KRATKIREZOVI

Novosadska pijanistkinja Branka Parlić, svetski istaknuta interpretatorka savremene klasične muzike, održaće 23. marta Uskršnji koncert u crkvi Svetog Franje u Rovinju, u okviru ciklusa „Gandusiana“, konceptualno posvećenog muzici koja preispituje granice vlastitog žanra, a time i smisao svog nastanka i postojanja. Branka Parlić najavila je za Portal SEECULT.org da će na klavirskom resitalu pod nazivom „Kružno disanje“ (Circular breathing) izvesti dela Erika Satija, Vima Mertensa, Džona Kejdža i Filipa Glasa. Gostovanje Branke Parlić u Rovinju izazvalo je i pažnju hrvatskih medija, a Feral tribjun objavio je intervju u kojem ističe da je reč o vrhunskoj interpretatorki savremene klasične muzike, koja nastupima u raznim, često i malim, gotovo seoskim sredinama, približava novu klasičnu i minimalističku muziku širem slušalačkom krugu, ne čineći pritom kompromise u interpretaciji. Između ostalog, osvrćući se na Nacionalnu koncertnu sezonu, projekat Ministarstva kulture Srbije započet ovih dana u gradovima u Srbiji, Branka Parlić je rekla da je ideja dobra, ali je ukazala da su na programu samo „poznata, popularna i pristupačna dela umetničke muzike“, dok savremenoj muzici nema mesta. Pritom se prenebregava činjenica da vodeći svetski savremeni kompozitori pišu muziku i za filmove, pa „nova muzika“ i nije tako strana za nenaviknute uši publike, navela je Branka Parlić, dodajući da joj iskustvo sviranja po provinciji govori da publika po manjim mestima sa jednakim razumevanjem i oduševljenjem prima takav koncertni program. Povodom koncerta Branke Parlić u Rovinju, direktorka Pučkog otvorenog učilišta Melita Jurkota, u ime organizatora, istakla je u katalogu da na koncertima „Gandusijane“ učestvuju muzičari koji iznova i stalno postavljaju kreativnost izvan definicije jednog muzičkog stila i uticaja, bez kreativnih ograničenja, ali uvek u intimnom dodiru sa samim sobom, što je kvalitet koji zna poneti bez obzira na individualne muzičke ukuse i sklonosti. Branka Parlić predaje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a diplomirala je u Beogradu, u klasi profesorke Olge Mihailović i usavršavala kod profesora Pariskog konzervatorijuma Pierea Sancana. Još tokom studija bila je članica Ansambla za drugu novu muziku, koji se 70-ih bavio izvođenjem tada još uvek teško shvatljive „nove minimalističke i postminimalističke muzike“.
slandska pevačica Bjork definitivno ne dolazi na Exit festival u Novom Sadu, saopštili su organizatori. Oni nisu zvanično ni najavili koncert Bjork, ali su je nedavno pozvali da učestvuje, posle informacija da je njego gostovanje otkazano zbog podrške nezavisnosti Kosovu, koju je izrazila na koncertu u Tokiju. Bjork je izazvala kontroverzne reakcije i pozivima na nezavisnost Tibeta, Farskih Ostrva i Grenlanda. Na Exitu će od 10. do 13. jula, kao glavne zvezde, nastupiti škotski bend Pimal Scream, veterani Sex Pistols i Pol Veler, švedski pank rokeri The Hives, metalci Nightwish i Ministry, kao i atraktivni Gogol Bordello, a najavljene su i prve DJ zvezde u Dens areni.
