KRATKIREZOVI

Pininfarina, italijanski i svetski dizajnerski magnat, poznat pre svega po dizajnu legendarnih sportskih automobila – od ferarija F40, F50 i testarose, preko modela alfa romea, maseratija, micubišija i pežoa, predstaviće danas deo svoje Pininfarina plus linije. Boravak Paola Pininfarine, potpredsednika Pininfarina grupe, upriličen je povodom otvaranja novog salona „Eurodoma“, na kome će Pininfarina održati predavanje o dizajnu ovog vodećeg svetskog studija i predstaviti ekskluzivnu liniju kupatilskih sanitarija „Morfozis“ koju je Pininfarina dizajnirao za Džakuzi. Porodica Pininfarina primat u svetskom dizajnu drži gotovo čitav vek. Studio Pininfarina dizajnirao je prve sportske trkačke automobile, ostvarivši pravu revoluciju u automobilizmu – takvu da se na njihovom dizajnu zasniva dizajn današnjih sportskih automobila. Pored industrije automobila, porodica Pininfarina proširila je svoju delatnost, te se u neka od njihovih nedavnih ostvarenja ubrajaju olimpijska baklja Zimske olimpijade u Torinu, kolekcija kuhinjskih aparata Gorenje, a potpisuju i naočare za sunce proizvođača Rej Ban…
Nemački film „Na ivici raja“ u režiji Fatiha Akina prvi je dobitnik nagrade Luks, koju dodeljuje Evropski parlament. „Želim da vam se zahvalim u ime Fatiha Akina, a ne u svoje ime, pošto je ovo film koji ostavlja otvorena vrata za nadu, koji ne tone u brutalnost i cinizam“, kazala je primajući priznanje junakinja filma Hana Šigula. „On pokazuje da ljudi idu napred i ostavljaju prostor za pomirenje“, dodala je čuvena junakinja Fazbinderovih filmova. Predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering uručio je nagradu Hani Šiguli u sedištu te institucije u Strazburu. Petering, koji je priznao da nije pogledao tri filma u konkurenciji, kazao je da se nagrada Luks dodeljuje kao „ilustracija jezičkog bogatstva i umetničkog stvaralaštva“ evropskog filma. Nemački film, koji su nagradili poslanici parlamenta posle projekcije tri nominovana ostvarenja, dobiće i novčanu pomoć za titl na 22 jezika zemalja članica EU. „Na ivici raja“, u kojem igraju nemački i turski glumci, drugi je deo trilogije „Ljubav, smrt i đavo“, koju je Akin otpočeo filmom „Glavom o zid“, nagrađenim 2004. Zlatnim medvedom na festivalu u Berlinu. Pored Akinovog filma, u konkurenciji za nagradu Luks bila su i ostvarenja „Uvek lepa“ portugalskog režisera Manoela de Oliveire i „Četiri meseca, tri nedelje i dva dana“ Rumuna Kristijana Munđua, dobitnika Zlatne palme na ovogodišnjem festivalu u Kanu.
Na dodeli „Scream“ nagrada u Los Anđelesu, Harison Ford je dobio „Hero“ priznanje, dok su „Transformersi“ osvojili četiri trofeja – najbolji SF film, najbolji efekti, Šia Labuf je SF zvezda a Megan Foks SF sirena. Džesika Alba je najbolji ženski superheroj, za rolu u filmu „Fantastična četvorka: Uzdizanje Srebrnog letača“, dok je Hajden Panetiere zvezda u usponu za njenu ulogu u TV seriji „Heroji“. „Panov lavirint“ je najbolji fantazijski film, „28 nedelja kasnije“ najbolji horor, a istorijski ostvarenje „300“ je dobilo nagradu „Ultimate Scream“. Šok-roker Elis Kuper dobio je nagradu „Rok besmrtnik“. Paris Hilton, koja je izašla na binu da predstavi svoj predstojeći horor film „Repo! The Genetic Opera“ sa Bilom Moslijem i Entonijem Hedom, bila je izviždana od dela publike, ali se ona zbog toga nije uopšte potresla.
