KRATKIREZOVI

Plesna predstava za decu „Knjiga lutanja“ biće premijerno izvedena 4. maja u 20 sati, kao i 5. maja u 10 i 20 sati, u beogradskom Pozorištu „Duško Radović“. Autor i koreograf predstave je Dalija Aćin, dramaturg Maja Pelević, muziku je pripremio Vladimir Pejković, dok u predstavi igraju Damjan Kecojević i Ana Ignjatović. Predstava je namenjena deci uzrasta od tri do šest godina i dozvoljava im aktivno učesće u njoj. „Knjiga lutanja“ je plesni spektakl u kome se prepliću prepoznatljivi elementi – priroda (rađanje, godišnja doba, biljke), kao i ljudska, životinjska i nadrealna stvorenja. U predstavi se preispituje lutanje, pretapanje, dolaženje i odlaženje, prepuštanje i traženje kroz razne spise, bajke i doživljaje izvođača.
Na Drugom festivalu nekovencionalnih pozorišnih predstava Vojvodine, održanom u Apatinu, za najbolju predstavu žiri je proglasio „Vodka stori“ Dramskog studija „Atelje mladih“ iz Pančeva, a njen režiser Aleksandar Volić dobio je priznanje za najbolje rediteljsko ostvarenje. Ovim uspehom Pančevci su se plasirali na republički festival, koji će u junu biti održan u Smederevskoj Palanci. Drugo mesto pripalo je predstavi „Dođavola“, tekst i režija Peter Serge Butko, u izvođenju pozorišta „Vladimir Hurbač VLADIMIROV“ iz Bačkog Petrovca, treće Kulturnom centru iz Kule za predstvu „Da je višnja trešnja“, tekst i režija Dragana Ostojića. Najbolja glumačka ostvarenja ostvarili su Mirjana Jovanović iz Šida i Dušan Gladić iz Apatina, a pohvaljeni su i glumci Dragan Morin i Kristina Parjčić iz Pančeva, Majda Mičević iz Zrenjanina, Edita Liko iz Kule, Jovan Sklenar iz Bačkog Petrovca i Milica Bukvić iz Kule. Diplomu za originalnu muziku dobila je Svetlana Miletić iz Kule, za kostime Ljiljana Pantelić iz Rume, za najbolji scenski pokret nagrađen je Kulturni centar iz Kule, a za scenski govor Dramski studio iz Pančeva. Festival, na kojem su učestvovali amateri iz Bačkog Petrovca, Zrenjanina, Pančeva, Apatina, Kule, Rume i Šida, organizovali su Zavod za zaštitu kulture Vojvodine, Savez amatera Vojvodine i Opštinski kulturni centar iz Apatina.
Zmajeve dečje igre, 51. put održavaju se u Novom Sadu od 4 do 8. juna. Ova petodnevna manifestacija za mališane biće svečano otvorena u Zmajevom muzeju u Sremskoj Kamenici, a Zmajev pesnički štap i čast da otvori ovogodišnje igre imaće književnik Gradimir Stojković. Moto ovogodišnjeg festivala je stih čika Jove Zmaja „Ovde srce, ovde ti“. Povodom te manifestacije, izdavačka kuća Kreativni centar predstaviće deci neka od svojih najpopularnijih izdanja, danas od 16 sati u dvorištu dečjeg odeljenja Gradske biblioteke u Novom Sadu. Jasminka Petrović družiće se s mladim čitaocima i predstaviće svoje knjige „Bonton“, „Kako postati i ostati glup“, „Seks za početnike“, „Škola“, „Kaži teti dobar dan“ i „Ovo je najstrašniji dan u mom životu“. Mlađi ljubitelji knjige imaće priliku da, po uputstvima iz priručnika „Beleške lutkarskog pomoćnika“, naprave neke od lutaka sa autorkom Natašom Čakić Simić. Prve Zmajeve dečje igre održale su se 1958. u Novom Sadu, pod nazivom Festival dečje poezije, drame i lutkarskog pozorišta, a 1969. festival dobija naziv koji i danas nosi. Osnovna ideja manifestacije jeste da se okupe pisci, ilustratori, izdavači i čitaoci dečje literature. Zmajeve dečje igre međunarodni su centar književnosti za decu koji se, baštineći Zmajevo stvaralaštvo za najmlađe, bavi popularizacijom, praćenjem tokova i kritičkim vrednovanjem književnosti za decu. Čuveni Miroslav Antić je za Zmajeve dečje igre rekao: „Zmajeve dečje igre za mene su bile i ostaće jedine igre u nas koje se ne igraju, nego čine predivan književni, kritičarsko-poetski, sociološko-pedagoški, estetsko-ideološki, etički napor da svet najmlađih dobije pravo i časno mesto u literaturi“.
Film „Princ od papira“ reditelja Marka Kostića u produkciji „Luks filma“ iz Beograda, nagrađen je specijalnom diplomom žirija na Sedamnaestom internacionalnom filmskom festivalu „Zlatni vitez“ u Moskvi. Posle nagrade za reditelja-debitanta, koju je Kostić dobio na Roma Independent Film festivalu, ovo je drugi zapaženi uspeh „Princa od papira“ na međunarodnoj sceni. Ova topla priča o odrastanju u savremenoj Srbiji prikazana je u zvaničnim selekcijama šesnaest svetskih festivala, a očekuje ju je i domaće filmske smotre. Pored dece glumaca, Milice Spasojević, Stefana Lazarevića i Ane Markoski, u filmu glume i odrasli glumci: Milica Mihajhlović, Andrej Šepetkovski, Goran Radaković, Tatjana Beljakov, Nada Macanković, Dragan Petrović Pele, Sonja Savić i Bata Živoijnović.
Povodom obeležavanja 175. godina postojanja i rada Prve kragujevačke gimnazije, za večeras je, u Ssvečanoj sali te obrazovne ustanove, zakazano prvo u nizu predstojećih stručnih i naučnih predavanja. Večerašnje predavanje na temu „O jeziku i književnosti“, prema zvaničnoj najavi, održaće poznati kragujevački i srpski pisac Vidosav Stevanović. U narednim predavanjima ovdašnjoj javnosti predstaviće se najuspešniji učenici Prve kragujevačke gimnazije, najstarije obrazovne ustanove tog tipa u Srbiji, koju su u 175 godina pohađali potonji znameniti srpski državnici, vojskovođe i kulturni radnici. Prvu kragujevačku gimnaziju u minulim vekovima i decenijama, između ostalih, završili su državnici Jovan Ristić i Nikola Pašić, vojskovođe Radomir Putnik i Živojin Mišić i mnoge druge značajne ličnosti srpskg političkg, društvenog i kulturnog života.
Društveno preduzeće za prikazivanje filmova „Ekran“ biće privatizovano 18. jula na aukciji u Novom Sadu. Početna cena je 10.3 miliona dinara, a obaveza budućeg vlasnika je da investira pet miliona dinara. „Ekran“ ima pet zaposlenih, dve zgrade bioskopa u strogom centru grada „Zvezda“ i „Narodni“. Projekcije u „Zvezdi“ su davno prestale i ova zgrada pretvorena je u tržni centar.