KRATKIREZOVI

Glumac i reditelj Denis Hoper uručiće ovogodišnju Tarner nagradu 3. decembra na ceremoniji u Tejt galeriji u Liverpulu. Hoper je izjavio britanskim medijima da je počastvovan i uzbuđen, jer je reč o „najprestižnijoj nagradi u umetničkom svetu“. On se bavi i slikanjem i fotografisanjem, a imao je i retrospektive u Amsterdamu, Beču i Sankt Peterburgu. Izložba njegovih fotografija predstoji u Moskvi, a radi i na filmskoj i umetničkoj retrospektivi u Francuskoj kinoteci u Parizu, koja je predviđena za oktobar sledeće godine. Na užoj listi za Tarner nagradu ove godine su fotografkinja i filmska autorka Zarina Bimdži, Netjan Koli, Majk Nelson i Mark Volinger, čiji su radovi zasnovani na antiratnoj kampanji Brajana Houa. Koli je nominovan, između ostalog, i za radove koje je predstavio početkom ove godine na izložbi „Breaking Step / U raskoraku“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), na kojoj je učestvovao i Nelson (Mike). Tarner nagrada biće dodeljena u Liverpulu, kao evropskoj prestonici kulture 2008. godine. SEECULT.org
Povodom 150. godišnjice književnog rada Laze Kostića, večeras od 19 sati u Srpskoj čitaonici „laza Kostić“ u Somboru, biće predstavljena monografija „Somborske niti Laze Kostića“ Milana Stepanovića i zbirka pesama „Među javom i med snom“ Laze Kostića, u izdanju somborskih izdavača Zlatna grana i Memorija. O knjigama će govoriti Miroslav Josić Višnjić, dr Draško Ređep i Radivoj Stokanov, odlomke će čitati glumci somborskog pozorišta. Biće priređena i izložba fotografija i rukopisa Laze Kostića, predstavljen muzički CD sa dve kompozicije na stihove Laze Kostića.
Objavljivanje 17. toma Rečnika srpskohrvatskog jezika i narodnog jezika nemerljiv je poduhvat Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), a rečnik ima ogroman značaj za budućnost srpskog jezika, rekao je juče akademik Matija Bećković. Bećković je, na predstavljanju 17. toma rečnika u sedištu SANU, rekao da se „svaki rečnik stvara i prestvara, piše i dopunjuje, pa tako rečnički posao nikada nema kraja“. Prema njegovim rečima, srpski jezik ne zazire od tuđica, pa se tako u rečniku mogu naći i strani izrazi, ali je važno da se u tome ne preteruje. „SANU se može ponositi svojim rečnikom, kome je priznato punoletstvo u sedamnaestoj godini“, rekao je Bećković. Sedamnaesti tom velikog rečnika SANU sadži oko 10.000 leksičkih jedinica, što s prethodnim knjigama čini oko 200.000 obrađenih reči i izraza. Akademik Miroslav Tešić rekao je da je prvi tom velikog rečnika SANU objavljen 1959, pod rukovodstvom istaknutog filologa i lingviste, akademika Aleksandra Belića. Prema njegovim rečima, s obzirom na zahtevnost posla i brojne finansijske i druge teškoće koje su usporavale izradu rečnika, dosad je objavljena tek polovina građe, iako je na početku posla planirano da ceo projekat bude završen do 2005. godine. U planu je izrada još 14 ili 15 tomova, odnosno još oko 200.000 odrednica, a učesnici u projektu se nadaju da će, s obzirom na novu metodologiju rada, podmlađeni stručni tim i unapređenu tehnologiju, naredni tomovi biti objavljivani mnogo brže nego dosad. Direktor instituta Stevo Tanasić najavio je da će novi, 18. tom Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika u izdanju SANU najverovatnije biti objavljen krajem 2008. godine.
Više od 200 učesnika nastupilo je na 6. „Šokačkoj večeri“ u Sonti, kod Apatina. Manifestaciju je organizovala mesna Kulturno-prosvetna zajednica „Šokadija“, a pred prepunim gledalištem u Domu kulture nastupili su folkloristi, muzičari, pevači i recitatori iz Osijeka, Slavonskog Broda, Bača, Vrbanje i Sonte. Pesma Josipa Dumendžića iz Bođana proglašena je za najlepšu na konkursu „Za lipu reč“, na kojem je učestvovalo 13 autora sa pedesetak pesama. U holu Doma kulture priređena je izložba slika, 20 radova 13 autora, sa dve kolonije u Sonti. Revija živopisnih narodnih nošnji nije bila takmičarskog karaktera, a, ipak, za najlepšu je odabrana nošnja Šokaca iz Bača. Ivan Andrašić, sekretar KPZ „Šokadija“ ističe da je manifestacija značajna zbog očuvanja tradicije i negovanja autentične kulture Šokaca, a da raduje i podatak da je sve više učesnika iz zemlje i inostranstva.
