KRATKIREZOVI

Katarinu Vagner (30) i Evu Vagner Paskijer (63), koje su tako preuzele upravljanje od njihovog oca Volfganga Vagnera (89), koji se sa mesta direktora povukao prošle nedelje pošto je 57 godina bio zadužen za festival. Njih dve potpisaće ugovor koji neće biti duži od sedam godina. Ostaje da se vidi da li će ovo dovesti do otopljavanja odnosa među Vagnerovim nasledinicima, pošto je u igri bila i Nika Vagner (63), kćerka Volgangovog pokojnog brata Vilanda. Jednomesečni festival održava se svake godine na leto u okolini bavarskog grafa Bajrojta, a cene ulaznica dostižu i 225 evra – naravno, za sve one koji su spremni da čekaju 10 godina kako bi ih dobili, jer se toliko unapred rezervišu karte.
Ansambl Drame Narodnog pozoorišta u Beogradu, gostuje na Međunarodnom dramskom festivalu „Akademija“ Omsk 2008, sa predstavom „Gospođa ministarka“ u režiji Jagoša Markovića, saopšteno je iz nacionalnog teatra. Predstava se igra 6. septembra na Velikoj sceni Omskog nacionalnog teatra „Akademija“. Ove godine, Festival se održava prvu put, a čast da nastupi odmah posle čina svečanog otvaranja, pripala je Narodnom pozorištu iz Beograda. Na Festivalu učestvuju još pozorišta iz Rusije, Nemačke, Bugarske, Litvanije, Ukrajne, Mađarske i Francuske. U predstavi „Gospođa monistarka“ igraju Radmila Živković, Olga Odanović, Miloš Đorđević, Marko Janjić, Aleksandar Srećković, Boris Komnenić, Branko Vidaković, Dobrila Stojniuć, Ksenija Jovanović, Duško Premović, Radovan Miljanić, Dušanka Stojanović, Branko Jerinić, Darko Tomović, Ivan Nikolić, Dejana Miladinović, Sonja Knežević…
Nagradu za dramsko stvaralaštvo na festivalu Grad teatar u Budvi dobila je baletska umetnica Sonja Vukićević, dok je nagradu za književno stvaralaštvo „Stefan Mitrov Ljubiša“ dobio dramaturg i pisac Božo Koprivica, saopštio je juče žiri. Odluku o nagradi Grad teatar za dramsko stvaralaštvo doneo je žiri kojim je predsedavao Rajko Mihović, a ostali članovi bili su književni kritičar i teoretičar Božena Jelušić i direktor Crnogorskog narodnog pozorišta Janko Ljumović. „Nagrada je Sonji Vukićević dodeljena za prepoznatljiv umetnički senzibilitet kojim se potvrdila kao režiser, koreograf i balerina, kao i za posvećenost dramskoj umetnosti i za vrhunski profesionalizam u svim oblicima pozorišnog delovanja“, naveo je žiri u obrazloženju. Žirijem za dodelu nagrade za književno stvaralaštvo predsedavao je pisac Dragan Radulović, a članovi su bili urednica redakcije za kulturu TV Budva Biljana Komarica i književnica Svetlana Kalezić Radonjić. Žiri je u obrazloženju naveo da je književno delo Boža Koprivice, iako je reč o autoru koji se uspešno bavi i dramaturgijom, suštinski obeleženo doslednim istraživanjem eseja, „sa strašću koja pođednako zanosi i autora i čitaoca“.
Vršac su posetili vodeći savremeni rumunski pisci poput Dumitrua Cepenjagua, Nikolaja Brebana, D. R. Popeskua, Nikite Staneskua, Marina Soreskua, Đea Bogze, Štefana Augustina Dojnaša, a sada im se pridružuje istaknuti romanopisac Aleksandru Ekovoju (Alexandru Ecovoiu) koji živi i stvara u Bukureštu. Ekovoju je rođen 1943. u prestonici Rumunije. Pripovedač i romanopisac, debitovao je knjigom „Bekstvo iz raja“ (1974). Usledila je knjiga „Putovanje“ (1977). Pravu književnu recepciju doživeo je 1995. objavljivanjem romana „Saludos“. Za taj roman pripale su mu nagrade Udruženja književnika Rumunije i časopisa Opservator (Minhen, 1998). Potom je objavio roman „Lečilište“ – nagrada Rumunske akademije (1997), kao i zbirku priča „Troje dece Mocart“ (2002) i roman „Red“ (2005), koji je doživeo četiri izdanja. Ekovojueve knjige prevedene su na španski, francuski, nemački i engleski. Ovo je njegov prvi prevod na srpski. Roman „Saludos“ pojavio se iz štampe u izdanju vršačkog KOV, u prevodu Danijele Popov. Tribina Sredom kod Sterije održaće se ovoga puta u Salonu NP „Sterija“, večeras od 19 sati. „Svojim plastičnim slikama i autoironijom, majstorskim jezičkim obrtima i zagonetnim parabolama, roman Aleksandrua Ekovojua donosi dramatičnu čovekovu ispovest o strahovima i teskobi. Glavni junak sve vreme strepi od okultnih zavera iza kojih se zapravo krije on sam pretvoren u lik Magirusa i njegovog unutrašnjeg i spoljašnjeg protivnika“, ističe između ostalog Petru Krdu, urednik ugledne biblioteke KOV-a Atlas vetrova u kojoj su objavljivana i takva markatna imena kao što su :Nabokov, David Grosman, D. M. Tomas, Čarls Simić, Šimborska, Cvetajeva, Venclova, Ruževič, Stanesku, Kvafi. Odlomke čitaju Jovana Božić, Marija Pantin i Stefan Preda. Veče kod Sterije biće dvojezično, na srpskom i rumunskom. Moderator večeri je Marija Vasić.
Fotografije Fidela Kastra, vođe kubanske revolucije, objavljene su u Španiji u knjizi pokojnog fotografa Alberta Korde, čiji je snimak Če Gevare postao svetska ikona. „Conocido. Desconocido“ (Poznato. Nepoznato) sadrži 437 crno-bele Kastrove fotografije, od kojih je većina načinjena u Sijera Maestri, planinskom regionu, tokom revolucije krajem 50-ih godina. U knjizi je i poslednji Kordin intervju gde je opisivao anegdote vezane za njegove fotografije. Korda, koji je umro od srčanog udara 2001. u Parizu, u 72. godini života, snimio je čuvenu fotografija Čea sa beretkom, zagledanog u daljinu, marta 1960. Od tada, ta fotografija je bezbroj puta stavljana na majice, postere.. i postala ikona levičarskog pokreta i studentskih protesta.
Iz štampe je izašao novi roman somborskog književnika Stojana Berbera pod nzivom „Zebnja“. U obimnom štivu smeštena su dešavanja u jednoj srpskoj porodici u jednom danu u Makedoniji, nekoliko meseci nakon pogibije kralja Aleksandra, a uoči petomajskih izbora 1935, gde se porodične međisobice, svađe i ljubavi, prepliću sa političkim angažmanom i sukobima sa bugraskim komitama. Veći deo romana, saopštio je autor, pisan je kao tok svesti glavnih junaka, o čemu su se čitaoci mogli uveriti na osnovu odlomaka objavljenim u dnevnoj štamppi i časopisima. Osnovica romana jeste faktički istorijski događaj, kada su bugarske komite iznenadnim napadom na selo Kadrifakovo u Ovčem polju popalile više kuća i ubile na desetine srpskih kolonista, žena i dece.