kratkiREZOVI

HARI POTER LEKSIKON IZGUBIO SUDSKI SPOR

Njujorški sudija Robert Paterson u ponedeljak je doneo presudu po kojoj fanu Harija Potera nije dozvoljeno da odštampa enciklopediju baziranu na knjigama Dž. K. Rouling o dečaku-čarobnjaku. Prema odluci suda kompanija RDR Books bi prekršila kopirajt prava ako bi štampala „Hari Poter leksikon“ Stiva Vandera Arkova. Tužbu su podneli Roulingova i Vorner Bros. Dž. K. Rouling je izjavila da je „zadovoljna“ odlukom, a iz RDR Books poručuju da su „očigledno razočarani“ i da razmatraju dalje opcije. Vander Ark je odlučio da napravi leksikon na osnovu svog fanovskog sajta, kojeg je čak i sama Roulingova koristila prilikom pisanja knjiga. Međutim, pošto je i Roulingova planirala da napravi enciklopediju za svoje romane, nije želela da neko drugi koristi sve ono što je ona pisala bez „bukvalno originalnog komentara“. Ona je dodala da su mnoge knjige napisane o Hariju Poteru, ali su ponudile originalni uvid u celokupnu storiju što nije slučaj sa „Hari Poter leksikonom“.

V. T.

POČEO JESENJI FESTIVAL KNJIGE U NOVOM SADU

Udruženje izdavača i knjižara Vojvodine organizator je Jesenjeg festivala knjige „Vojvodina čita“, koji je juče otvoren u Novom Sadu, a trajaće do 15. septembra. Štandovi izdavača su postavljeni u ulici Kralja Aleksandra kod hotela Vojvodina. Na Festivalu učestvuje 40 izdavača, a radno vreme je od 9 do 21 sat. Udruženje izdavača i knjižara Vojvodine je krajem prošle sedmice održalo i redovan sastanak u Bačkom Petrovcu na kojem se raspravljalo o aktuelnim događanjima u izdavačkoj profesiji. „Udruženje najoštrije protestuje zbog neodgovornog ponašanja nadležnih organa u vezi sa štampanjem i distrubucijom udžbenika. Konstatujemo da je došlo do onemogućavanja pojedinih izdavača da u ravnopravnoj utakmici učestvuju u objavljivanju udžbenika. Zahvaljujući netransparentnom i ignorantskom odnosu Ministarstva prosvete u celom ovom poslu, pojedini, samo neki, izdavači, doživeli su ozbiljan finansijski i moralni gubitak. Ne svojom krivicom. Taško je oteti se utisku da je uzrok ovom skandalu korupcija“, stoji, između ostalog, u saopštenju Udruženja izdavača i knjižara Vojvodine. „Udruženje je takođe zabrinuto zbog javno izrečenih pretnji jednom izdavaču zbog objavljene knjige. Podsećamo da je izdavaštvo slobodno i da tako mora i da ostane, a izdavači moraju biti zaštićeni od pretnji i diskvalifikacija koje nisu utemeljene u kritičkom bavljenju knjigom koja je proizvod slobode ljudskog duha i kreativnosti. Knjiga može biti dobra ili loša, ali o tome sud daju čitaoci i pre svega stručna javnost“, naglašava se u Saopštenju.

G. D. N.

HVALOSPEVI ZA OPERSKU REŽIJU VUDIJA ALENA

Vudi Alen nedavno je opisao sebe kao „ne baš najbolji izbor na svetu za režiju opere“, ali se ispostavilo da je upravo on najbolji izbor za rad na romatničnoj komediji „Đani Skiki“ – trećem delu Pučinijevog „Tripiha“, u kome su opere jednočinke. Tako su mediji ocenili njegov debi u Losanđeleskoj operi, na poziv generalnog menadžera Plasida Dominga, u kojem je uspeo da ostane veran muzici i duhu, ali i da modernizuje kompletnu priču. Naravno, Vudi Alen je dobio i pojedine zamerke – pre svega na preteranim gegovima i na promeni srećnog Pučinijevog kraja u zlokobniji završetak sa „obrtom u stilu italijanske osvete“. Druga dva dela, melodramatične opere u Pučinijevoj trilogiji – „Plašt“ i „Sestra Anđelika“, režirao je Viljem Fridkin, čuven po filmu „Isterivač đavola“, koji je imao prethodnog iskustva sa operom. „Triptih“, kojim je otvorena operska sezona u Los Anđelesu, biće na programu do 26. septembra.

