KRATKIREZOVI

Dvadesetdevetogodišnjem nemačko-bosanskom književniku Saši Stanišiću 28. februara ove godine u Minhenu je uručena ugledna nagrada „Adelbert-von-Chamisso-Preis 2008“ kuće Robert Boš (Robert Bosch Stiftung). Etablirana nemačka nagrada podrazumeva 15.000 evra, a dodeljuje se piscima koji pišu na nemačkom jeziku, a nije im maternji ili im kulturološko poreklo nije germansko. Saša Stanišić je najmlađi nosilac tog priznanja dosad, a nagrada se dodeljuje od 1985. godine. Kuća Robert Boš, inače, na razne načine podstiče talentovane umetnike i decu koja nisu nemačkog porekla, a Nemačka im je postala „domovina po izboru“. Među stipendistima Robert Bosch Stiftung su i brojna talentovana deca iz bivše Jugoslavije, koja su došla tokom poslednjih ratova na ex-yu teritoriji. Među njima je i Saša Stanišić, koji je kao četrnaestogodišnjak, „mešanac“ (otac Srbin, majka Bošnjakinja), stigao u Nemačku, u Hajdelberg, bez znanja ijedne reči nemačkog jezika. „Adelbert-von-Chamisso-Preis 2008“ dobio je, u prvom redu, za svoj debitantski roman „Kako vojnik popravlja gramofon“ („Wie der Soldat das Grammofon repariert“), koji je pretprošle godine bio uvršten u najuži izbor, među šest knjiga i autora, i za prestižnu Nemačku književnu nagradu. Saša Stanišić bio je već dobitnik „nagrada publike“ književnog konkursa „Ingeborg-Bachmann“ u Klagenfurtu. Roman-prvenac mu je u međuvremenu preveden na 24 jezika, među kojima je i bosanski.
Za knjigu godine 2007. na rumunskom jeziku, pančevačka Novinsko izdavačka ustanova „Libertatea“, u konkurenciji šest knjiga, proglasila je odabrane pesme „Saučesništvo“ pesnika Petrua Krdua iz Vršca. Time je završena i manifestacija „Šest decenija u šest dana“, kojom je tokom prethodne i ove godine obeleženo šest decenija izdavaštva beletristike na rumunskom jeziku. „U konkurenciji šest knjiga autora na rumunskom jeziku, jednoglasnom odlukom žirija nagrada je dodeljena Petru Krduu iz Vršca, za zbirku pesama pod nazivom ’Saučesništvo’“, rekao je za Danas Vasa Barbu, odgovorni urednik izdavačke delatnosti „Libertatea“ u Pančevu. NIU „Libertatea“ je u 2007. izdala ukupno devet knjiga različitih žanrova na rumunskom jeziku i to je svakako veliki uspeh ove kuće, ocenio je on. Juče je predstavljena i brošura „Šezdeset godina beletristike“, sa tekstovima desetoro autora koji govore o šest decenija izdavačke delatnosti „Libertatee“ na rumunskom jeziku. Urednik izdavačke delatnosti „Libertatee“ Vasa Barbu za ovu godinu najavljuje 18 novih naslova, ali napominje da nije sigurno da li će kuća imati dovoljno novca da ih sve i štampa.
Džim Šepard (49), profesor engleskog sa Vilijams koležda u Masačusetsu, dobitnik je četvrte „Story“ nagade. Njemu je pripalo 20.000 dolara za zbirku kratkih priča „Kao da, ionako, razumete“. Njegova zbirka je, inače, bila jedan od pet finalista u izboru za Nacionalnu književnu nagradu. U pitanju je 11 ličnih priča koje pokrivaju teme od francuske vladavine terora posle revolucije, preko bitke na Maratonu u drevnoj Grčkoj, do gradske opsesije američkim fudbalom u jednom teksaškom gradu i nesreće u nuklearnoj elektrani u Černobilju.
