Foto: Gordana NoninNakon uspešnog predstavljanja u Beogradu, izložba karikatura Predraga Koraksića Koraksa je večeras otvorena u Novom Sadu u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) u njihovoj i organizaciji Medija centra Beograd.
Novosadska postavka proširena je sa dve nove karikature koje su nastale u međuvremenu a sve zajedno koraksovski maestralno oslikavaju domaću i međunarodnu stvarnost.
„Odmah na početku moram da vam kažem da sam ja novosadski zet, a da znate da je tetka moje supruge bila Mileva Marić Ajnštajn“, pozdravio je Koraks mnogobrojnu publiku što je dočekano burnim aplauzom.
Čovek je prvo počeo da crta, kazao je on.
„Tada i nije rečima mogao da opiše šta misli. Ja sam još u fazi pećinskog čoveka, ja crtam. To je najjednostavniji način da se poruka prenese. To nije nimalo lako. Malo me ruke napušaju, ne radim više četkicom, jer je to instrument bez oslonca. Sada radim flomasterom, ali mnogi i ne primećuju razliku“, objasnio je Koraksić.
Kako je dodao: „Mogu vam reći da me je jako obradovao jedan vaš sugrađanin koji mi je doneo večeras knjigu mađarskog pisca koju sam ja u ranoj mladosti jako voleo. To je knjiga o jednom dečaku čiji je moto bio ‘Biću dobar sve do smrti’. To je na mene ostavilo snažan trag i ja sam to uzeo za svoj moto. Važan je za mene i za moj stav o životu da se tako ponašam.“
Na otvaranju izložbe govorio je psiholog Mikloš Biro koji je za Koraksa rekao da je legenda srpske karikature i srpskog novinarstva.
„Zašto je to tako tri su glavna razloga: Prvi je vezan za odlike same karikature – sjajan crtež, vrcavi humor i neverovatna umešnost da slikom bez reči izgovori čitavu istoriju. Drugi je novinarski. Specifičnost njegovih karikatura su metafore koje su i činjenični i analitički presek našeg društva. Treći aspekt mi se čini najznačajnijim – to je moral“, kazao je Biro.
Foto: Gordana Nonin
Na otvaranju je govorio i reditelj Želimir Žilnik: „Fasciniran sam da u životu u kojem nam je sve oko nas moralno srozano, gde smo okruženi ljudima kojima se svima kičma topi, koji puze, da mi u takvoj sredini imamo ovakvog čoveka koji nas poziva da ludost i zaborav ovde nisu totalno zavladali. Interesantno je da se Koraks ne umara. Za mene je to feonomen, iz dana u dan nas iznenađuje. Posmatra stvarnost otvorenim očima, ne falsifikuje je, ne laže. Da ga nemamo, zaboravile bi se duboke provalije u koje smo uvlačeni još od 80-ih godina.
Izložba će u Novom Sadu biti otvorena do 5. jula.
Koraks u 888 karaktera – SMELOST
Na otvaranju je trebalo da o Koraksu govori i Duško Bogdanović ali nije mogao da dođe iz zdravstvenih razloga. Povodom Koraksovog 88 rođendana i ove izložbe, napisao je 888 karaktera o Koraksu:
„Iako, decenijma već, gospodin Predrag Koraksić i moja malenkost sarađujemo u raznim (istim) novinama, nismo se upoznali. Nismo ni rečenicu razmenili, štaviše, mislim da se nikada nismo ni susreli. Predivnu priliku za to, nažalost, propustio sam i danas.
Kao i većina mnogobrojnih poštovalaca njegove ličnosti i kolosalnog mu dela, čini mi se da ono krucijalno, znam o njemu.
Kada bih trebalo da izdvojim samo jednu reč, kao podrzumevajući sinonim za tog genijalnog umetnika, bila bi to, bez puno razmišljanja – SMELOST!
Nepatvorena, ljudska osobina koju poseduju samo malobrojni. Izuzetni.
Jer smelost – (u)činiti dela ne osvrćući se na, često i pogubnost posledica koje one sobom nose – nije nasledna osobina, ne uvežbava se, ne može se, u željenom trenu, prizvati, a kada su zla vremena, njome kalkulisati.
Neki je spoznaju u najranijoj mladosti, poneki u zrelom dobu, retkim se javi pred sam kraj bitisanja. Najčešće, ona nikada ne poseti ogromnu većinu nas. Zato je ta vrlina veliki raritet. I, vrednost!
Koraks jeste smelost.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