Srpsko pozorišno, filmsko, književno i likovno stvaralaštvo biće predstavljeno zagrebačkoj publici tokom decembra u sklopu manifestacije Dani srpske kulture, koju organizuje Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“. Dani srpske kulture počinju 3. decembra u Teatru „Kerempuh“ predstavom Beogradskog dramskog pozorišta „Delirijum tremens“ u režiji Gorana Markovića. Koncert drevne srpske i balkanske vokalne muzike, pod nazivom „Čuvari sna“, u izvođenju braće Teofilović, biće održan 5. decembra, a filmofili 9. decembra mogu da pogledaju film Miroslava Momčilovića „Sedam i po“, koji će biti prikazan u bioskopu „Tuškanac“. Nakon toga biće prikazan, kako navodi organizator, film iznenađenja – politički dokumentarni film. U Klubu Boška Petrovića, 4. decembra biće održano književno veče Svetislava Basare, autora više od dvadeset romana, zbirki, pripovedaka i eseja i dobitnika Ninove nagrade za roman „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“. Pesničkom zbirkom „Vreme mesinganih perli“ zagrebačkoj publici predstaviće se Veselin Gatalo, ovogodišnji dobitnik nagrade za poeziju „Aleksa Šantić“, a književno veče tog autora biće održano 6. decembra u dvorani Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“. U Galeriji „Forum“, 27. decembra biće otvorena izložba slikara Stojana Aralice iz fundusa Gackog pučkog otvorenog učilišta u Otočju.
Iako o njemu nema ni reči u Bibliji, zaplet jednog fantazijskog filma čija je radnja smeštena u Indiju, uvodi blizanca Isusa Hrista, koji je izuzetno zao. Nemački sineasta Robert Sigl i dalje planira svoje delo „The 13th Disciple“, ali producent Mario Stefan je već u Indiji gde pokušava da zainteresuje nekog indijskog koproducenta za ovaj posao. „To je fantazijsko-avanturistički film koji su kompletno odvija u sadašnjoj Indiji“, rekao je Stefan koji se nalazi na 38. filmskom festivalu u Panđaiju. Priča prati putovanje dvojice nemačkih arheologa koji traže dokaz da je Isus posetio Indiju. Istraživači, koji su braća blizanci, otkrivaju da je Isus imao zlog brata blizanca koji je reinkarniran i sada je vođa jedne religiozne sekte. Očekuje se da će snimanje filma koštati oko pet miliona evra, a većina glumaca će biti Indijci. Producent Stefan ne očekuje nikakve kontroverze oko ovog projekta u kojem će Isus Hrist biti u pozadini priče i neće se pojavljivati kao lik u filmu.
Japanski ratni lideri iz vremena Drugog svetskog rata, koji su obešeni kao ratni zločinci, bili su „mučenici kao Isus Hrist“, kaže japanski reditelj Satoru Micušima, čiji će se film „Istina o Nankingu“ pojaviti na proleće sledeće godine. U pitanju je delo koje negira masakr u kineskom gradu Nankingu, koje su počinile japanske trupe 1937, i za koje se tvrdi da su „čist kineski falsifikat“. Sam film ima veliku podršku japanskih nacionalista, a samo je jedan u nizu ostvarenja koji se bavi događajem od pre sedam decenija koji i sada unosi razdor u kinesko-japanske odnose. „Istina o Nankingu“ delom je rađen kao dokumentarni, a delom je igrani film i prati poslednjih 24 sata života japanskih lidera koji su osuđeni i obešeni zbog ratnih zločina u Drugom svetskom ratu. „Moj film je o pravim Japancima i kako su se oni suočili sa smrću. Na neki način, oni su poslednjih ’Sedam samuraja’“, istakao je Micušima, povezujući „junake“ svog dela sa klasikom Akira Kurosave koji je ispričao priču o grupi samuraja koji pomažu bespomoćnim seljanima u borbi protiv bandita. Inače, sedmorica Japanaca je obešeno zbog ratnih zločina u Drugom svetskom ratu. Micušimin film već je oštro kritikovan od kineske vlade, ali reditelj kaže da je njegovo istraživanje pokazalo da je izveštaj o smrti 300.000 ljudi u Nankingu bio greška. Strane očevice masakra 1937. godine – reč je o građanima sa zapada, Micušima je okarakterisao kao „komunističke špijune“. Na suđenju posle Drugog svetskog rata, Tribunal saveznika procenio je da je 142.000 civila i zatvorenika ubijeno kada su Japanci osvojili Nanking. Japan nije prezentovao nikakve brojke vezane za ovaj slučaj, ali je priznao da su mnoge civile ubili japanski vojnici.