KRATKIREZOVI

Knjiga „Strategija antilopa“ Žana Hacfelda, koja se bavi genocidom u Ruandi 1994, dobila je „Prix Medicis“, jedno od najznačajnijih francuskih književnih priznanja. Delo novinara Hacfelda opisuje šta se desilo kada su 2003. vlasti Ruande dozvolile jednom broju ljudi koji su počinili genocid da se vrate svojim kućama. Ova nagrada dodeljena je u ponedeljak, a istog dana je dodeljena i nagrada „Prix Femina“. Žiri koji je isključivo bio sastavljen od žena dodelio je ovu nagradu još jednom novinaru, Eriku Fitorinu za roman „Bioskopski poljupci“. „Prix Medicis“ za strani roman dodeljen je britanskom piscu Edvardu Sent Obinu za „Majčino mleko“, a „Prix Femina“ Danijelu Mendelsonu iz SAD za „Izgubljene“, delu koje govori o potrazi za članovima porodice koji su ubijeni u Holokaustu.
Šesnaesti međunarodni festival etnološkog filma održava se ove godine od 14. do 18. novembra u Etnografskom muzeju u Beogradu. Filmovi su stigli iz 27 zemalja – biće prikazan 101, od čega 35 u zvaničnoj, takmičarskoj selekciji, a preostali u još dve kategorije – amaterskoj i informativnoj. Selekciona komisija – Vesna Marjanović, Dušan Drljača i Stevan Jovičić – ističe brojnost amaterskih filmova, više nego ikada dosad – 23, kao i veći broj filmova iz inostranstva i regiona. Jedna od osnovnih odlika pristiglih filmova jeste njihovo neuobičajeno dugo trajanje, kao i specifična montaža. Primećeno je i da su filmovi poput knjiga u kojima je ritual objašnjen. U toku je i radionica vizuelne antropologije koju na Filozofskom fakultetu vodi dr Naško Križnar iz Slovenije, a koja će rezultirati okruglim stolom za vreme trajanja Festivala na istu temu. Žiri ovogodišnjeg Festivala čine Vik Jansen – filmski kritičar iz Australije (predsednik), Vlado Bocev – makedonski etnolog i filmski autor, Sofija Kostić – etnolog, Vladimir Perović – filmski autor i Svetlana Azanjac – etnomuzikolog. Festival će večeras u 19 sati biti otvoren prošlogodišnjim dobitnikom Gran prija, rumunskim filmom „Onostrana vatra“, a zvanični program počinje u 21 sat domaćim filmom „Kako smo pogrešno razumeli etno“, o tome šta ovdašnji ljudi misle da je etnološki film. Ulaz je slobodan.
Tokom dve nedelje u Los Anđelesu je održavan AFI festival na kojem su prikazivana brojna SF i srodna žanrovska ostvarenja. Jedan od filmova koji su privukli veliku pažnju bio je i „Southland Tales“ (Sara Mišel Gelar, Šon Vilijams Skot i Dvejn Džonson), koji je očajno primljen na festivalu u Kanu. Doduše, tada je u opticaju bila kopija filma koji evidentno nije bio završen. Pošto „Southland Tales“ ulazi u američke bioskope 14. novembra, publika na AFI festivalu je imala priliku da vidi konačnu verziju, i reakcije su bile daleko pozitivnije – posle emitovanja filma publika ga je nagradila toplim aplauzom. Na festivalu je bilo i mnogo dokumentarnih filmova, a među primećenijim je bio „Confessions of a Superhero“, koji se bavi ljudima koji se oblače kao Supermen, Betmen ili Halk i poziraju turistima u Holivudu. Pažnju na sebe skrenula su i tri dokumentarca o tvorcima horor filmova – Spajnu Tingleru, Valu Lutonu (narator ovog filma je Martin Skorseze) i Dejvidu Linču.
