KRATKIREZOVI

U Italiji se upravo pojavila knjiga priča „Podmetači za snove“ srpskog autora Vladislava Bajca, pod naslovom „Supporti per i sogni“. Izdala ju je izdavačka kuća „Beza“, a knjigu je prevela Stefanija Đankane. Izdavač, između ostalog, o knjizi kažu – „Podmetači za snove“ Vladislava Bajca su pravi kompas za orijentisanje u fantastičnom i oniričnim (budnom sanjanju). Takođe, Vladislav Bajac se upravo vratio sa jednomesečne stipendije iz grada Kremsa u Austriji, u organizaciji Književne kuće Donje Austrije, gde je pisao svoj najnoviji roman pod radnim naslovom „Hamam Balkanija“. Bajac je prvi srpski pisac koji je pozvan na ovu stipendiju od njenog postojanja i tamo je održao i svoje književno veče, 23. januara. Takođe, u izdanju austrijske izdavačke kuće „Lejkam“, upravo je objavljena Antologija evropskih pisaca na više od 500 strana, gde je objavljen i deo Bajčevog romana „Bekstvo od biografije“. I još, poslednji broj časopisa Prolazi (izdavač je Pro Helvecija), posvećen je u celini stvaralaštvu na Balkanu. Među prilozima nalazi se i deo romana „Evropa ekspres“ Vladislava Bajca. Knjige ovog autora su ovoga časa pred objavljivanjem ili pri kraju prevođenja u sedam zemalja.
„Moć pokore“, ljubavni roman Marije Jakšić u izdanju Evro-Giunti, promovisan je na Dan zaljubljenih u galeriji beogradske knjižare „Geca Kon“. Autorka dve zbirke pesama i još jednog romana, sudeći prema njihovim naslovima („Moram biti ljubavnica“, „Ljubavnica u sjaju i tami“), uvek za temu ima ljubav. Tačnije, prema „Moći pokore“, Marija Jakšić zapitana je nad pravom prirodom ljubavi – da li je ona i koliko ljudska ili je njeno pravo lice ipak isključivo božansko, jer zemaljska priroda ljubavi sa sobom osim radosti nosi i bol. Time se bave i recenzenti ove knjige poput Milice Jeftimijević Lilić i Anabele Basalo, a o tome je na promociji govorio i književni kritičar Nenad Grujičić. Odlomke iz romana čitali su dramski umetnici Svetlana Bojković i Peđa Filipović. Zanimljivo je i da je Marija Jakšić, osim što je član Udruženja književnika Srbije, specijalista i magistar narodne medicine, psihoenergosugestiolog i eulogojatar, prva žena u svetu koja se bavi eulogojatrijom, novom granom energoinformacione medicine, kao i akademik na polju književnosti i tradicionalne narodne medicine u Accademia Pontificia Tiberina u Rimu.
Izabinski prostor Kulturnog centra Pančevo, večeras će od 20 sati, biti domaćin premijernog prikazanja filma „Tamiš sad“ u režiji Mihaele Avramesku, učenice gimnazije „Uroš Predić“. U pitanju je jedanaestominutni film o ekologiji, koji je finansijski podržala opština Pančevo u okviru konkursa za učeničke projekte za 2007. godinu. Uloge tumače: glumac Miroslav Žužić, ali i Pančevci Ivana Bikar, Radovan Babić, Danica Prole i Andrea Koraćev.
Udruženje građana „Svetlost“ u nedelju, 17. februara, u Maloj sali Kulturnog centra Šabac porirediće multimedijalnu izložbu „Prozor u Evropu“. Ovom prilikom biće prezentovani radovi kretativnih radionica (audio, video, foto-grafika), dok će u Velikoj salio likovni perfomans prirediti mr Dušan Nešković, sa izložbom fotografija, a sa evropskim gradovima biće uspostavljeno uživo veb uključenje. Inače, mr Dušan Nešković najnagrađivaniji je šabvački umetnik na ovdašnjem Oktobarskom salonu, najstarijem ovakve vrste u Srbiji, a nedavno je imao samostalnu izložbu u Gracu. Na kraju multimedijalne izložbe, koja je sama po sebi novost za šabačke prilike, održaće se džem sešn za prisutne umetnike.
„Nothing Project“ umetničke grupe Ansambl Miraž, koji je po sopstvenom scenariju režirala Anđelka Vujinović, biće reprizno prikazan 17. februara od 20 sati u prostoru beogradskog Dah teatra. Reč je o celovito rasparčanoj predstavi o ljubavi, revoluciji, usamljenosti, nemogućnosti da se voli, čekanju da se nešto konačno dogodi… To je slika našeg društva, onako kako ga mi doživljavamo, poručuju autori. U predstavi učestvuju Vera Jovanović, Ana Humljan Colić, Tanja Stikić i Jelena Vesić, a „Nothing Project“ inspirasan je Beketovim „Godoom“, Formanovim „Letom iznad kukavičjeg gnezda“ i Pazolinijevom „Teoremom“.
Film Dejnzela Vošingtona – „The Great Debaters“ bio je veliki pobednik dodele NAACP Image nagrada sa četiri trofeja – najbolji film, kao i glumačke nagrade za Dejnzela Vošingtona, Džurni Smolet i tinejdžera Dejnzela Vitakera. Vošington je režirao ovaj film baziran na istinitom događaju – pobedi crnačkog debatnog tima 30-ih godina prošlog veka. Na 39. dodeli NAACP Image nagrada, bilo je ukupno 52 npriznanja u četiri glavne kategorije – film, televizija, muzika i književnost. Među dobitnicima su i Dženet Džekson („Tyler Perry’s Why Did I Get Married?“) za sporednu ulogu, Amerika Ferera („Ružna Beti“) glumica u TV komediji, Vanesa L. Vilijams („Ružna Beti“) spredna glumica u komediji,: Kvin Latifa („Life Support“) glumica u TV filmu, mini-seriji ili dramskom specijalu, Ališija Kiz (album, pesma i pevačica), Herbi Henkok, džez umetnik, „Obama: Od obećanja do moći“ – Dejvid Mendel, književnost – biografija/autobiografija…
Iako je film „Persepolis“, kandidat za Oskara, označen kao „islamofobičan“ i „anti-iranski“ od vlade predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, zbog kritičkog prikazivanja islamske revolucije 1979. u Iranu, ipak je prikazan u Teheranu. Doduše, projekcija je održana u maloj sali kulturnog centra u iranskoj prestonici, tako da je moglo da se zgura samo oko 70 ljudi koji su dobili priliku da legalno pogledaju ovo ostvarenje. „Cilj ove projekcije je da se okončaju zablude koje okružuju ovo ostvarenje, a stvorene su u medijima. Film je film i ne bi trebalo da se stavlja u ograničavajući politički kontekst“, kaže prvi čovek centra Mahmud Babareza. Prikazana je DVD verzija filma, bez nekolicine scene koje su, uglavnom, seksualne prirode, a publika se silno smejala priči u kojoj junakinja Marjana pokazuje interesovanje za hard-rok muziku, zapadni stil oblačenja i momke uprkos pažnji „moralne policije“. Posle projekcije mišljenja publike su bila podeljena, od ocena da je „profesionalno snimljen“, preko „možda govori protiv vlade, ali ne i protiv Irana“, do „ne možete se složiti sa svime što govori“.