Kralj Čačka za Danas: Kulture nikad manje, politika joj krade i mesto i vreme

Put između Beograda i Zagreba, ali i između nekoliko umetničkih medija možda najbolje objašnjava „Soundtrack za film koji nije snimljen“. Na tom putu su Nenad Marić i Nina Bajsić i stvaraju pozorišno-radijski dijalog koji se sastoji od poetskih, proznih i muzičkih zapisa. Ipak, definicije ovog dešavanja su jedno, tako da je bolje da nam to u praksi objasni kako izgleda upravo Nenad iliti Kralj Čačka. Za početak nas je zanimalo kako je došlo do same ideje, kao i nešto više o procesu rada.

„U pitanju je saradnja sa Radio Teatrom iz Zagreba, koja je počela malo pre pandemije tako što me je preko fejsbuka pronašla Pavlica Bajsić i izrazila želju da učestvujem u kreiranju radio drame, medijuma kojim se Radio Teatar bavi godinama unazad. Ubrzo zatim, napravili smo sastanak preko zoom-a, gde sam predložio da bi mogli pokušati napraviti nešto, kao nekakav Soundtrack za film koji nije snimljen, film bez slike. Predložio sam da krenemo od pesme, a Pavlica je predložila da pokušam pisati zajedno sa Ninom Bajsić. Tu se otvorila ideja o duetu, muški i ženski vokal, pa se samim tim i nametnula priča o muškoj i ženskoj energiji koja provejava kroz songove. Zatim je krenula pandemija i radili smo preko društvenih mreža. Prva pesma koju smo napisali bila je “Obrnut red stvari”. Poslao bih Nini Bajsić prvu strofu i refren, ona bi odgovorila drugom strofom. Uskoro smo imali pesmu i odakle krenuti dalje. Kada se opet moglo putovati, tokom pandemije, otišao sam u Zagreb na nekih mesec dana gde smo radili na ostalim pesmama kao i na tekstu koji iščitavamo u radio drami. Nakon nekoliko meseci, radio drama je bila gotova i predpremijera se desila u Puli u Radio Rojcu“ rekao nam je Marić a onda se i dotakao priče kako to sve izgleda na bini.

„Na bini se ne dešava ništa specijalno, nema vatrometa, akcenat je na zvuku, radiofonskim materijalima, rečima kao u svakoj radio drami, s tim što ovde postoje pesme koje daju jednu posebnu atmosferu celoj priči a tema je raskid dvoje ljudi. “

U najavama se konstantno pominje dijalog Beograda i Zagreba. Zanimalo nas je kako on izgleda danas, muzički, a kako mimo muzike. Gde se ova dva grada razumeju a gde se potpuno razmimoilaze.

„Ovo jeste na neki način dijalog. Nezaobilazan je, a i to smo iskoristili za radnju. On i ona su raskinuli, ona je u Zagrebu, šeta se ulicama Zagreba i u nekom nostalgičnom tonu vodi nas kroz toponime grada Zagreba, dok on tumara Beogradom, takođe pominjući toponime, lutajući gradom. Možda je najbolji osvrt na to dao Zoran Stajčić u portalu „Ravno do dna“, govoreći o „Soundtracku“ kao o strahu od ljubavi, što i jeste jedna od važnih karakteristika ove radio drame a i duha vremena u kome živimo“, ispričao nam je Kralj Čačka, a onda se i osvrnuo na to, gde se ova dva grada razumeju, a gde se potpuno razmimoilaze.

„U kulturi je razumevanje i spajanje, u politici, mimoilaženje i razdvajanje. Boraveći u Zagrebu, upoznao sam dosta sjajnih ljudi iz sveta umetnosti, uviđajući bliskost i različitost sa onim što gledam i slušam u Beogradu. Bio sam na nekoliko koncerata, pozorišnih predstava razmišljajući o tome kako bi bilo dobro da je značajniji i prisutniji akcenat na kulturnoj razmeni između ta dva grada ali i ostalih gradova. Nažalost, kulture nikad manje, politika joj krade i mesto i vreme. Dobro je da još uvek postoje pojedinci koji su kao mostovi između ta dva grada i da ljudi i tamo i ovde, i dalje to prepoznaju.“

Za ovakve saradnje i rad na primenjenoj muzici smatra da su njegov izlazak iz „zone komfora“. Nova iskustva koja se dese i znaju da oplemene i prošire poglede na to što radi. Zanimalo nas je da li se trudi da ga druge umetnosti za koje piše muziku inspirišu ili ima neki svoj pravac kojim se vodi.

„Sve zavisi od ideje. Primenjena muzika treba da bude u službi ideje, što će reći, da ne sme da joj naškodi, već treba da je podrži, stvarajući posebnu atmosferu, da cela priča ne sklizne na jednu ili drugu stranu promašaja. Osećaj, rad na sebi, razumevanje tematike o kojoj je reč, utiče na to kakav će biti ključni rezultat.“

Od kako se pojavio na muzičkoj sceni, konstantno ga porede i smeštaju u korpe pored velikana svetske i domaće muzike. Pitali smo ga koliko mu to smeta, a koliko ga tera da napreduje i stvara.

„Nemam problem sa tim, to je legitimno. Svako ima pravo na asocijacije, da povezuje stvari kako zna, želi i ume, to se i meni dešava kada slušam neku muziku, pokušavam da je povežem sa onim što je već u iskustvu, poredim je, to je normalno. Niko iz sveta kreacije nije smislio ništa novo a da to pri tome nije bio oslonjen na nešto staro. Dosta stvari iz popularne kulture nose principe koji se mogu pronaći u klasičnim delima ali deluju kao nove, zbog tehnologije, duha vremena, drugog ugla posmatranja etc. Veći je problem to što smo mala zemlja koja ne ceni i ne ulaže dovoljno u svoju kulturu i ima nekakav inferioran, malograđanski odnos prema onome što dolazi sa strane, čast izuzecima, a prema onome što raste iznutra zna da bude itekako surova, opet, čast izuzecima.“

Novi album Kralja Čačka je spreman, i stvara trenutno uslove za njegovu realizaciju. Uskoro bi trebalo da se pojavi singl za pesmu koju je par puta svirao na koncertima, a snima se i dokumentarac o njemu. Nakon predstave u petak, 18. novembra, čeka nas njegov, nešto intimniji nastup, mirnijeg karaktera, bez celog bend. Oni koji žele da ga čuju sa celim orkestrom, moraće da sačekaju 29. decembar, kad će nastupiti u Amerikani Doma Omladine. U petak, Nina Bajsić i on će se smenjivati sa svojim autorskim pesmama, a možda ponove i koji song iz Soundtrack-a. Kako nam je rekao nada se da će te večeri i publika i oni izaći bar malo bolji i bogatiji, nego što su bili pre nego što su ušli. Za kraj, pitali smo ga zašto film nikad nije snimljen, a on nam je zagonetno odgovorio.

„Neka to ostane pitanje za publiku.“