Koristim erotiku i motiv žene da bih posvetlio realnost

Mračni periodi diktatura obeležili su XX vek koji je skončao u plamenu balkanskog konlfikta. Imaginarijumi koji se razvijaju i funkcionišu unutar sistema političkog marketinga, koji stvaraju izmaglicu političkog kiča i iznova pozlaćuju hramove kulta ličnosti, definitivno su deo globalnog nasleđa. Vizeulna agresija opresivniih režima ne poznaje ni moralna ni geografska ograničenja. Stoga su kontrastnije i živopisnije diktature u egzotičnom okviru „zemaljskih rajeva“, kakvi su Okeanija ili Karibi. Karipska niska ostrva poznaje duga stoleća španske konkviste, zatim robovlasničke kolonizacije, ratova za prevlast nad njenim bogatstvima… danas Karibi predstavljaju neku vrstu diktatorske „lepeze“ koja se boji od crvenih, komunističkih, poslednjih ideoloških rajeva do „crnih“ apsolutističkih, gde se vlast prenosi preko beskrupuloznih političkih dinastija, i koju na momente presecaju vedriji i isprani tonovi turističkih meka.

„Mudshots“ u MAU

Druga izložba, u okviru serijala „Obojeni svet“ Muzeja afričke umetnosti u Beogradu, koju uređuje Mihael Milunović, večeras od 20 sati biće otvorena izložba „Mudshots“, karipskog umetnika Lenona Žan-Baptista (1972). Otvaranje postavke, koja se u MAU može videti do 6. decembra, prati projekcija filma „Taboo“ uz DJ podršku, najavili su organizatori.

