KRATKIREZOVI

Ovogodišnji projekat Blok u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu biće nastavljen večeras u Kino sali Muzeja, prezentacijom ključnih radova i diskusijom na temu „Javni prostor, akcije i Internet“ od 17 do 18.30. Predavanje će se baviti praksom intervencija u javnom prostoru i elektronskim mrežama, a na njemu će, između ostalog, biti predstavljena delovanja grupa i pojedinaca kao što su RTMARK, THEYESMEN, ETOY, Critical Art Ensemble, Raćel Baker, Heath Bunting. Zajedničko za sve ove prakse je da operišu u kulturnom, političkom, tržišnom i emocionalnom polju, koriste elemente javnog performansa, hakerske veštine, teorijske ekspertize i zabave. Martovski i aprilski deo projekta Blok odvija se pod nazivom „Performans: tehnologija, telo i politika“. Program se fokusira na prakse i diskurse performansa koji ga disciplinarno i problemski smeštaju između izvođačkih i vizuelnih umetnosti, a usmeren pre svega na savremene fenomene, pitanja i probleme performansa kao specifične umetničke i kulturalne forme. Inače, centralne teme programa za celu 2008. godinu su odnosi tela, politike i tehnologije u performansu, kroz njegove umetničke, kulturalne i društvene kontekste. Sledeće predavanje u okviru ovog projekta „Uvod u sajberformans“ držaće Ana Vujanović 11. aprila u istom prostoru.
Belgijski umetnik, poeta, dramaturg i romanopisac, Hugo Klaus koji je u svojim delima predstavljao represiju i hipokriziju u buržoaskoj Flandriji, preminuo je u sredu u 78. godini života, pošto je zahtevao da se nad njim izvrši eutanazija. Klaus je bolovao od Alchajmerove bolesti i sam je odlučio kada će nastupiti trenutak smrti, ne želeći da se više muči, saopštila je njegova supruga Virle de Vit, ne želeći da kaže kako je eutanazija, koja je legalna u Belgiji, izvršena. Tokom svoje karijere, Klaus je načinio oko 200 dela, ali je najpoznatiji po delu „Tuga za Belgijom“, gde napada socijalnu nepravdu, porodične odnose koji nestaju i represiju rimokatoličke crkve u Flandriji, na severu Belgije. Ovo delimično autobiografsko delo ga je učinilo poznatim u svetu. Pored režije nekoliko filmova, Klaus je, kao slikar, pripadao „Kobra grupi“, koja je svoj rad temeljila na spontanom i intuitivnom slikanju. Ženio se nekoliko puta, a u braku je bio i sa glumicom Silvijom Kristel, poznatom po erotskom serijalu „Emanuela“ iz 70-ih godina prošlog veka.
Deveti međunarodni džez festival u Kragujevcu počeo je preksinoć. Prve festivalske večeri, u Gradskoj dvorani „Šumadija“, nastupili se Vasil Hadžimanov bend, Maks Košetov kvartet (iz Ukrajine) i kragujevačka grupa Modus. Na festivalu koji traje do 23. marta, kragujevačkim ljubiteljima džeza predstaviće se i renomirani bendovi i solisti iz Velike Britanije, Francuske, Austrije, Hrvatske i Srbije, koji će nastupati u dvorani „Šumadija“. Finalne večeri, 23. marta, biće održano u Dečjem pozorištu, u zgradi kragujevačkog Doma sindikata.
GLAAD (Gej i lezbijska unija protiv kleveta) nagrade dodeljene su 19. put, a među ovogodišnjim laureatima su i filmovi kao „The Bubble“, politička romansa sa radnjom smeštenom na Bliski istok, ali i Paramauntova fantazija „Stardust“ (u kojoj se Robert de Niro pojavljuje kao gej pirat). U kategoriji dokumentaraca pobednik je „For the Bible Tells Me So“. S druge strane, nagradu za muzičara je dobio Rufus Vejnrajt za svoj album „Release the Stars“, dok je Teri Mur za „Strangers Paradise“ nagrađen za najbolji strip. Zasad je dodeljeno 26 od ukupno 40 predviđenih GLAAD nagrada. Naredne ceremonije će se održati 12. aprila u Seminoli, 26. aprila u Los Anđelesu i 10. maja u San Francisku.
U prostorijama Narodne knjige, prekjuče je održana promocija knjige Mire Popović pod nazivom „Beograd Pariz“. U pitanju je zbirka kratkih priča (ima ih 50), koje su nastale kao plod realističnih događaja uz elemente fikcije i fantastike. Mira Popović rođena je u Beogradu, a živi na relaciji Beograd – Pariz. Po zanimanju je novinarka i radi kao dopisnica mnogih naših listova iz grada svetlosti. „Ovu knjigu pisala sam veoma dugo. Neke priče su objavljene pre 20 godina u različitim književnim novinama, a neke su nastale relativno skoro i prvi put se pojavljuju u knjizi“, rekla je Popović. Promocija knjige „Beograd Pariz“ održana je i u Kulturnom centru Srbije u Parizu, pre mesec dana. Iako Francuzi nisu ljubitelji kratke priče kao književne forme, autorka se nada da će knjiga naći put i do tamošnje čitalačke publike. „U Francuskoj postoji mnoštvo književnih nagrada, ali ni jedna se ne dodeljuje za kratku priču. U Srbiji je situacija drugačija. Kratke priče su čitane i objavljivane i zato je Srbija, ipak, moja najveća inspiracija“, dodala je autorka.