V. T.

SLAB DEBI OPERSKE VERZIJE „MUVE“

Operska verzija čuvenog SF-horor filma „Muva“ nije zabeležila veći uspeh kod kritike posle svoje premijere. Iako se odaje priznanje na interesantnom libretu, sve ono što se potom dešava na sceni u stilu laboratorije ludog naučnika iz 50-ih godina prošlog veka samo na trenutke izaziva interesovanje – kao što je debata o abortursu ili nago muško telo. Čak i muzika Hauarda Šora, koji je komponovao saundtrek 1986, odlična je u čistim instrumentalnim delovima, ali „problematična“ kada se dođe do arija. Sama opera, čija priča se realizuje puz pomoć flešbekova, prvi put je izvedena u Parizu tokom jula, a američka premijera je bila u nedelju u Los Anđelesu. Filmski reditelj Dejvid Kronenberg bio je reditelj, dok je Plasido Domingo dirigovao. Denis Kronenberg, sestra reditelja, radila je kostime. Sada samo ostaje na publici da li će „Muva“ imati više prilika za dokazivanje. Zasad je predviđeno da se ova opera izvede još pet puta do 27. septembra.

V. T.

BRITNI SPIRS SA TRI MTV VIDEO NAGRADE

Američka pop princeza, Britni Spirs na dodelama MTV video nagrada imala je ekoliko nezaboravnih trenutaka – poljubac sa Madonon, pevanje „I’m a Slave 4 U“ sa velikom zmijom oko ramena, i katastrofalni prošlogodišnji nastup sa „Gimme More“. Međutim, ove godine, na proslavi 25. godišnjice ove nagrade, gotovo neverovatno zvuči da je Britni bila smirena, nije pravila budalu od sebe, dobila je stojeće ovacije i uzela tri nagrade – u sve tri kategorije u kojima je bila nominovana za numeru „Piece of Me“. Izgleda da je sve to i nju iznenadilo. „Vau, hvala vam. Šokirana sam. Ovo nisam očekivala“, izjavila je Britni kada je dobila treću nagradu za najbolji video-spot godine. Pored ove, njoj su pripala priznanja i za najbolji „ženski“ video i pop video. Ostali pobednici su – „muški“ video Kris Braun („With You“), rok video Linkin Park („Shadow of the Day“), hip-hop video Lil Vejn („Lollipop“), ples u video-spotu The Pussycat Dolls („When I Grow Up“), novi umetnici Tokio Hotel.

V. T.

DEVET DOBITNIKA „PIONIR“ NAGRADE

Ritam i bluz fodacija iz Filadelfije dodelila je devet svojih „Pionir“ nagrada izvođačima koji su bili debitanti u raznim poljima muzike. To su Tina Mari, Čaka Kan, Kool & The Gang, Bil Viters, The Whispers, The Funk Brothers, Doni Hatavej, Šugar Paj Desango i Al Bel. Poslednji put ova nagrada je dodeljena 2006. R&B fondacija je osnovana sa idejom očuvanja ovog muzičkog pravca, kao i da pomaže muzičarima u nevolji.

V. T.

RUSIJA ZABRANJUJE „SOUTH PARK“?

Američka animirana TV serija „South Park“, o devetogodišnjacima u jednom gradu u Koloradu, koja je izazvala dosta kontroverze od svog debija 1997, zbog „prozivanja“ slavnih ličnosti, političara, bavljenja religijom, gej brakovima i Sadamom Huseinom, mogla bi da bude zabranjena u Rusiji zbog „ekstremizma“. Do tužbi je došlo nakon što je privatna televizija 2×2 iz Moskve emitovala 15. epizodu trećeg serijala „Mr. Hankey’s Christmas Classics“. Ruska unija hrišćana protestantske vere zatražila je od tužilaštva da zabrani seriju pošto je 20 eksperata proučavalo kakav ona ima uticaj na mlade gledaoce. Rusija je 2006. donela zakon u kojem se definicija ekstremizma proširuje na „omalovažavanje nacionalnog ponosa“ i „podsticanje religiozne i nacionalne mržnje“.