Najstarije vlaške i srpske pesme istočne Srbije, zahvaljujući krajinskom umetniku Dragoljubu Firuloviću i profesoru trube Miletu Paunoviću, ostaće sačuvane i za buduće generacije. Prikupljanje i obrada ovih pesama trajali su tri godine, a sve u okviru muzičkog projekta sa etno motivima iz Timočke Krajine „Sa istoka sunce“. Prilikom predstavljanja ovog projekta u Kladovu, od autora je moglo da se čuje da su u projektu kao gosti učestvovali muzičari iz bugarskog grada Vidin, kavalista Kalin Georgiev i gajdaš Božidar Simeonov. „Motive iz bogate riznice krajinske muzike uspeli smo da obradimo na savremen način, koristeći narodne instrumente popularne u istočnoj Srbiji na kojima se svira izvorna muzika karakteristična za ovaj kraj“, objašnjava Dragoljub Firulović, slikar i književnik iz Negotina. Muzički projekat „Sa istoka sunce“ uskoro će svoju promociju imati na manifestacijama širom Timočke krajine.
Sa ogromnim predznakom Srbije, beogradska „Kraljica Margo“ izvedena je na Iberoamericano festivalu, koji se ovih dana održava u kolumbijskoj prestonici, saopšteno je iz Narodnog pozoruišta u Beogradu. Nesumnjivo, jedan od najvećih pozorišnih festivala predstvlja svojevrsnu umetničku Olimpijadu na kojoj ove godine učestvuju pozorišta iz 43 zemlje sa svih pet kontinenata. Po samom dolasku u Bogotu, umetnici Baleta NP izazvali su veliku pažnju i interesovanje. Ulaznice za svih pet predstava „Kraljice Margo“ bile su uveliko rasprodate. Pred samu premijeru izvedena je specijalna, zatvorena prezentacija baleta, namenjena isključivo novinarima, među kojima je bio neuobičajeno veliki broj TV ekipa, radijskih i internet reportera. Atmosfera, podgrejana brojim blicevima, nalikovala je onoj sa kanskog festivala. Uveče, istog dana, 13. marta izvedena je prva predstava u prepunoj dvorani najvećeg od 22 pozorišta Bogote, prestižnom Teatru Horhe Gaitan.
Premijera predstave „Teza“ u kragujevačkom Knjaževsko srpskom teatru zakazana je za 20. mart. Reč je o komadu trojice mladih irskih pisaca (najpoznatiji Pol Mid), koji tretira univerzalne probleme mladih u savremenom, globalnom, društvu. Predstavu „Teza“ na sceni Knjaževsko srpsklog teatra postavili su članovi Narodnog pozorišta iz Bukurešta, reditelj Dan Tudor, scenograf i kostimograf Doru Zanfir i Pastorel Jonesku, ekspert za scenski pokret.
Ministartsvo spoljnih poslova Indonezije pozvalo je holandsko političara krajnje desnice, Girta Vildersa da odustane od planiranog prikazivanja filma koji kritikuje islam. Sam Vilders, član Slobonjačke partije i danskog parlamenta, planira da ovog meseca film postavi na internet. U njemu on opisuje Kuran kao „fašističku knjigu“. Danska vlada je dva puta bezupšeno nagovarala Vildersa da ne objavi film, plašeći se ponavljanja protesta širom sveta koje je izazvalo karikaturalno prikazivanje proroka Muhameda u Danskoj. Indonezija, bivša holandska kolonija, najmnogobrojnija je muslimanska država gde mnogi pripadnici ove vere praktikuju njenu tolerantniju stranu.
Sinoć je u Narodnom muzeju u Šapcu počeo četvorodnevni međunarodni festival arheološkog filma. Biće prikazano ukupno 11 filmova, u prosečnom trajanju od 40 minuta. Prvi dan festivala protekao u znaku rimskog cara Trajana, prikazana su tri filma španskog režisera Franciska Polonija. Večeras su na programu dva nemačka filma o Potopu odnosno o čuvarima Ararata. Sutrašnji program je posvećen tajni prvih Amerikanaca i piramidama na tom kontinentu. U četvrtak biće prikazan iranski film o sedam lica persijske civlizacije kao i italijanski film o istoriji vina u antici. Festival završavaju švajcarski film o sumraku Kelta i italijanski film o svetoj ulici Etruraca. Već drugu godinu zaredom Narodni muzej u Šapcu na ovaj način predstavlja atraktivne teme iz istorije, a po običaju predstave su dobro posećene.