Kraljevo: Dijalogom do boljih rešenja za prezentaciju kulturnih dobara

No, norma nije čarobni štapić koja svojim postojanjem uređuje aktivnosti i odnose unutar bilo koje delatnosti. Mnogo važnija stvar jeste ponašanje aktera koje je ta norma prepoznala i obavezala da sprovode određene aktivnosti.

U ovom slučaju, aktivnosti na stvaranju sistema za brigu o kulturnim dobrima, sprovođenjem čitavog niza multidisciplinarnih i multisektorskih aktivnosti kako bi se realizovao taj, željeni, cilj. A to je adekvatna zaštita kulturnih dobara, njihovo pravilno korišćenje u datom vremenskom trenutku u skladu sa potrebama zajednice i promocija tih kulturnih dobara kao materijalnog dokaza postojanja različitih civilizacija i različitih naroda na određenom prostoru.

Zakon o kulturnim dobrima je prepoznao i definisao sledeće ustanove zaštite kulturnih dobara: Zavod za zaštitu spomenika kulture, muzej, arhiv i kinoteka. Ministar kulture utvrđuje koji zavodi za zaštitu spomenika kulture, arhivi, muzeji i biblioteke i za koju teritoriju obavljaju poslove zaštite nepokretnih, odnosno pokretnih kulturnih dobara, kao i nadležnost muzeja prema vrstama umetničko-istorijskih dela. Ono što se propustilo u postupku izmene Zakona o kulturnim dobrima jeste preciznije definisanje obaveza lokalnih samouprava kao važnih aktera u sistemu zaštite i korišćenja kulturnih dobara. Taj propust se posebno odnosi na finansiranje rada mreže zavoda za zaštitu spomenika kulture kao najstručnijih delova tog istog sistema, i preciziranja obaveza opština i gradova da finansiraju promocije i prezentacije nepokretnih kulturnih dobara na njihovoj teritoriji.

Mreža od 10 regionalnih zavoda za zaštitu spomenika kulture i Republički zavod kao „krovna“ nacionalna institucija, predstavljaju bitan segment onog, najstručnijeg, dela sistema zaštite kulturnih dobara koji se stara o nepokretnim kulturnim dobrima (spomenicima kulture, prostornim kulturno istorijskim celinama, arheološkim nalazištima i znamenitim mestima).

Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva je, po rečima Ivana Milunovića, v.d. direktora i akademskog slikara, deo tako organizovane mreže i stara se o nepokretnim kulturnim dobrima na teritoriji čak 25 opština i četiri upravna okruga. U njegovoj nadležnosti je preko 300 materijalnih kulturnih dobara, spomenika kulture različitog značaja za kulturu, umetnost i istoriju. Njegova osnovna delatnost je zaštita nepokretnih kulturnih dobara a ona u sebi integriše niz mera i aktivnosti od postupka istraživanja, utvrđivanja, valorizacije, proglašenja, zaštite i prezentacije kulturnih dobara.

Karakteristika Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva je to što se u njegovoj „zoni odgovornosti“ nalaze najznačajniji spomenici srpske srednjovekovne kulture smešteni niz dolinu Ibra, nazvanu i „Dolinom kraljeva“

Zavod stoga, logično je, treba da bude i jedan od izvora relevantnih, najstručnijih, informacija o tim spomenicima. On to dobrim delom i jeste ali ustanovljeni sistem zaštite i korišćenja kulturnih dobara nije jasno predvideo potrebni multisektorski i multidisciplinarni pristup aktivnostima promocije i korišćenja nepokretnih kulturnih dobara.

Spomenike kulture, nepokretna kulturna dobra, lokalne ustanove kulture i institucije često koriste, na različite načine, u svrhu promocije i prezentacije svog kraja i svojih aktivnosti. Koriste na različite načine i u različitim formama, najčešće kroz brojne kulturne manifestacije.

Zbog svoje prepoznatljivosti u okvirima širim van lokalnog, spomenici kulture se često koriste kao komunikcijsko sredstvo primereno modelu komunikacije i korišćenim komunikacijskim kanalima a zarad lakšeg ostvarivanja projektovanih ishoda kulturnih manifestacija. I upravo u tim slučajevima javljaju se primeri neadekvatne prezentacije spomenika kulture kao resursa koji bi trebalo da doprinesu većem intersovanju za savremena dešavanja u toj lokalnoj zajednici. Neadekvantna prezentacija je, često, uzrokovana i odsustvom komunikacije između aktera sistema zaštite i korišćenja kulturnih dobara na svim nivoima. Činjenica da komunikacija nije normativno definisana ne abolira aktere sistema od odgovornosti za propuste u prezentaciji kulturnih dobara. Posebno onih čije su nesporne i visoke vrednosti za kulturu i na širim prostorima precizno utvrđene. Ta prezentacija lokalno aktuelnog, u kontekstu nacionalno projektovanih ciljeva integrisanja u zajednicu Evropskih naroda, je itekako važna. Tim više je i značajno kako koristimo spomenike kulture u takvoj komunikaciji.

Vreme je da se pitanjima promocije i prezentacije spomenika kulture u „Dolini kraljeva“ i njihovom korišćenju u komunikacijiama pozabave lokalne samouprave sa teritorije Raškog upravnog okruga , ustanove kulture, organizacije civilnog društva ,mediji i zainteresovane javnosti kroz zajedničku ,osmišljenu i organizovanu debatu.

Uloga Zavoda za zaštitu spomenika kulture u tako organizovanoj debati dragocena je.