Austrijski Muzej filma u Beču, od 1. decembra ove do 4. januara sledeće godine prikazuje retrospektivu filmova koje je Alfred Hičkok snimao do 1947. godine. Alfred Džozef Hičkok (1899-1980) četvrt veka posle smrti i dalje je najčuveniji od svih režisera. Razlog tome je, s jedne strane, njegova virtuoznost režisera, pogotovo njegovo definisanje forme trilera i filma napetosti, a s druge strane, njegova (samo)stilizacija ultimativnog mita o bioskopu i savršenog autora. Posetioci će moći da vide remek-dela od „39 stepenica“ (1935), „Sabotaža“ (1935), „Senka sumnje“ (1943) i „Ozloglašena“ (1946), do „Vrtoglavica“ (1958), „Psiho“ (1960) i „Ptice“ (1963), kao i „Tajni agent“ (1936), „Mladi i nevini“ (1937) i „Gospođa koja nestaje“ (1938), koji su ga učinili poznatim širom sveta. Ovo je dosad najobuhvatnija izložba Hičkoka u Austriji. Drugi deo izložbe, od 5. januara do 4. februara 2008. godine, prikazaće njegove filmove i TV radove od 1948, kao i brojna filmska dokumenta i izlaganja o režiseru.
Satira fest, manifestacija na kojoj će učestvovati najbolji domaći satiričari, književni kritičari, predstavnici humorističko-satiričnih listova i izdavačkih kuća koje neguju ovaj književni rod, kao i gosti iz zemalja regiona – BIH, Crne Gore i Makedonije, biće održan 14. i 15. novembra u Beogradu, u organizaciji sekcije satiričara Udruženja književnika Srbije i Fonda „Radoje Domanović“. Predavanja, književne večeri, prezentacije i tribine biće održavane u Kući Đure Jakšića u Skadarliji, od 18 sati. Žiri festivala dodeliće nagradu „Vuk Gligorijević“ autoru najboljeg novog aforizma izgovorenog na manifestaciji.
Današnji program počinje u 18 sati obraćanjem predsednika Organizacionog odbora Satira festa i voditelja programa Vitomira Teofilovića. Posle toga sledi obraćanje predsednice GO Stari grad, Mirjane Božidarević i otvaranje manifestacije. Program nastavljaju prof. dr Žarko Trebješanin „Socijalno-psihološki značaj naše savremene satire“; predstavljanje izdavačke kuće Alma (dr Đorđe Otašević, direktor); predstavljanje IP Ošišani jež i mesečnog časopisa Jež (Radivoje Bojičić, direktor i glavni urednik); predstavljanje rubrike „Satirikon“ u Politici (urednik Dragutin Karlo Minić); predstavljanje rubrike „Humor“ u Novostima (urednik Dragan Uskoković); predstavljanje rubrike „H-umor“ u Blicu (urednik Zoran Nikolić Zozon) i predstavljanje humorističko-satirične rubrike „Fenjer“ u Danasu (Vladimir Jokić). Nakon pauze satiričari će predstaviti nove aforizame, priče i pesme – Milan Beštić, Radivoje Bojičić, Jasmina Bukva, Milovan Vitezović, Milovan Vržina, Nenad Vučetić, Pop. D. Đurđev, Rade Jovanović, Iva Mažuranić, Ilija Marković, Dejan Milojević, Dragutin Karlo Minić, Momčilo Mihailović, Ninus Nestorović, Dragan Ognjanović, Zoran T. Popović, Dušan Puača, Dragan Rajičić, Aleksandar Stojadinović, Radoslav Tilger, Dragan Uskoković i Dragan Šušić. Na kraju je predviđeno uručenje zahvalnica medijskim sponzorima.
Bečka Državna opera s „Valkirom“ donosi kompletno novu inscenaciju „Prstena Nibelunga“ Riharda Vagnera, čija je premijera zakazana za 2. decembar. Režiju potpisuje nemački režiser Sven-Erik Behtolf, dirigent je Franc Vajzer-Mest. Pevački ansambl čine Johan Bota, Nina Šteme, Eva Johanson, Debora Voigt, Juha Usitalo i Stiven Guld. Posle „Valkire“ sledi „Zigfrid“, 27. aprila 2008, a zatim će u sezoni 2008/09 premijeru imati „Sumrak bogova“ i „Rajnsko zlato“. Dovršeni „Prsten“ će zatim, u roku od nekoliko nedelja, moći da se vidi tri puta kao ciklus. Inače, ovo je šesta inscenacija ogromnog dela Riharda Vagnera. Prva inscenacija tetralogije je, prema podacima Državne opere, bila izvedena 1879. godine.