Maestro do kraja: Kako je Kornelije Kovač napravio najveći kompromis u životu

Muzička porodica

Kornelije Bata Kovač rođen je 1. januara 1942. godine u Nišu, a ime je dobio po dedi, kako je tada bio običaj.

U nekom od intervjua rekao je da se njegov deda zvao Kornel, međutim njegova majka se plašila da ime u tom istom obliku da i svom sinu jer je Jugoslavija bila pod nemačkom okupacijom. I tako su se odlučili za Kornelije.

„Kasnije sam tokom svog života u Londonu i Madridu koristio dedino ime“, rekao je u jednom od intervjua za Blic.

Nesporno je talenat za muziku nasledio od roditelja. Otac mu je bio violinista, a majka operska pevačica u horu.

Njegov brat se takođe u mladosti bavio muziku, ali se kasnije ipak opredelio za novinarstvo i politiku.

Od Niša, preko Subotice i Sarajeva do Beograda

Porodica se nakon dve godine preselila u Suboticu, gde je Kornelije sa četrnaest godina komponovao svoje prvo delo „Pusti trotoari“ 1956. godine. Tada je imao i svoj prvi javni nastup.

Sa devetnaest godina već je znao da je muzika njegov životni poziv.

Prva prepreka ka ostvarenju tog sna desila se u Beogradu kada nije uspeo da upiše Muzičku akademiju, ali ga to nije obeshrabrilo.

Pet godina kasnije diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Sarajevu, na odseku Teorija i klavir.

Te 1961. godine započeo je i svoju muzičku karijeru osnivanjem svog prvog benda „BKB“ koji je svirao džez muziku.

Kovač je posle 5 godina postao član čuvenih „Indeksa“ i sa njima svirao na turneji po SSSR-u.

Za njih je napisao pesme „Boj na Mišaru“ i „Ako jednom budeš sama“, što mu je zasigurno pomoglo da se probije i postane cenjeno ime na muzičkoj sceni.

Nakon odsluženog vojnog roka odlučio je da se preseli u Beograd.

„Još dok sam kao dete živeo u Subotici i kasnije u Sarajevu, Beograd je za mene bio nešto nedostižno. Moj san je bio da živim u tom gradu, da budem deo tog grada. Sve mi se sviđalo u njemu, iako sam ga retko posećivao. Moj motiv, dakle, nije bio isključivo profesionalne prirode, već je to bilo ispunjenje dečačkog sna“, svojevremeno je objasnio Kovač zašto je doneo odluku da napusti Sarajevo.

„Korni grupa“ – najuspešniji bend u Jugoslaviji

Tog septembra 1968. godine nastala je i čuvena „Korni grupa“ koja je obeležila njegovu karijeru.

Neki od članova ove grupe bili su Zdravko Čolić, Zlatko Pejaković, Dado Topić, Josip Boček, Dušan Prelević, Dalibor Brun, Seka Kojadinović…

Interesantno je da je Zdravko Čolić bio član Korni grupe svega šest meseci i s njima snimio samo tri pesme.

„Smatrao sam da on, i pored odličnog glasa, nije adekvatan pevač za tu vrstu muzike koju je svirala Korni grupa. Ali sam mu već tada rekao da je on odličan solo pevač, ali ne za bend. Zdravko se nije naljutio, iako mu nije bilo prijatno. Ali sam mu ja vrlo brzo, posle petnaest dana kako se vratio iz Beograda u Sarajevo, rekao: ‘Čola, dođi na razgovor. Ajde da radimo pesme za tebe“, rekao je Kovač jednom prilikom.

„Moja generacija“ na Evroviziji 1974.

Godine kada je švedska grupa ABBA odnela pobedu na prestižnom muzičkom festivalu u Evropi, „Korni grupa“ je predstavljala Jugoslaviju sa pesmom „Moja generacija“ i zauzela dvanaesto mesto u finalnoj klasifikaciji.

Međutim, ubrzo nakon toga Korni grupa se raspala i mnogi su za to krivilo upravo Evroviziju.

„Razišli smo se, ali ne zbog Evrovizije kako su neki navodili, nego zbog ploče koju smo snimili u Milanu, a koja nije imala svetsku promociju kako nam je bilo obećano“, rekao je svojevremeno Kornelije za Nedeljnik.

