KRATKIREZOVI

Ugledna rediteljska nagrada Saveza dramskih umetnika Srbije „Bojan Stupica“, pripala je ove godine dramskom umetniku, reditelju Slavenku Saletoviću, koji je dvadeset sedmi laureat ovog priznanja, saopšteno je iz SDUS. Slavenko Saletović nagrađen je za najbolju režiju u konkurenciji 11 premijerno izvedenih predstava u ovdašnjim profesionalnim pozorištima u trogodišnjem proteklom periodu – od 1. aprila 2004. do 31. marta 2007. godine. Reč je o predstavi N. Gogolja „Ženidba“, koja je na redovnom repertoaru scene „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu. Žiri je odluku doneo juče, a radio je u sastavu – Srboljub Božinović (predsednik), Jovan Ristić, Bora Nenić, Milan Puzić i Miroslav Momčilović. Nagrada će dobitniku biti duručena početkom nastupajuće pozorišne sezone (verovatno u oktobru 2007).
Izraelski pisac Amos Oz dobio je najprestižniju špansku književnu nagradu – Asturija, koja mu je donela 50.000 evra. Pre dve godine, Oz je bio dobitnik nagrade „Gete“ za životno delo. Inače, novi laureat Asturija priznanja za jednog od glavnih konkurenata imao je albanskog pisca Ismaila Kadarea. „Kad bih jednom rečju morao da kažem o čemu se radi u mom kompletnom književnom radu, onda bih rekao ’porodice’. Kad bih to morao da kažem sa dve reči rekao bih – ’nesrećne porodice’. Kad bih morao da upotrebim više od dve reči, morali bi da pročitate moja dela“, rekao je Amos Oz, nakon što je dobio nagradu od Viktora Garsije de la Konče, direktora Španske kraljevske jezičke akademije. Oz je poznati mirovni aktivista, a dosad je na hebrejskom jeziku napisao 18 knjiga i na stotine članaka i eseja, koji su prevedeni na više od 30 jezika. Među ranijim dobitnicima Asturija književne nagrade su i Mario Vargas Ljosa, Ginter Gras, Doris Lesing i Artur Miler. Proše godine pobednik je bio američki pisac Pol Oster.
Prvi film Alfreda Hičkoka „Podstanar/The Lodger“ dobio je modernizovanu verziju – snimljenu kao urbani triler smešten u Los Anđelesu. Za rimejk originalnog filma iz 1927. godine bio je zadužen dokumentarista Dejvid Ondatje koji je ranije snimio dokumentarac pod nazivom „Razotkrivanje Hičkoka“. Hičkokov film bio je baziran na istinitoj priči o histeriji koju je isvojim ubistvima zazvao Džek Trbosek tokom nekoliko nedelja 1888. godine u Londonu. Ondatjeova verzija podeljenaje na dve radnje i smeštena u današnji Los Anđeles. Sam Ondatje uradio je adaptaciju romana Mari Belok Lundes koji je bio osnova i za Hičkokovo delo.
Nagrađivani iranski film „Persepolis“ izbrisan je sa liste ostvarenja koja će biti prikazana na Međunarodnom festival u Bangkoku, nakon pritiska iranske ambasade u Tajlandu, saopštili su organizatori. Film, koji je podelio nagradu žirija u Kanu, trebao je da bude prikazan prve večeri desetodnevnog festivala koji će se održati u tajlandskoj prestonici od 19. jula. Reč je o animiranom crno-belom filmu koji govori o devojčici koja odrasta u revolucionarnom Iranu. Film je baziran na stripu, i prati period od zbacivanja šaha Reze Pahlavija posle islamske revolucije 1979, viđene kroz oči osmogodišnje devojčice. Iz iranske ambasade u Bangkoku kažu da smatraju kako ovaj film daje lošu sliku o njihovoj zemlji.
Lorens Fišburn dobio je prava od kompanije Vorner bros na ekranizaciju bestseler romana Paola Koelja „Alhemičar“. Interesantno je da je studio Vorner bros obezbedio prava na ovu filozofsku knjigu – o putniku koji ide svetom u vreme inkvizicije kako bi pronašao svrhu čoveka u svetu – još 2003. godine i to upravo za Fišburna. Roman je objavljen 1988. i dosad je preveden na 56 jezika, prodat u više od 40 miliona primeraka u više od 150 zemalja. Fišburn je napisao scenario za film, koji će i režirati, a na celom projektu sarađivaće sa nezavisnom kompanijom A-Mark Entertainment. Ekipa oko njega opisuje projekat kao „Hari Poter sreće Indijanu Džonsa“, gde će se priča fokusirati na mladog Španca koji kreće u potragu za skrivenim blagom u egipatskim piramidama, a na kraju će otkriti lično blago koje će prevazići i njegova najneobuzdanija očekivanja.
ARTLINK – umetnička asocijacija iz Beograda, već treću godinu organizuje Letnju umetničku školu, čiji bogat program ove godine nudi beogradskoj publici niz koncerata sa vrhunskim umetnicima, koji će se u ulozi mentora sresti sa mladim umetnicima i kroz formu majstorskih kurseva preneti im svoja znanja i iskustva. Ove godine Letnja umetnička škola svečano je otvorena na Svetski dan muzike 21. juna u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine (trajaće do 16. jula), promocijom i dodelom godišnje nagrade za najperspektivnijeg mladog muzičkog umetnika u 2007, pod pokroviteljstvom kompanije Audi. Publici su se predstavili finalisti za ovogodišnju nagradu Iva Mrvoš, mecosopran i Nemanja Stanković, čelo za koje je publika glasala za nagradu publike kao i dobitnici nagrade za 2005. i 2006. godinu Mirjana Rajić i Stanko Madić, a nagradu je dobio Nemanja Stanković. Ove godine, među gostima Letnje umetničke škole ARTLINKA je, jedan od najtraženijih svetskih čelista Jan Fogler, koji će se predstaviti publici na koncertu u dvorani Kolarčeve zadužbine večeras od 20 sati, zajedno sa beogradskom pijanistkinjom Mirjanom Rajić, koja živi i radi u Berlinu.
„Dani francusko-srpskog prijateljstva“ organizuju se prvi put ove godine u Lazarevcu, od 28. juna do 6. jula, sa ambicijom da prerastu u tradicionalnu manifestaciju koja bi vratila, donekle poljuljano, poverenje i obnovila istorijske veze dva naroda. Francuski kulturni centar u Beogradu aktivno je doprineo organizaciji ove manifestacije, a Centar za kulturu Lazarevac obećava ambiziozan kulturni program. Manifestacija se nastavlja večeras od 20 sati u Velikoj sali Centra za kulturu, projekcijom filma „Život u ružičastom/La Mome“ Olivijea Dana sa Marion Kotijar, Žerarom Depardjeom i Žan-Pjer Martenom u glavnim ulogama. Film prati neobičan životni put Edit Pjaf, od detinjstva do slave, od uspeha do patnje, od Belvila do Njujorka. Kroz priču o jednoj neverovatnoj sudbini, gledaoci će otkriti duh jedne umetnice i srce jedne žene.
Nova usluga koju Biblioteka grada Beograda nudi svim korisnicima interneta – „Ko ima uši nek čuje“. Na internet stranama BGB (www.bgb.org.yu), započeto je postavljanje zvučnih zapisa najinteresantnijih predavanja održanih u ovoj ustanovi. Na taj način je posetiocima sajta omogućeno da „skinu“, snime na svoj računar i slušaju sve one programe koji im se učine interesantnim. Ovim se, svima onima koji nisu u mogućnosti da dođu u BGB i uživo isprate određeni kulturni događaj, omogućava da to učine na posredan način. Pri realizaciji ove ideje naročito su se imale na umu osobe sa oštećenim vidom kao i osobe sa težom pokretljivošću, kojima je na ovaj način olakšana dostupnost predavanjima koja bi možda voleli da čuju. Trenutno su na sajtu postavljena predavanja iz ciklusa o Edgaru Alanu Pou i Vilijamu Blejku, kao i predavanja iz ciklusa „Istorija ljubavnica“. BGB, takođe, saopštava da je na rečenom sajtu postavljena „on line“ kviz koji svim učesnicima pruža mogućnost besplatnog učlanjenja u BGB. Pitanja su iz opšte kulture, sa naglaskom na umetnost i književnost. Svakoga dana se postavlja novo pitanje i učesnik koji na njega prvi odgovori tačno dobija besplatnu člansku kartu. Dakle, 365 dana, 365 besplatnih učlanjenja.