V. T.

SINDIKAT MUZEJA U KRALJEVU PROTESTUJE ZBOG SMENE DIREKTORA

Radnici Narodnog muzeja u Kraljevu i sindikat „Nezavisnost“ juče su izrazili javni protest zbog najave smenjivanja direktora Narodnog muzeja u tom gradu Dragana Draškovića. Vladajuća koalicija u Kraljevu koju čine SRS, DSS, NS i SPS je u dnevni red današnje sednice Skupštine grada uvrstila smenjivanje Draškovića i postavljanja profesora filozofije Dragana Jovanovića na mesto direktora Muzeja. Na konferenciji za novinare predstavnici sindikata „Nezavisnost“ Narodnog muzeja ocenili su da je protest „zakonski ispravan način upozorenja na mogućnost donošenja politički pogrešne odluke“. Podršku kolektivu Narodnog muzeja u Kraljevu dali su i akademik Gojko Subotić, desetina profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu i direktori muzeja iz Beograda, Kruševca, Kragujevca, Čačka, Leskovca. Pored promene direktora u Narodnom muzeju u Kraljevu, vladajuća koalicija u Kraljevu je u dnevni red sutrašnjeg zasedanja Skupštine grada uvrstila i predloge za promenu direktora u „Kraljevačkom pozorištu“ i Domu kulture „Studenica“, kao i smenjivanje dosadašnih direktora javnih preduzeća „Toplana“ i „Putevi“. Predlog za smenjivanje direktora Javno komunalnog preduzeća „Čistoća“ koji je bio uvršćen u dnevni red ranije senice Skupštine Grada Kraljeva, skinut je sa dnevnog reda pošto je sadašnji direktor Milan Tufegdžić dobio podršku od sindikata preduzeća. Beta

ARTičoke

PREDSTAVLJANJE NOVIH KNJIGA – Mirka Demića „Molski akordi“ (Agora, Zrenjanin, 2008) i „Slađenje gorčinom“ (Službeni glasnik, Beograd i Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“, Zagreb, 2008), danas u podne u beogradskoj Galeriji Artget KCB. Učestvuju Nenad Šaponja, Jovica Trkulja i autor. „Mirko Demić je, čini se, jedan od retkih, ako ne i jedini autor u nas koji tako raskošno i proniknuto govori i piše o metafizici poljupca, o poljupcu kao poruci žudnje i žuđenja, o čulnosti ljubavi, o slatkoj, maloj smrti spajanja sa Tobom, sa mnom, sa oboma, o iracionalnoj suštini ljubavi, o psihologiji i racionalizmu seciranja voljenja…“ – ovako je svojevremeno doživljeno i komentarisano pisanje osobenog prozaiste „žestoke intelektualne radoznalosti“, predanog urednika Koraka i aktivnog kulturnog poslenika iz Kragujevca – Mirka Demića (1964). On je autor nekoliko veoma zapaženih knjiga proze – „Jabuke Hesperida“ (1990), „Slamka u nosu“ (1996), „Ćilibar, med, oskoruša“ (2001), „Apokrifi o Furtuli“ (2003) i „Sluge hirovitog lučonoše“ (2006). Priredjivač je i knjiga „Buna u Banovinu u Klasniću 1883“ (2003), Ðorđa A. Petrovića, „Talasi i eseji“ (2005) i „Tmurni dnevi“ (2006) Milana Budisavljevića. Njegova proza, apartna u odnosu na glavne tokove aktuelne domaće produkcije, prema nekim kritičarima, spada među stilski nabolje napisane knjige u novije vreme. Demićeva najnovija ostvarenja takođe zaslužuju pažnju. O knjizi priča „Molski akordi“ Nenad Šaponja kaže: „Pišući o individualnim graničnim situacijama i o graničnim nacionalnim prostorima, o granicama između života i literature, o primicanju i izmicanju reči, o rodoljublju i rodoljupcima, o vremenu današnjim i počivšim, Mirko Demić, u izvrnutim žitijima ovih priča pokazuje kako se ono što je rubno i granično ne može preskočiti, kako su naše istorije samo zbir loših ponaljanja, a da Srbija ostaje onaj pojmovni čvor koga ni njegovi junaci ne umeju razvezati“. Druga knjiga koju predstavljamo je publicističkog karaktera. „Slađenje gorčinom“ u podnaslovu nosi odrednicu „Izb(j)eglištvo po sebi i o sebi“ i predstavlja svojevrsnu studiju o „izgnanicima“ – „Njegova fascinacija prognanicima rodila je sjajno štivo koje će kod čitalaca izazvati razne vrste emocija i, sasvim sigurno, potrebu da preispitaju svoju predstavu o ljudima, izmještenima voljom drugih sa svojih staništa, o kojima su sudili na osnovu ovog ili onog detalja zapamćenog, da li iz ličnog, da li iz posrednog kontakta sa njima“ (Milka Ljubičić).

