Kratke priče izraelskog pisca Etgara Kereta po drugi put u Laguninom književnom klubu

Naša nesposobnost da komuniciramo, slepilo za svet koji nas okružuje i međusobno nerazumevanje povezuju sve ove priče u jedinstvenu celinu. Ipak, kroz svoju duboku ljubav prema čovečanstvu i našem nesrećnom postojanju, Keret na ovim stranicama rasplamsava plamen nade u to da nam ipak ima spasa – objašnjava za Danas Tanja Vučković iz Lagune razloge zbog kojih treća zbirka kratkih priča izraelskog pisca Etraga Kereta, objavljena u aprilu 2021. u prevodu Mile Gavrilović, večaras otvara ovogodišnju sezonu Laguninog književnog kluba.

Dupli kalendari, državni i božićni praznici izmestili su Lagunin klub iz tradicionalnog termina prvog petka u mesecu na prvi dan Nove godine po julijanskom kalendaru, a gosti Tanje Vučković večeras u Delfi knjižari “Bukmarker” u SKC-u u 83. Klubu biće, kako je najavljeno, prevodilac sve tri Kertove knjige u Laguni Mila Gavrilović i književni kritičar, novinar i pisac Milan Milenković.

Zbog trenutne “korona” sitiuacije iz Lagune najavljuju strogo poštovanje propisanih epidemioloških mera.

Jedan od vodećih pisaca srednje generacije na hebrejskom jeziku Etgar Keret spada u malobrojne autore čije su se knjige dva puta našle u Laguninom Književnom klubu.

Njegova prva knjiga kratkih priča objavljena u Laguni u aprilu 2019. “Iznenada neko pokuca na vrata” bila je tema 58. Kluba početkom decembra iste godine, a Keret je nekoliko dana kasnije bio glavni gost 21. Lagunine Noći knjige povodom izlaska srpskog izdanja njegove zbirke “Sedam dobrih godina”.

– U okviru Laguninog književnog kluba dva puta smo se bavili i delom nobelovca Žozea Saramaga, a na dve tribine obradili smo i oba romana Arundati Roj – „Bog malih stvari“ i „Ministarstvo neizmerne sreće“, kao i Laonarda Paduru u dva navrata razgovarajući o romanima „Jesenji pejzaž“ i „Čovek koji je voleo pse“. Osnovna ideja Laguninog književnog kluba kojom se vodimo jeste ta da čitaocima skrenemo pažnju na sjajna dela savremenih autora, a Etgar Keret ne sme se propustiti jer je sve oko njega neobično i drugačije. Prema njegovim knjigama snimljeno je pedesetak filmova, a on je osim kao pisac, u svojoj domovini prepoznat i kao filmski i TV scenarista – naglašava Tanja Vučković.

Etgar Keret (1967) rođen je u Ramat Ganu.

Njegovi roditelji, žrtve Holokausta, u Izrael su došli iz Poljske i smatraju da je njihov sin “poljski pisac u egzilu”.

Keretu je 2012, inače, pripala čast da u Varšavi otvori najužu kuću na svetu, koja nosi njegovo ime.

Ovo minijaturno zdanje namenjeno umetnicima na proputovanju kroz Varšavu, nalazi se stešnjeno između dve zgrade u nekadašnjem Varšavskom getu, u kome su oktobra 1940. do aprila 1943. nemački nacisti na prostoru od tri kvadratna kilometra držali u izolaciji gotovo pola miliona Jevreja.

Keret se školovao u Tel Avivu, predaje na Univerzitetu Ben-Gurion u Negevu i na Univerzitetu u Tel Avivu.

Svetski je poznat po svojim kratkim pričama, grafičkim romanima, stripovima, knjigama za decu, scenarijima za film i televiziju.

Književni kritičari ga stavljaju u rang sa Amosom Ozom i Davidom Grosmanom, u književnim krugovima prati ga glas pisca čije se knjige najviše kradu po izraelskim knjižarama i koje su najčitanije u zatvorima.

Keretova dela sa hebrejskog i engleskog prevedena su na više od 30 jezika, a jedan je od retkih izraelskih pisaca čije se knjige objavljuju u Palestini.

Nagrađivan je i za književnost i za rad na filmu, uključujući i „Zlatnu kameru“ na Kanskom festivalu.

U razgovru za Danas prilkom posete Beogradu krajem 2019. Keret je izjavio da “nikada nije sam izabrao kratku formu, već ima osećaj da je ta forma izabrala njega”.

– Za mene je, bar tako osećam, kreativni proces poput eksplozije, ali tek treba da naučim kako da ta eksplozija bude sporija… Više od trideset godina pišem kratke priče, rekao bih, gotovo stalno. To je zaista više kao nekontrolirani refleks nego odluka o karijeri. To je moj način suočavanja sa stvarnošću. Moje priče potiču iz veoma nesvesnog mesta. Ne zamišljam ih, ne znam šta će se dogoditi u njima. Nešto u ovoj transformaciji iz pisanja kratkih priča u zbirku gotovo je poput terapijskog procesa u kome razumem gde se u to vreme nalazim, šta me muči, šta je moje iskustvo – rekao je tada Etgar Keret, čiju je zbirku “Poleti već jednom!” Njujork tajms ocenio kao “subverzivnu i urnebesnu”.

Dve olovke

“Niko ne može osporiti da smo mi pisci srećna kopilad, ali to ne znači da ne možete biti zavidni. Kao pisac, uvek sam zavideo muzičarima na njihovoj prirodnoj sposobnosti da sarađuju jedni sa drugima. Volim da zamišljam sebe kako sedim u slabo osvetljenom baru sa šačicom talentovanih autora, kako svi zajedno pišu u savršenoj harmoniji, preplićući naše različite priče u jedno ogromno, živopisno književno delo. Ali nekako, to baš i ne funkcioniše kada pišete prozu. Svaki gitarista ili harmonikaš može naći mesto susreta sa bilo kojim pijanistom ili violončelistom, ali kada su u pitanju dve olovke, čini se da uvek putuju paralelnim putevima. Zato uživam da bežim od usamljenosti pisanja sarađujući sa različitim vrstama umetnika…”, poručio je Edgar Keter početkom ove nedelje na svom zvaničnom sajtu, u kratkom tekstu koji objašnjava njegovu potrebu da se bavi različitim umetničkim žanrovima.

U februaru “Knjiga čežnji”

Prema rečima Tanje Vučković, tema Laguninog književnog kluba 4. februara biće roman „Knjiga čežnji“ Sju Monk Kid.

Ova američka književnica iz Južne Džordžije, svetsku slavu stekla je svojim prvim romanom “Tajni život pčela” iz 2001, koji je Laguna objavila 2004. u prevodu Nikole Pajvačića, a koji je posle pozorišne adaptacije na Brodveju doživeo i filmsku verziju 2008.

Isti multimedijski put imao je i njen drugi romanom “Sirenina stolica” iz 2005, koji je u prevodu Aleksandre Čabraje Laguna objavila naredne godine.

Sju Monk Kid poznata je kao pisac istorijskih romana i memoara, a “Knjigu čežnji”, koju je u prevodu Nenada Dropulića Laguna objavila krajem prošlog septembra književni kritičari svrstavaju u žanr “feminističke teologije”.