Današnji svet funkcioniše po principima i pravilima marketinga i advertajzinga. Svaki konflikt prate stotine hiljada sati medijske baraže, „good news is no news“ je pravilo sine qua non. Ta mašina se hrani pravim i virtuelnim žrtvama na ekranima čiji brojevi defiluju ispod brižljivo vizualno upakovanih dnevnih užasa… Defilei diktatorskih profila, plakati u favelama, jarke boje fasada ribarskih mesta na Karipskim ostrvima, dominantna erotičnost crnog tela, lavirint džungle, svet u dilluviumu, čije krhke tekovine nosi bujica pobesnele poplave, i ljudske upornosti i plemenitosti da opstane i odupre se apokalipsi, sve su to vizije umetnika Jno Lenona, čija će izložba „Mudshots“ biti večeras otvorena u beogradskom Muzeju afričke umetnosti. Urednik programa u MAU, sa umetnikom je razgovarao jednog sunčanog dana u njegovom pariskom ateljeu nadomak Il-Sen Luia.
Možete li nam reći nešto o vašim ranim danima na Karibima? Šta je tada uticalo na vas?
– Moji roditelji su se prvo preselili u Kanadu a potom u SAD (Njujork), kada sam bio zaista dete od dve ili tri godine. Odrastao sam u velikoj porodici u kojoj su muzika i muzičke umetnosti i kultura uopšte, kao i religija i duhovnost bile vrlo bitne. Moj ujak bio je stvarno i potpuno u džezu i klasičnoj muzici, koju je često zviždao radeći oko kuće (Mocarta i Armstronga). Sećam se da je bio tenor u crkvenom horu. Američki soul i džez zaista su dosta uticali na rege i kalipso muziku sa Kariba koja se mogla čuti u našem komšiluku. Kakogod, mislim da je želja da razumem odsutnost svojih roditelja uticala na moje interesovanje prema drugim kulturama. Razlozi njihove odsutnosti uvek su bili ekonomskog tipa („da bi se živelo bolje“). Šta je to moglo da znači klincu od sedam ili osam godina. Mislim da nam tada nije ništa nedostajalo.
Šta vas je navelo da se nastanite u Njujorku i šta je ta promena donela?
– Došao sam u Njujork željan ostvarenja američkog sna… šala, mala! Namera mojih roditelja bila je da se privatno školujem na Karibima i da im se tek kasnije pridružim, početkom mojih viših studija. Onda je došla operacija oka, koja je bila izvodjiva jedino u SAD. Dve koje sam imao na Karibima bile su neuspešne. Posle te sudbonosne operacije, pridružio sam se svojim roditeljima. Bilo je to vrlo uzbudljivo iskustvo. Moj prvi zimski vetar nikad neću zaboraviti! Bilo je sve toliko strano, a hladnoća je meni tada bila gotovo nepodnošljiva. Ali, bilo je fascinantno videti mesta koja sam dotad video samo na TV, jesti hranu koju vidiš, takođe, samo na televiziji! I oblakderi, vau!
A, školski dani?
– Sećam se da su klinci u školi u koju sam išao, u Bruklinu, imali totalno drugačiji odnos prema „akademskom“ nego klinci sa Kariba. Na Dominiki smo želeli da istražujemo, da saznajemo nove stvari, u Bruklinu sve se vrtelo oko bežanja sa časova i kako se ko oblačio… Univerzitet je već bio druga priča. Studirao sam advertajzing i to je dodalo jedan potpuno drugačiji način gledanja na umetnost. Mogućnost pristupa svim muzejima, popularnoj umetnosti, mestima kao što je Soho ili Grinič, Pop art galerijama… sve to je pomoglo mojim idejama oko umetnosti i marketinga.
Kako vam je izgledao taj sudar sa njujorškom kulturom i njenim umetnicima?
– Kao umetniku taj sudar mi je bio vrlo bitan, zato što mi je dao priliku da sagledam širi okvir mogućnosti, umetnički gledano. Otkrivanje muzeja, pop umetnosti i energije Njujorka bilo je vrlo stimulativno.
Socijalna komponenta vrlo je bitan segment u vašim radovima. Koji su razlozi vaše bliskosti sa tim?
– Jedan od razloga bila je upitanost nad istorijom mog imena… Jno-Baptiste (Žan-Baptist na francuskom, u engleskom prevodu Džon-Baptist, a zatim skraćeno na Jno-Baptist). Tako, potom, otkriješ svet politike, ekonomije, afričkog ropstva, ratove… Ukratko, Dominika, ostrvo na kom sam rođen, jednom je u istoriji pripadalo francuzima, i nalazi se između današnjih francuskih poseda, Gvadalupe i Martinika. Francuzi su ga izgubili u jednom od ratova i predali Englezima. Taj prelaz ostavio je fantastičnu mešavinu u kulturnom pejsažu ostrva. Posebno u hrani i različitim nazivima mesta. Uvek me je fasciniralo kako nekolicina pojedinaca može da utiče na mnoštvo ljudi.
Kažete da ste dosta naučili od advertajzinga – u vizualnom smislu ili?
– Advertajzing me je naučio kako da gledam na slike, kako da nalazim one koje mogu da upotrebim kako bih naveo ljude da kupe ideju određenog proizvoda. Najjednostavnija slika je uvek tu da definiše priču.
Kako objašnjavate nostalgiju za svojim kulturnim bekgraundom?
– Kulturno nasleđe i fizičko okruženje su vrlo različite po svojim prirodama. Za mene, kulturno nasleđe je definitivno vezano za evropsku, američku i afričku kulturu, tako da je to nešto što je uvek bilo prisutno. To je, takođe, i unutrašnji sadržaj. Odrastanje podjednako u karipskoj i američkoj kulturi, obogatilo je moju viziju sveta u kom živim. Zbog toga što je karipska kultura toliko izmešana svojom istorijom migracija, gde god da odem, skoro da mogu da povratim kontakt sa mojim kulturnim nasleđem. Martinik i Gvadlupe u Francuskoj, kari iz Indije i afrički doboši, sve to me podseća na osnovne elemente moje kulture…
Kakvo mesto zauzimaju erotika i žene u vašim radovima?
– Shvatio sam da je afričko telo imalo i još uvek ima jak uticaj na američku i evropsku kulturu. Od afričkog ropstva do današnjeg dana: ljudski zoološki vrt, sport, advertajzing, muzika… Koristim erotiku i motiv žene da bih posvetlio realnost. Mislim da je to način na koji prikazujem povezanost kultura.
Da li se može reći da je na vas uticao politički advertajzing Kariba i Trećeg sveta?
– Više estetski nego politički; jake vibrirajuće boje, plošnost i tako te stvari. Takođe stripovi, Holivud i njegovi filmovi, Dizni, crtaći i nekoliko majstora slikarstva… stvarno su uticali na mene.
Ko su umetnici sa najviše uticaja na vas?
– Moram da kažem da sam zaista bio impresioniran radom Roja Lihtenštajna, Džaspera Džounsa, ranim Vorholom. A, onda sam otkrio Baskijata, koji je na najdirektniji način uticao na njujoršku omladinu (hip-hop), i drugi umetnici kao što su Tvombli ili Eslvort Keli, koji su stvarno imali petlje.
Kako vidite svoju umetnost u neposrednoj budućnosti?