Poslovno udruženje izdavača i knjižara Vojvodine ove godine treći put organizuje Prolećni međunarodni sajam knjiga u Novom Sadu, u prostoru Spensa. Na Sajmu, koji počinje 1. marta, na 50 štandova će se predstaviti 120 izdavača iz zemlje, a učestvuju i dve grupacije izdavača – Udruženje izdavača Slovačke i Udruženje izdavača Mađarske. Gost Prolećnog sajma ove godine je, inače, Mađarska. Sajam će u subotu početi koncertom džez grupe Around Midnight, koji će svirati na bini ispred Gradske kafane, a svečano otvaranje zakazano je tog dana u podne, na istom mestu, kada će biti i uručena povelja ovogodišnjem ambasadoru knjige, frontmenu grupe Disciplina kičme, Koji. Agreman će mu predati prošlogodišnji ambasador knjige i čitanja, reper Marčelo, koji će nakon ceremonije otvaranja, na istom mestu, imati i svoju promociju prvog romana „Zajedno sami“, u izdanju novosadske Vega medije. Sajam je otvoren do 8. marta svakodnevno od 10 do 21 sat. Knjige će se prodavati po uobičajenom sajamskom posputu od 30 odsto, a ulaz je besplatan.
Na Skupštini SANU održanoj 28. februara ove godine, izabran je potpredsednik SANU iz redova članova odeljenja matematičkih, fizičkih i geo-nauka, hemijsko-bioloških, tehničkih i medicinskih nauka, akademik Ljubisav Rakić, saopšteno je iz SANU. Izbori za novog potpredsednika usledili su na osnovu odluke Predsedništva i Izvršnog odbora, a nakon što je u septembru 2007. preminuo dotadašnji potpredsednik akademik Stevan Koički, dodaje se u saopštenju. Akademik Rakić ujedno je i predsednik Komisije za međunarodnu saradnju SANU. Potpredsednik Ljubisav Rakić obavljaće novu dužnost do isteka mandata Izvršnog odbora 2011. godine.
BALKAN FEVER 2008.
Najpoznatiji festival balkanske muzike, Balkan Fever, održaće se ove godine peti put od 17. aprila do 17. maja u Beču. Program festivala biće predstavljen na nekoliko lokacija u Beču, među kojima su Ost Klub, Joe Zawinuls Birdland, Sargfabrik, Porgy & Bess i Szene Wien. Festival i dalje neguje stilističku raznovrsnost, transnacionalnost i kvalitet, a pored poznatih zvezda svetske, džez ili rok muzike, skreće pažnju publici na ovde još ne toliko poznate umetnike kao i njukamere. Nastupiće bendovi iz Bugarske, Mađarske, Makedonije, Hrvatske, Rumunije, Turske, Austrije, Jermenije, Albanije. Od srpskih muzičara publika će moći da vidi i čuje Vasila Hadžimanova, 20. aprila u prostoru Porgy & Bess i Irinu Karamarković & L. A. Big Band, 24. aprila u Birdlandu. Bivša koleginica iz orkestra Sandija Lopičića, Nataša Mirković sa svojim ansamblom, održaće koncert 1. maja u Birdlandu, a petogodišnji jubilej neće proteći bez pionira balkanskog folka u Austriji, Slavka Ninića i Bečke Tschuschenkappelle, 16. maja u prostoru Porgy & Bess.
Austrijska prestonica već duže vreme pravo je mesto za ljubitelje tzv. Balkan-popa, a 29. februara, grad oficijelno dobija „Festival istoka“. Festival će biti otvoren u bečkoj pivari Otakringer. Na tom, kako ga zovu, „Balkanskom festivalu godine“, u stilu „romsko-balkansko-ruskog ludila“, nastupiće osam bendova i 10 didžejeva. Sastavi „DELADAP“, „Fatima Spar“ i „Freedom Fries“ zastupaće Austriju, iz Francuske će nastupiti grupa „Watscha Clan“ a iz Berlina „Bakshish Brass Band“ (na fotografiji). Muzički spektar kreće se od urbane džipsi muzike, balaton-ska, balkan-svinga do pauer-brasa. Nekada samo poznavaocima istočnoevropske muzičke scene omiljena muzika Balkana, iznova koncipirana i u izvođenju mladih formacija, postala je prava senzacija u klubovima i na festivalima u SAD, Australiji, Južnoj Africi i Evropi.
Ansambl Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, gostuje od 2. do 9. marta u Italiji, tačnije u Rovigu, Faenci i Raveni, gde će izvesti četiri predstave „Salome“ R. Štrausa i dva gala koncerta, saopšteno je iz nacionalnog teatra. Ovo gostovanje usledilo je nakon pregovora sa teatrima u Italiji koji su želeli beogradsku produkciju „Salome“ da vide na svojim scenama. Premijera ove opere bila je 19. januara 2003. Adaptaciju režije Bruna Klimeka uradila je Ivana Dragutinović, scenograf je Aleksandar Zlatović, kostimograf Uta Vinkelsen, scenski pokret uradila je Paša Musić.