POSTUPAK – knjiga Mo Hajder (IP Laguna), biće predstavljena danas od 11 do 13 sati u beogradskim prostorijama izdavača. „Nemilosrdno realistično i depresivno… Ovaj roman je upravo ono što je žanru potrebno – knjiga koja se bavi okrutnošću na nov, moralno ozbiljan način“ (Metro). O knjizi će govoriti Nenad Dropulić, prevodilac.

worldART

INDIJSKI MAESTRO NA SITRU RAVI ŠANKAR (88) – trostruki dobitnik američke Gremi nagrade, započeo je svoju oproštajnu evropsku turneju u Parizu, mada je izrazio nadu da ovo neće biti njegova „poslednja labudova pesma“. Dan posle svog prvog koncerta, sredinom protekle nedelje, maestro je stigao da održi i masterklas. Inače, ovaj nastup došao je sa par meseci zakašnjenja zbog Šankarovog slabog zdravlja. Muzičar, koga je pokojni Bitls, Džordž Harison nazvao „ocem world muzike“, a violinista Jehudi Menjuhin uporedio sa Mocartom, održao je virtuoznu predstavu pred publikom koju su, uglavnom, činili pedesetogodišnjaci i „trendi-mladi“. Iako nije mogao bez pomoći da izađe na binu, da sedi prekrštenih nogu na prostirci, Šankar je maestralno svirao 90 minuta. Slavni sitarista u oktobru će otići u SAD gde treba da održi četiri koncerta. Mnogi se nadaju da će mu se tamo pridružiti njegova druga kćerka Nora Džons, osmostruka dobitnica Gremija. V. T.

konkursiPOZIVI

NAGRADA „RANKO RADOVIĆ“ ZA 2008.

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), kao osnivač, zajedno sa Arhitektonskim fakultetom u Beogradu, Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu (Departman za arhitekturu i urbanizam), Institutom za arhitekturu i urbanizam Srbije, Zadužbinom Ilije Milosavljevića Kolarca, kao suosnivači – objavili su javni poziv za konkurs za dodelu nagrade „Ranko Radović“, koja je osnovana sa ciljem da podstiče, razvija i afirmiše kritičko-teorijska misao u oblasti arhitekture i arhitektonsko stvaralaštvo. Nagrada će biti dodeljena u nekoliko kategorija, za kritičko-teorijske tekstove o arhitekturi objavljene u prethodnoj kalendarskoj godini kao i u tekućoj godini do datuma dodele nagrade (i to za kritike, eseje, knjige, predavanja i pisanu reč uopšte), televizijske emisije, izložbe ili multimedijalne prezentacije i realizovano arhitektonsko delo dovršeno u istom periodu. Pravilniknagrade „Ranko Radović“, elementi konkursa i elektronski formular za prijavu na konkurs za dodelu nagrade „Ranko Radović“ nalaze se na www.ulupuds.org.yu/Aktuelnosti.htm. Pravo učešća na konkursu imaju pojedinci, ustanove, udruženja, strukovnih organizacija, kao i sva zainteresovana lica koja su ostvarila rezultate u jednoj od tri kategorije, sa teritorije Srbije, kao i iz drugih zemalja. Konkurs teče 1. septembra i završava se 45 dana od dana raspisivanja. Za prvu kategoriju radova se dostavlja originalni materijal (pet primeraka za svakog člana žirija), CD sa naslovnom stranom rada i lična fotografija (za katalog, u rezoluciiji za štampu). Za drugu kategoriju potrebno je dostaviti materijal na CD ili DVD (pet primeraka za svakog člana žirija), CD sa naslovnom stranom rada i ličnu fotografiju (za katalog, u rezoluciiji za štampu). u trećoj kategoriji razmatraće se fotografije i crteži na panou (100 x 70cm), CD sa ilustracijama objekta (kao dodatni materijal za žiri) i ličnom fotografijom ( ilustracija i fotografija će biti iskorišćene za potrebe kataloga, a potrebno je pet primeraka za svakog člana žirija). Konkursni radovi se dostavljaju na adresu Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – ULUPUDS,Terazije 26/II,11000 Beograd, Srbija, poštanski fah 87, PAK 106806, ili na mejlove ulupudsŽbeotel.net i adminŽulupuds.org.yu. Krajnji rok za prijem radova je 15. oktobar 2008. godine.

