Kontroverzni ruski film u bioskopima

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. 1. deo
   Period vladavine Nikolaja II Aleksandroviča Romanova je bio period privrednog rasta, ali je bio i period gomilanja protivrečnosti koje je iznedrio ruski kapitalizam. U spoljnoj politici je bio vođen ekspanzionističkim težnjama na istok. Godine 1904. je počeo, a naredne godine je okončan Rusko-Japanski rat. Ovaj rat je završen teškim porazom Rusije, koji je ona započela zarad kontrole nad Mandžurijom i Korejom.. Ovaj izgubljeni rat i veliko nezadovoljstvo stanjem u društvu su bili uzroci revolucije 1905-1907. Neposredni povod je bio tragični događaj 9/ 23. januara 1905. godine. Tada se dogodio incident poznat kao Krvava nedelja. Georgij Gapon, pravoslavni sveštenik, zatvorski kapelan, osnivač Udruženja fabričkih radnika, je predvodio veliku masu (oko 300.000 ljudi) u Petrogradu kako bi caru predali peticiju o teškom položaju radništva. Verovali su da je car (царь-батюшка – car otac) dobar i da ne zna pravu istinu, koju od njega kriju njegovi loši doglavnici. Želeli su da mole cara da „otvorena srca… primi miroljubivu peticiju“. „Nemamo više snage, gospodine. Za nas je došao strašni trenutak kada je smrt bolja od nepodnošljive patnje“. Kada su stigli do Zimskog dvorca, kozačkoj gardi, koja je čuvala carsku rezidenciju, je naređeno da puca na demonstrante, molioce carske milosti. Ubijeno je više stotina ljudi. Zbog tih događaja, tačnije, zbog tog zločina, car Nikolaj je dobio epitet „krvavi“ – narod ga je nazvao „Nikolaj krvavi“. O ovom događaju piše Isak Dojčer: „Demonstratori, koji su nosili careve portrete, svete ikone i crkvene barjake, nadali su se da će caru predati peticiju u kojoj ga ponizno i plačljivo mole da ukloni njihove nedaće. Car je odbio da primi molitelje i naredio je trupama koje su čuvale Zimski dvorac, da pucaju u gomilu.

2. 2. deo
   Tako je potaknuo revolucionarnu eksploziju.“ O ovom carističkom zločinu, koji će imati dalekosežne društvene posledice, pisao je i Dimitrije Tucović: „Na čelu demonstranata bio je pop Gapon, koji je u jednoj ruci nosio krst, a u drugoj savijenu molbu caru i radničke zahteve. Za njim je išlo 15.000 do 18.000 ljudi. Na 80 koraka naredi se masi da stane, ali se ona i dalje kretala s Gaponom na čelu. Oko 11 čas i 40 min. čula se prva komanda i prvi plotun, zatim drugi, treći. Nasta užasan pisak i jauk ranjenih. Među prvima bio je ranjen i pop Gapon, i obojio sneg svojom krvlju. Oko njega ležalo je više stotina mrtvih i ranjenih. 3.000 mrtvih i toliko ranjenih pokrilo je ulicu. Još krvaviji je bio sukob na Moskovskoj kapiji, na koju je navalilo 20.000 radnika. Bilo je na hiljade mrtvih i ranjenih. Na isti su način presretani radnici i na drugim krajevima… Na sva ova zločinstva vlada je odgovorila: ‚Dali smo im pouke; sad ćemo biti neko vreme na miru.‘“
   Ovaj krvavi obračun sa radnicima je bio znak, zvono na uzbunu, kojim je počela Ruska revolucija 1905. godine. Vođe ruskog radništva su bile toliko užasnute masakrom da su objavile generalni štrajk čiji je zahtev bio – demokratska republika. No, bilo kako bilo, ta slabašna revolucija je ipak pripremila silazak sa scene polufeudalnog poretka Nikolaja II Romanova. Jednu deceniju kasnije, tačnije februara 1917. „Petrograd su zahvatili nemiri izazvani rasprostranjenim glasi-nama da preti oskudica hrane, kao i nezadovoljstvom vojske…, što je podstaklo nekolicinu liberalnih političara da zbace cara i proglase ‚privremenu‘ vladu“, zapisao je Dimitrije Obolenski.

