KRATKIREZOVI

Naučnici novootvorenog Istraživačkog centra za muzičke instrumente u Beču pokušaće da otkriju tajne pojedinih bečkih instrumenata. U novom centru smeštena je najveća prostorija bez eha, namenjena univerzitetskim potrebama i jedna laserska laboratorija sa kamerom velike brzine. Osim istraživanja na instrumentima kao što su oboe, klaviri, Stradivari-violine i dr, istraživanja se sprovode i na temu tehnike sviranja. U cilju objektivnog ocenjivanja kvaliteta instrumenata, razvijeni su i posebni kompjuterski sistemi.
Najbolji izdavač ovogodišnjeg Osmog dečjeg salona, koji je u Vršcu priredila Književna opština Vršac (KOV), beogradska je izdavačka kuća Beli put, jednoglasna je odluka žirija koji je radio u sastavu Tanja Kragujević, Jovica Aćin i Petru Krdu, saopštio je KOV. U najužem izboru bili su i Kreativni centar i Laguna. Zbog velikog interesovanja najmlađe čitalačke publike i velikog broja prispelih radova na književni konkurs, Upravni odbor KOV odlučio je da produži rok za održavanje Salona dečje knjige, kao i literarni konkurs, do subote 20. januara u 14 sati, dodaje se u saopštenju.
U uži izbor za nagradu „Zlatni suncokret“ uvršteni su romani „Sve crvenkape su iste“ Marka Vidojkovića i „Komo“ Srđana Valjarevića kao i knjige priča „Mediterani“ Igora Marojevića i „Pročitano u tvojim očima“ Jovice Aćina, saopštio je žiri. Žiri (Jovan Zivlak, Nikola Strajnić i Tomislav Bekić) smatra da izabrani naslovi „reprezentuju trenutne domete savremene srpske književnosti“, a odluku o dobitniku nagrade saopštiće početkom februara, navodi se u saopštenju. Žiri je ocenio da se srpska književnost nalazi u prelaznom vremenu i da se njena percepcija menja kao i njene strategije, što je „najizrazitije prisutno u romanu i pripovedačkim oblicima“. „Posebnu ulogu u tome imaju mladi pisci, koji se sve više suočavaju s realnim razmerama vremena i društvene stvarnosti. Ono što karakteriše odabrane knjige je povratak realističke naracije, kojoj, međutim, ne nedostaje ni invencija ni imaginacija“, naveo je žiri. Kompanija „Invej“ iz Beograda, kao većinski vlasnik Fabrike ulja i biljnih masti „Vital“ iz Vrbasa, dodeliće 11. put nagradu „Zlatni suncokret“ za najbolju knjigu u 2006. Vrednost nagrade je 5.000 evra. Nagrada „Zlatni suncokret“ ustanovljena je 1996. i dodeljuje se za najbolju knjigu objavljenu na srpskom jeziku, u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike.
Kragujevački Međunarodni sajam knjiga, na kojem će učestvovati domaći i izdavači iz Slovenije i Mađarske, biće održan od 13. do 22. marta, a deo programa posvetiće tematici ljudskih prava. Organizatori četvrtog Međunarodnog sajma knjiga u Kragujevcu istakli su da žele da ponude posetiocima i nešto više od klasične domaće i regionalne izdavačke produkcije, pa će deo sajamskog programa posvetiti izdavačima koji se bave objavljivanjem knjiga na temu ljudskih prava – dečjih i manjinskih, kao i multukulturalnosti i problematici tranzicije. Kragujevački Sajam knjiga proteklih godina okupljao je između 25 i 35 izdavača iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Makedonije. Sajam će biti održan u Velikoj sali hotela „Kragujevac“, u organizaciji Srpske kulturne mreže, izdavačke kuće KONRAS iz Beograda i SZR „Pele“. Kao prateći program, najavljena su predavanja u konferencijskoj sali sajma, kao i tematske edukativne emisije na lokalnim medijima. SEECULT.org
Novi časopis za upravljanje komuniciranjem – CM, Communications Managment, biće predstavljen večeras od 19 sati u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, najavili su izdavači – novosadski Protokol beogradski Fakultet političkih nauka. Glavni i odgovorni urednik tog časopisa je Miroljub Radojković, a časopis će izlaziti četiri puta godišnje. Jedinstveni naučni časopis u Srbiji, u prvom broju objavljuje uvodni, programski tekst glavnog urednika, plus sedam naučnoistraživačkih radova čiji su autori najugledniji ovdašnji komunikolozi, istraživači medija i studenti poslediplomci komunikologije. Njihove teme kreću se od uloge masovnih medija u estetizaciji trivijalnog (Toma Đorđević) i tabloidnog žurnalizma (Neda Todorović), preko rasprave o tome da li je internet medij (Vladimir Štambuk) i istraživanja o DV mediju kao umetničkoj formi (Vlada Petrić) do muzičkog video spota (Predrag Nikolić) i fotografije kao sredstva vizuelne komunikacije (Danka Nikolić Slavnić). Na večerašnjoj promociji govoriće Boris Labudović, prof. dr Miroljub Radojković i prof. dr Branimir Stojković, profesori FPN.
Muzičko-scenska akcija „Nazad!“ Horkeškarta, izvedena u junu prošle godine ispred državnih, verskih, obrazovnih i naučnih institucija u Beogradu, biće večeras tema razgovora u beogradskom Kulturnom centru Rex. U nastavku serijala „Razgovora o umetničkom delu“, učesnici i inicijatori te akcije Horkeškarta predstaviće svoj rad, nakon čega je predviđena diskusija o njegovoj produkciji, izvođenju, mogućoj analizi i interpretaciji. Beogradski hor i orkestar Horkeškart izazvao je veliku pažnju javnosti performansom „Nazad!“ koji je izveo 9. juna 2006. ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu, Srpske akademije nauka i umetnosti, Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve, Vrhovnog suda i Vlade Srbije. Tokom te, svojevrsne protestne muzičko-scenske akcije, mnogočlani Horkeškart, koji je grupa Škart osnovala 2000, uzastopno je izvodio ispred ključnih institucija u Beogradu pesmu „Nazad!“, kao direktnu kritiku nataloženih nazadnih pojava u društvu i institucija koje iza njih stoje. Pesma „Nazad“ glasi – Nazad u mrak, daju nam znak, nazad u kvar, za davnu stvar, nazad u mulj, potopi žulj, nazad u boj, za narod svoj, nazad u jad, selo i grad, i star i mlad, unazad sad, nazad! „Horkeškart“ (hor + orkestar + škart) nastao je posle poziva grupi Škart da u jesen 2000. predstavi samizdat akciju „Tvoje govno – tvoja odgovornost“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Zbog izvođenja pesme „Svete krave“ Arsena Dedića, trebalo je oformiti poseban hor, pa su radio oglasom pozvani slušaoci na audiciju koja, zapravo, nikada nije ni obavljena, budući da su svi primljeni bez bilo kakve provere sluha. „Horkeškart“ od tada neprekidno vežba i nastupa na najrazličitijim mestima u zemlji, regionu i svetu. Grupa Škart osnovana je 1990. u napuštenom grafičkom ateljeu Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.