Kosovska filharmonija osnovana 2000. još nema svoje prostorije

Festim Fanaj, koncert majstor, diriguje orkestrom fluorescentno zelenom palicom, za koju ćemo kasnije saznati da zapravo služi za sviranje goča. Sala nije akustična, a jedina „ventilacija“ su prozori pa, prema svedočenju muzičara, ume da bude prilično zagušljivo, naročito tokom letnjih meseci. Ipak, mladi ljudi puni entuzijazma koje smo zatekli neumorno rade bez obzira na sve, uvereni da će uskoro imati iste uslove kao i njihove kolege iz drugih država.

Kosovska filharmonija ustanovljena je septembra 2000. godine. Pre toga je u Prištini postojao Simfonijski orkestar Radio-televizije Priština, koji je osnovan 1975. godine. Na inicijativu 13 muzičara, članova bivšeg orkestra, osnovana je filharmonija sa gudačkim ansamblom. Baki Jašari, direktor Kosovske filharmonije, kaže da je, kada su u pitanju kadrovi, filharmonija pokrivena sa oko 90 odsto. On kao osnovni problem navodi nedostatak adekvatnih sala i prostora za rad. Taj, prema njegovim rečima, veliki problem prati ih decenijama, uprkos velikom angažmanu umetnika da dobiju objekat. „Institucije kao što su filharmonija u normalnoj državi treba da imaju svoj objekat“, ukazuje Jašari i konstatuje da prostor u kome razgovaramo jeste stara, malo veća kuća, a ne objekat u pravom smislu reči.

– Prostor je mali za naše probe, posebno kada imamo vokalno instrumentalne projekte gde dolazi mnogo ljudi. Nema vazduha ni osnovnih uslova za rad – žali se direktor i objašnjava da se njihovi koncerti uglavnom odvijaju u Crvenoj sali omladinskog centra u Prištini, koja je izgrađena osamdesetih godina za potrebe mladih.

– Crvena sala nije bila predviđena za koncerte već za ples i zato joj fali osnovni preduslov – akustika, a nema ni velikog broja sedišta. Sve to govori u kakvim uslovima radimo. Puno je bilo započetih projekata, ali 20 godina kasnije mi u Prištini nemamo koncertne sale. Određene koncerte hora, zbog specifične akustike, organizujemo u crkvama jer one imaju taj eho koji je potreban za vokal- ukazuje Jašari.

Iako su dosta putovali van Kosova, ipak im veliki problem prave vize. Jašari je na pitanje kakve su šanse da sviraju u Beogradu, odgovara da je to koliko kulturno, toliko i političko pitanje. „Mi smo više puta razgovarali o toj mogućnosti. Dosta naših muzičara je nastupalo u Beogradu bez ikakvih problema, ali na nivou nevladinih organizacija i festivala koji neguju otvorene mogućnosti za saradnju bez političkih implikacija. Kada se govori o institucijama, onda se zauzima druga pozicija i treba imati volje sa obe strane“, ističe Jašari i dodaje da oni kao filharmonija ne vide problem u tome da nastupe u Beogradu, kao što ne bi imali ništa protiv da Beogradska filharmonija nastupi u Prištini.

Festim Fanaj, koncert-majstor Kosovske filharmonije, upitan da li postoji saradnja sa srpskim kolegama koji se bave klasičnom muzikom, odgovara da on lično sarađuje, te da je imao prilike da nastupa u Srbiji. Konkretno, Fanaj kaže da je nastupao u Sava centru i na Kolarcu, ne kao solista, već kao član orkestra. „Jedan od orkestara se zove Balkanski kamerni orkestar, a drugi je Orkestar bez granica, koji je nastao po ideji dirigenta Premila Petrovića iz Nemačke.

Petrović je okupio muzičare iz Prištine, Skoplja i Sarajeva i zajedno smo nastupali u regionu“, kaže Fanaj. Objašnjava da Filharmonija Kosova svakog meseca održava minimum jedan koncert, nekad i više, zavisno od obaveza dirigenata i solista. Fanaj kaže da je broj nastupa ipak mali u poređenju sa drugim orkestrima.

– U normalnoj situaciji, svake nedelje, četvrtkom ili petkom, trebalo bi da imamo jedan koncert. Inače nisam dirigent, već koncert-majstor, ali trenutno nemamo dirigenta koji stalno radi sa orkestrom, već gostujuće dirigente – priča Fanaj. Upitan kakve utiske nosi sa nastupa u Beogradu, odgovara da je uživao jer je, prema njegovom mišljenju, glavni grad Srbije metropola Balkana. Fanaj se priseća da je, kada je prvi put bio u glavnom gradu Srbije pre otprilike 15 godina, pomalo zazirao kada bi pričao na albanskom. Međutim, poručuje da je to bila samo predrasuda, te da nije imao loša iskustva.