Solo karijera

Nakon toga je otpočeo samostalnu karijeru, ali je komponovao i pisao pesme za mnoge popularne izvođače poput Olivere Katarine, Lepe Brene, Zlatka Pejakovića, Mikija Jevremovića, Bisere Veletanlić, Nede Ukraden…

„Uvek sam uživao kada napravim dobru muziku, ma kom žanru ona pripadala. I, kada već nešto napišem, onda to kasnije mnogo puta preslušavam, razmišljam o tome. Retko kada doterujem jer mislim da je nabolje ono što prvo izađe…“, rekao je u intervjuu za Vreme pre nekoliko godina.

„Bube u glavi“, „Obraz uz obraz“, „Lude godine“, „Došlo doba da se ljubav proba“, „Una“, „Ćao inspektore“, „Hajde da se volimo“, „Porodično blago“, „Nepobedivo srce“, i „Cvat lipe nad Balkanom“ samo su neki od filmski i televizijskih naslova za koje je radio muziku.

Kornelije Kovač – „tvorac“ Čole

Najpoznatija njegova dela su mnoge pesme koje je otpevao upravo Zdravko Čolić.

„April u Beogradu“, „Živiš u oblacima“, „Zvao sam je Emili“, „Jedna zima sa Kristinom“, „Jedina“, „Mađarica“, „Ona spava“, „Pjevam danju, pjevam noću“, „Stanica Podlugovi“…

Ipak, najpopularnija pesma jeste „Ti si mi u krvi“, za koju je njegova supruga Spomenka napisala tekst, a on uradio muziku.

Sledeća stanica Engleska, zatim Španija pa povratak u Beograd

Nakon što je u Beogradu osetio neku vrstu zasićenja sa porodicom se 1979. godine preselio u Englesku gde je sarađivao sa mnogim svetski poznatim muzičari među kojima je svakako najzvučnije ime kompozitora Hansa Cimera, dobitnika Oskara za muziku u filmu „Kralj lavova“.

Nakon toga porodica Kovač se 1989. godine preselila u Španiju.

U tom periodu je radio na oko 30 albuma poznatih španskih muzičara.

Najveći kompromis koji je napravio u životu za njega je bio povratak u domovinu.

Muzika u venama

Bio je u braku sa Spomenkom. Bili su najbolji tandem – ona je pisala pesme, a on je komponovao muziku za njih. Nažalost ona je preminula 2005. godine.

Iz te ljubavi rodile su se tri ćerke – Aleksandra, Kristina i Anja.

Aleksandra i Kristina krenule su očevim stopama.

Kovač je uvek voleo da ističe da im nikada nije pomogao da se probiju na muzičkoj sceni, i da su za sve same zaslužne svojim radom, dok su od njega dobile samo talenat.

Maestro do kraja

Pored svega što nam je dao kroz muziku, napisao je i tri knjige – „Fusnota“ (2010), „Tamne dirke“ (2003) i „Falko i druge priče“ (2007).

Dobio je Spomen-plaketu grada Beograda za doprinos kulturi 1972. godine, titulu počasnog građanina opštine Subotica 2005. i „Zlatni beočug“ za trajni doprinos kulturi Beograda 2009. godine. Posthumno je odlikovan ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena.

Preminuo je 13. septembra 2022. godine u 81. godini života, a jedna njegova izjava možda ga i najbolje opisuje.

„A to što pitate šta sam dao muzici… Možda to što sam bio prvi jugoslovenski kompozitor koji se nije bavio samo usko orijentisanom i određenom vrstom muzike. Umesto toga, kombinovao sam rok, klasiku, džez, etno, filmsku i pozorišnu muziku, želeći na taj način da pokažem i da, ako je prava, muzika zapravo nema granica; da je igra. I da je kao takva – najbolja… Ako bih na kraju morao da napravim neki zaključak, da sumiram, reći ću vam iskreno: nisam ni zadovoljan, a ni nezadovoljan onim što sam uradio. Najzad, imao sam sreću da živim u sjajnim vremenima! A to je… Eto…“, rekao je Kovač u jednom od intervjua.

Još vesti iz ovog grada

Zašto su načelnici polovine gradskih uprava u Nišu podneli ostavke?

Kompanija iz Pariza preuzela nišku IT firmu

Sporazum o isplati pomoći iz niškog budžeta prvog dana potpisalo 80 radnika, zainteresovanih mnogo više

Univerzitetska profesorka i političarka Tamara Milenković Kerković: Izmene Zakona o visokom obrazovanju su opasan presedan i potencijalna korupcija