3. 3. deo
   Za njim je išlo 15.000 do 18.000 ljudi. Na 80 koraka naredi se masi da stane, ali se ona i dalje kretala s Gaponom na čelu. Oko 11 čas i 40 min. čula se prva komanda i prvi plotun, zatim drugi, treći. Nasta užasan pisak i jauk ranjenih. Među prvima bio je ranjen i pop Gapon, i obojio sneg svojom krvlju. Oko njega ležalo je više stotina mrtvih i ranjenih. 3.000 mrtvih i toliko ranjenih pokrilo je ulicu. Još krvaviji je bio sukob na Moskovskoj kapiji, na koju je navalilo 20.000 radnika. Bilo je na hiljade mrtvih i ranjenih. Na isti su način presretani radnici i na drugim krajevima… Na sva ova zločinstva vlada je odgovorila: ‚Dali smo im pouke; sad ćemo biti neko vreme na miru.‘“
   Ovaj krvavi obračun sa radnicima je bio znak, zvono na uzbunu, kojim je počela Ruska revolucija 1905. godine. Vođe ruskog radništva su bile toliko užasnute masakrom da su objavile generalni štrajk čiji je zahtev bio – demokratska republika. No, bilo kako bilo, ta slabašna revolucija je ipak pripremila silazak sa scene polufeudalnog poretka Nikolaja II Romanova. Jednu deceniju kasnije, tačnije februara 1917. „Petrograd su zahvatili nemiri izazvani rasprostranjenim glasi-nama da preti oskudica hrane, kao i nezadovoljstvom vojske…, što je podstaklo nekolicinu liberalnih političara da zbace cara i proglase ‚privremenu‘ vladu“, zapisao je Dimitrije Obolenski.

4. 4. deo
   Država i vojska su bili potpuno iscrpljeni svetskim ratom. Rusija je gubila rat jer nije bila sposobna da se modernizuje niti je mogla da modernizuje vojsku. Očigledna je povezanost između rata i revolucije. Luis Fišer opisuje katastrofalno loše prilike u ruskoj vojsci. Mobilizovano je četrnaest miliona ljudi. Ali ta mnogoljudna vojska nije imala ni jedan teški top, a imala je samo oko 4000 mitraljeza. Oficiri nisu poznavali modernu vojnu nauku, ali su je nadobudno prezirali. Generali i oficiri su i na frontu nastavljali svoja suparništva i zađevice iz vremena izgubljenog rusko-japanskog rata. Rusija je 1917. godine izašla iz rata bez 1.700.000 vojnika. „Bes vojske raširio se po celoj Rusiji. Vojnici su pisali kući da često idu u napad i bez puške te da dobiju pušku tek kad nekog od drugova pokosi neprijateljski metak… Krivica za loše vođenje rata je svaljena na cara Nikolu II, za koga se znalo da je dobrodušan ali slab, a osobito na caricu Aleksandru, bivšu nemačku princezu Alisu od Hesena, koja je pala pod hipnotičke čarolije Grigorija Rasputina (‚razvratnika‘), razuzdanog, nepismenog sibirskog seljaka-popa, za koga se tvrdilo da poseduje iceliteljske moći koje čuvaju carevića, carevog sina jedinca, da ne umre od hemofilije.“

5. 5. deo
   Nikolaj II je abdicirao 16. (2) marta 1917. godine „u korist svoga brata, velikog kneza Mihajla, a ovaj je abdicirao već narednog dana. Svi carevi ministri su tada uhapšeni“ (Isak Dojčer). Veliki knez Mihail Aleksandrovič je ubrzo abdicirao jer u Dumi nije dobio većinsku podršku – podržali su ga samo buržoaski liberali. Shvatio je da je carstvo bez budućnosti. Dana 17. marta, Rusija je postala republika. Knez Georgij Lvov je tada formirao privremenu vladu. Ni ova vlada nije bila dugog veka. Jula 1917. vladu je formirao Aleksandar Kerenski. U vreme februarske revolucije 1917. Kerenski je bio izabran za potpredsednika Petrogradskog sovjeta. Bio je revolucionarni vođa koji je aktivno učestvovao u zbacivanju carskog režima. Dana 1. septebra 1917. godine predsednik Privremene vlade Kerenski je proglasio republiku.
   Boljševici su oktobra 1917. godine uklonili nejaki demokratski sistem pod vladom ruskog revolucionara Aleksandra Kerenskog, a ne carski režim, kako je ustvrdila njihova propaganda.
   Car više nije bio važna figura. Niti je ikoga više mogao da ugrozi. Neki kažu da su ga ubili boljševici. Drugi, pak, tvrde da je ubijen iz osvete zato što je olako predao (kako kažu, „pogazio“ krunu).
   Ovo su činjenice. Svako je slobodan da donese svoj sud.

6. Prema trejleru koji se moze videti,ipak je reziser sebi dao malo vise "umetnicke slobode".Pitam se da li bi Ministarstvo kulture Rusije danas odobrilo nesto slicno kada bi u pitanju bio Putin?

7. Brinu Srbi o časti Romanova a ne znaju da je u to doba bilo po zakonu ubiti ruskog seljaka. Rusko plemstvo je bilo posednik zemlje i svega što se na njoj nalazi, pa i ruskog seljaka. A to što popovi brane svog makroa nije ništa čudno. Antikomunistička paraistoriografija već 70 godina trubi o "neverovatnom blagu koje su komunisti opljačkali od crkve", a niko se nije zapitao, otkud u najsiromašnijoj evropskoj državi toliko blago u crkvi. Mi smo Srbi neverovatno površni!

8. Više sam impresioniran komentarima potpisanim sa Kalča, nego tekstom članka. Krajnje je vreme da se razbijaju istorijski mitovi