karijerom u poljskoj i američkoj kinematografiji, filmu i televiziji. Studirala je na FAMU u Pragu u klasi kod našeg direktora Rajka Grlića. Afirmirala se još u vreme komunizma, kada je 1979. godine dobila nagradu kritike u Kanu sa svojim debitantskim filmom „Pokrajinski glumci”. S obzirom na to koliko je poljski konzervativci danas mrze, zanimljivo je da je jedan od njenih najvećih ranih hitova bio „Ubij sveštenika“, biografski film o svešteniku Pjotru Popelušku, koga su ubili agenti poljske tajne službe 1984. godine. Pored Poljske, Holand je snimala i filmove u Britaniji i Francuskoj. Impresivan je i njen televizijski rad. Režirala je epizode ​​“The Wire“, „House of Cards“ i „Killing“, a 2010. ju je odabrao Dejvid Sajmon za režiju pilot i prvih epizoda serije „Treme“. Ona je 2013. godine u Češkoj snimila mini seriju „Burning Bush” o Janu Palahu, što je ujedno bila i prva serija koju je HBO snimio u istočnoj Evropi. Nešto ranije snimila je poljsko-češko-slovačku koprodukciju u TV seriji o slovačkom hajduku Janošiku, koja se pretvorila u veliki srednjoevropski televizijski hit.

Godine 2018. bila je ko-kreator distopijske političke serije „1983“ koju je producirao Netfliks. Radnja serije se odvija u bliskoj budućnosti, u kojoj se pad Berlinskog zida nije dogodio, a komunistička diktatura u Poljskoj postepeno je evoluirala u konzervativno-nacionalističku Putinovog tipa. Čini se da je Agnješku Holand prestigla sopstvena fikcija. I u njenom slučaju život je pokazao da voli da imitira umetnost.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari