KRATKIREZOVI

Na listi novih 25 snimaka, koje Biblioteka američkog Kongresa svake godine uvrštava u svoju zbirku koja će se čuvati za potonja pokolenja, našla se i najpoznatija pesma Rolingstonsa „(I Can’t Get No) Satisfaction“ iz 1965. Ovaj Nacionalni registar stvoren je 2000. i već je krenuo proces nominacije za 2007. godinu. Predlozi moraju da se odnose na snimke koji su najmanje deset godina stari, a trenutno je u arhivi 225 zvučnih fragmenata. Osim Stounsa, kao izbor za 2006, našli su se i jedna epizoda „Usamljenog jahača“ iz 1937, Ruzveltovo obraćanje Kongresu 8. decembra 1941, Rubinštajnovo izvođenje Šopenove Poloneze op. 40, br. 1 (1952), hit Karla Perkinsa „Blue Suede Shoes“ (1955), sastav Ronettes sa „Be My Baby“ (1963), ali i „Graceland“ Pola Sajmona (1986).
Rok zvezda Bono Voks (46), i poznati aktivista, dodao je još jedan posao kojim se, makar za trenutak, bavi. Frontmen grupe U2 biće prvi gost-urednik magazaina Vanity Fair. Voks će urediti julski broj afričkog izdanja (na kioscima će se pojaviti u junu), i to kao deo svoje RED kampanje, u kojoj se prodaju proizvodi sa tom oznakom kako bi se pomogli humanitarni napori u Africi. Doduše, ovo nije prvi put da se Bono bavi uredničkim poslom – prošlog maja bio je gost-urednik londonskog Independenta, gde je predstavio teme o borbi protiv side u Africi, siromaštvu i globalnom otopljavanju.
U Somboru su, formiranjem radne grupe, počele pripreme za ovogodišnje Somborsko leto. Predviđeno je da ono traje od 22. juna do 29. jula, s pauzama u vreme održavanja Exita (od 12. do 15. jula) i Roudfesta u Zrenjaninu (od 28. do 30. juna). Takođe je ugovoreno gostovanje zagrebačkog benda Hladno pivo, koji će otvoriti ovu letnju manifestaciju. U toku su pregovori sa još nekoliko muzičkih grupa, izvesno je da će u kalendaru Leta centralno mesto zauzeti „Somborski kotlić“, a najavljeni su i turniri u vido-igrama, filsmske projekcije, izložbe. U budžetu opštine Sombor za ovu manifestaciju predviđeno je nešto više od milion dinara.
Svetska premijera dokumentarnog filma o Džonu Lenonu 0- „Tri dana u životu“, koja je trebalo da se održai u utorak na Bervik akademiji – privatnoj obrazovnoj instituciji u američkoj državi Mejn, otkazana je. Advokati Joko Ono, udovice ubijenog Bitlsa Džona Lenona, upozorili su organizatore da ona nije dala autorizaciju za javno prikazivanje filma. Sam film, koji je producirao Rej Tomas, načinjen je uz pomoć snimaka iz Lenonovog apartmana i u dva sata pokriva preloman trenutak u karijeri slavnog muzičara. Naime, film je snimio bivši suprug Joko ono – Toni Koks, tokom tri dana u februaru 1970, dva meseca pre raspada Bitlsa. Koks je svoj nedovršeni dokumentarac prodao 2000. za milion dolara. Među tim snimcima se vidi kako Leonon komponuje pesme, šeta po imanju i proba za nastup na BBC gde je, po prvi put javno, izveo pesmu „Instant Karma“.
Malezijski film „Ne želim da spavam sam“, koji prikazuje scene uličnog nasilja, zagađenja i siromaštva, zabranjen je od cenzure s obrazloženjem da narušava imidž zemlje. Delo reditelja Cai Ming-lianga snimljeno je u prestonici Kuala Lumpuru, a u njemu se pojavljuje tajvanski glumac Li Kang-šeng, koji glumi pretučenu osobu na ulici malezijske prestonice. „Ovaj film ne govori o Maleziji. Tema su ljudski odnosi i potreba čoveka da pronađe ljubav, toplinu i nekog na koga se može osloniti“, objasnio je Cai svoj film, koji je ispraćen ovacijama u Veneciji, kad je prikazan prošle godine na ovom čuvenom festivalu. Ako film Maležani neće moći da gledaju zbog cenzure, u njemu će uskoro uživati fanovi na Tajvanu (debituje 23. marta), Japanu (krajem marta), Singapuru (april) i SAD. Ovo je drugi film koji je nedavno zabranjen u Maleziji. Ista sudbina zadesila je dokumentarac „Radio šou seoskih ljudi“, u kome se pojavljuju bivši članovi zabranjene Komunističke partije. Cenzori su rekli da je film „prokomunistički“, objasnio je autor filma Amir Muhamad.