A. Ć.

„ZLATNA STRUNA“ SMEDEREVSKE PESNIČKE JESENI

Organizacioni odbor 39. međunarodnog festivala poezije – Smederevska pesnička jesen, raspisao je konkurs za nagradu „Zlatna struna“ koja se dodeljuje autoru najuspešnije pesme. Autori mogu poslati na konkurs najviše dve neobjavljene pesme napisane na srpskom ili na nekom stranom jeziku, sa obaveznim prevodom na srpski. Pesme potpisane šifrom i otkucane u četiri primerka (razrešenje šifre zapečaćeno u posebnoj koverti dostaviti uz pesme), treba poslati na adresu: Međunarodni festival poezije – Smederevska pesnička jesen (za konkurs), PP 118, 11300 Smederevo, Republika Srbija. Pesme treba da stignu do 1. oktobra 2008, a na festival Smederevska pesnička jesen, koji će ove godine biti održan 5. i 6. novembra, biće pozvano pet autora najuspešnijih pesama. Odluka žirija o dobitniku „Zlatne strune“ biće saopštena završne večeri festivala, a dobitniku nagrade pripada statueta „Zlatna struna“ (rad vajara Selimira Jovanovića) i novčani iznos.

S. B.

perioDIKA

JUBILEJ ČASOPISA NAŠ TRAG

Povodom jubileja 15 godina izlaženja, najnoviji četvorobroj časopisa za kulturu Naš trag, koji izlazi u Velikoj Plani, na više od 500 stranica donosi prozu Davida Albaharija, Živorada Lazića, Spomenke Stefanović, Zdenke Valent Belić, Dragane Bošković, Ivane Milaković i drugih. Zastupljeni su i strani pisci – Belkampo, Naomi Kiš, Monika Kompanikova, Mihal Hvorecki i Oto Fenjveši. Rubliku „Intervju“ čine razgovori vođeni sa Vidom Ognjenović, Filipom Davidom, Draganom Velikićem, kompozitorom Konstantinom Babićem i Eleonorom Luthander. Iz „prevodilačke radionice“ dr Save Babića, domaćoj publici predstavljaju se mađarski pisci – Bela Bartok, Ištvan Erkenj, Đeze Hatar, Đula Gomboš, Endre Mikloši, Janoš Geci i Peter Božik. Poeziju je ispisao Zoran Pešić Sigma, putopis Radmila Gikić, a radio dramu Vladimir Đurđević. Istorijskim temama, u rublici „Tragom prošlosti“, pozabavili su se naši istoričari – Dragana Pavlović, dr Mlađan Cunjak, Miloš Ivanović, dr Drago Njegovan, dr Kosta Nikolić, dr Bojan B. Dimitrijević i dr Dragoljub R. Živojinović. O šahu govori Dragan Stanković, o novim i starim knjigama diskutuje se u rublici „Vrednovanja“, a nije ni ovoga puta izostao kolaž satire i ukrštenih reči. Glavni urednik časopisa je Milan R. Simić, a izdavači su društvo „Trag“ i biblioteka „Radoje Domanović“ u Velikoj Plani. Cena je 350 dinara.

K. R.