Kralj na čelu modela verske ravnopravnosti

Busuf je govorio o marokanskom verskom modelu koji je ovoj arapskoj zemlji na severu Afrike obezbedio “duhovnu stabilnost”. Prema njegovim rečima to bi mogao da bude i “recept” za druge delove sveta, posebno u borbi protiv terorizma.

– Marokanski verski model počiva na tri temelja. To su malikijska pravna škola, Ašaritsko učenje i suni sufizam. Znanje je osnov svega, a malikijska pravna škola uvažava i značaj običajnog prava u verskom životu. Ašaritska doktrina zasnovana je na kritičnosti, realizmu i zdravom razumu, dok sufizam predstavlja “tampon zonu” u međuverskim odnosima – prostor u kome možemo da se sretnemo sa ljudima druge vere, što vodi upoznavanju, čiji je prvi preduslov da se međusobno cenimo. Krajnji cilj svega toga je, što piše i u našem “Ustavu” iz 2011, sloboda veroispovesti svih građana – objasnio je Busuf.

To je, kako je rekao, razlog što u Maroku nema “teških” kvartova kao u Evropi – “ljudi žive miroljubivo, niko nikome ne smeta, poštuje se različitost”.

– Kralj je vođa svih vernika, ne samo muslimana, nego i Jevreja i hrišćana. On je zaštitnik svih verskih manjina. U Maroku ne postoji samo koegzistencija različitih religija, nego i njihovo prožimanje. Crkve su očuvane, obnavljaju se kao i sinagoge. Tokom “Drugog svetskog rata” marokanski kralj odbio je zahtev francuskih vlasti da deportuje Jevreje, tvrdeći da u njegovoj zemlji žive samo građani Maroka, u kome danas niko ne postavlja pitanje zašto su Jevreji na važnim državnim položajima, kao što su u proteklim vekovima imali vodeću ulogu i političkom i ekonomskom životu zemlje – naglasio je Busuf, negirajući spekulacije da se Jevreji danas pod pritiskom iseljavaju iz Maroka.

On je istakao da je marokanski verski model privlačan za mnoge arapske i evropske zemlje, kao i da su interesovanje pokazali i Barak Obama i “UN”.

– Primer Malija govori da na nije dovoljna samo vojna bezbednost, već i verska ravnoteža. Interesovanje za naš religijski model pokazao je i Tunis, a Maroko je slanjem 1.300 imama doprineo i oživljavanju verskog života u Emitarima. Za marokanski model zainteresovani su i Evropljani, postoji saradnja sa Belgijom, Rusijom i Čečenijom, jer primer Maroka može da pruži i odgovor u borbi protiv terorizma. Oni koji učestvuju u terorističkim napadima pokazuju da ništa ne znaju o islamu – oni koji bacaju bombe nisu muslimani – naglasio je Abdulah Busuf.

Ravnopravnost žena

Prema Busufovim rečima, marokanski verski model je u duhu ravnopravnosti rešio i pitanje mesta i uloge žena u društvu. On je ukazao na “žensku dimenziju istorije Maroka”, navodeći kao primer grad Marakeš podignut kao simbol ljubavi prema jednoj ženi, i naglasio da Marokanke mogu da rade iste poslove i za njih su jednako plaćene kao i muškarci.