SPOMEN-ZBIRKA PAVLA BELJANSKOG, ART EXPO, IGNJAT JOB…
Na XII izložbi – Art Expo 2007, novosadska Spomen-zbirka Pavla Beljanskog biće predstavljena posredstvom video prezentacije, danas od 15 sati u prostorijama Novosadskog sajma, saopšteno je iz ove institucije. Ovom prilikom biće više reči o monografiji Spomen-zbirke koja izlazi iz štampe krajem 2007, obeležavajući pola veka od kako je Pavle Beljanski zaveštao svoju izvanrednu kolekciju umetničkih dela srpskom narodu. Tokom marta meseca filmski program Spomen-zbirke biće posvećen Ignjatu Jobu (rođen 28. marta 1895. u Dubrovniku, preminuo 28. aprila 1936), obeležavajući na ovaj način 112 godina od rođenja jednog od najstrasnijih ekspresionista u jugoslovenskom slikarstvu prve polovine XX veka. U kolekciji Beljanskog nalazi se šest izuzetnih slika ovog umetnika burnog temperamenta, ostvarenih u duhu snažne kolorističke napetosti i potpune predanosti motivu. Dela Ignjata Joba nastala uglavnom u kratkom periodu, svojom osobitošću izdvajaju se od svih umetničkih grupa, a po kritičarima ovaj umetnik se izborio za poziciju likovnog usamljenika. Projekcija filma „Ignjat Job“ autora Zvonka Makovića, u produkciji HRT, biće održana večeras od 19 sati u prostorijama Spomen-zbirke. Ulaz je slobodan.
Prvo predavanje iz ciklusa-projekta „Politika tajne: Tajna, tajna služba, služba državne bezbednosti“, pod nazivom „Ubiti suverena, usmrtiti otadžbinu, biti neprijatelj majke – O uslovima izdaje i paradoksu predstavljanja (representatio)“, održaće večeras od 19 sati u sali Narodne biblioteke Srbije, Petar Bojanić. „Šta je izdaja? Šta je to veleizdaja? Da li je izdaja čin, pojam ili fenomen? Da li postoje bezuslovni uslovi izdajstva i da li je tajna (potaja) jedan od presudnih? Autor čita nekoliko tekstova Tomasa Hobsa iz različitih perioda njegovog rada i pokušava da izdaju problematizuje kao jednu od ključnih ustanova suverenosti. Interpretirajući Hobsovo nezadovoljstvo statusom izdaje unutar prava i njegovu teoriju predstavljanja (delanja i govorenja u ime drugoga), autor pretpostavlja da je možda pre svih drugih, Hobs, odgovoran za posebno mesto koje figura izdaje treba da ima u demokratiji“, stoji u najavi za ovo predavanje, koju je NBS prosledila medijima. Narodna biblioteka Srbije u saradnji sa Institutom za filozofiju i drustvenu teoriju, tokom 2007. godine realizuje projekat „Politike tajne“ (autora Petra Bojanića), kao ciklus predavanja u NBS na zadatu temu. Cilj je da se tema obradi teorijski, a krajem godine planirano je štampanje zbronika.
Sor Huana Ines de la Krus (1648-1695) najveća je figura meksičke književnosti. Njena genijalnost nazirala se još u ranom detinjstvu: već sa tri godine je naučila da čita, sa sedam je tražila da se upiše na fakultet, a sa osam je napisala scenario za procesiju organizovanu povodom praznika Sretenje. Godine 1664. Huana je stigla na dvor kao dvorska dama kraljice Leonore Marije Kareto, markize od Mansere, kojoj je posvetila nekoliko soneta pod imenom Laura. Sita dvorskog života, odlučila je da pristupi manastiru zato što, kako sama kaže, „za potpunu averziju koju je osećala prema braku, to je bilo najpristojnije što je mogla da odabere kako bi obezbedila sopstveno spasenje“. U manastiru je uspela da sakupi više od 4.000 knjiga, muzičke instrumente, mape, merne aparate, kao i da stekne široka znanja iz astronomije, matematike, jezika, filozofije, mitologije, istorije, teologije, muzike i slikarstva. Često su joj naručivali da napiše viljansike za religiozne proslave, pored soneta, desima, silvi i lira koje je sastavljala. Sor Huana je umrla 1695, od epidemije koja je pokosila manastir Santa Paula. Večeras od 18 sati u Svečanoj sali Instituta Servantes u Beogradu, biće predstavljen odabir njenih pesama koje je preveo Branislav Prelević. Pored prevodioca, učestvovaće i hispanistkinje Mirjana Božin i Aleksandra Mančić, Petar Živadinović, direktor izdavačke kuće Paidea, kao i glumica Jelena Žigon koja će čitati stihove Sor Huane. Ulaz slobodan.