Magazin Vanity Fair objavio je listu sa 50 najboljih saundtrekova svih vremena, a kompletan spisak će biti otkriven tek sledećeg meseca. Ono što se trenutno zna jeste da je na prvom mestu „Purple Rain“, iako se film opisuje kao „jedan od najgore odglumljenih svih vremena“. Ipak, muzika je bila odlična kombinacija fanka, R&B, popa, metala pa čak i psihodelije koja je, evidentno, ostavila traga. Na drugom mestu je muzika iz Bitls filma „A Hard Day’s Night“, a slede „The Harder They Come“, „Petparačke priče“, „Diplomac“ i „Superfly“. Među prvih deset su i „Američki grafiti“ i „The Big Chill“.
Dani ruskog filma u Beogradu (do 28. oktobra), biće svečano otvoreni večeras u Sava centru filmom „Konzerve“ Jegora Andrejeviča Mihalkova Kančalovskog (20.00), koji je i gost te manifestacije, koja obuhvata novija ostvarenja u Sava centru, a klasične filmove u Ruskom domu i umetničke na Fakultetu dramskih umetnosti. Uoči akcionog trilera „Konzerva“, u Sava centru će biti prikazana melodrama „Ne ostavljajte me“ Ale Surikove, a do 28. oktobra na programu su i „Model“ Tatjane Voroneckaje, „Obične stvari“ Alekseja Popogrebskijskog, drama „Putovanje sa domaćim životinjama“ Vere Storoževe, „Glumica“ Stanislava Govoruhina, te animirani film „Knez Vladimir“ Jurija Kulakova, komedija-melodrama „Piter FM“ Oksane Bičkove i istorijski „Sluga Gospodara“ Olega Rjasakova. U organizaciji Asocijacije studenata sovjetskih i ruskih fakulteta iz Srbije i Crne Gore, u Ruskom domu biće prikazani filmovi „Posada“ (1979) Aleksandra Mite, komedija „Ivan Vasiljevič menja profesiju“ (1973) Leonida Gajdaja, „Nedovršena balada za mehanički pianino“ (1976) Nikite Mihalkova, „Jesenji maraton“ (1979) Georgija Danelija, kao i „Knez Vladimir“, koji je i na programu u Sava centru. Posetioci Ruskog doma moći će da pogledaju i melodramu „Ljubav i karijera“ (1977) Eldara Rjazanova, dramu „Dvadeset dana bez rata“ (1976) Alekseja Germana, „Hladno leto pedeset i treće“ (1988) Aleksandra Proskina i „Moskva suzama ne veruje“ (1979) Vladimira Menjšova.
Projekcije deset nemačkih filmova iz perioda od 1930. do 1945, počev od „Trojice sa benzinske stanice“ Vilhelma Tilea i „Plavog anđela“ Jozefa fon Šternberga, sa Marlen Ditrih u jednog od glavnih uloga, biće održane od 25. do 29. oktobra u Maloj sali Doma kulture Studentski grad u Beogradu. U okviru programa „Klasici nemačkog tonskog filma“, realizovanog u saradnji s Gete institutom u Beogradu, biće predstavljena ostvarenja iz perioda obeleženog paralelnim razvojem na tri nivoa. Reč je o trijumfalnom pohodu tonskog filma posle brilijantne epohe ekspresionizma, koja je ostavila neizbrisiv trag na estetiku filma, vladavini nacionalsocijalista od 1933. i početku ratne 1942, kada počinje i monopolizacija UFA. Program obuhvata filmove „Kongres pleše“ (1931) Eriha Harela, „M – grad u potrazi za ubicom“ (1931) Frica Langa, „Car Kalifornije“ (1935-36) Luisa Trenkera, „Veseli naslednici“ (1933) Maksa Ofilsa, „Amfitrion“ (1935) Rajnholda Sincela, te „La Habanera“ (1937), čiji je reditelj Detlef Zirk. U završnici, 29. oktobra, biće prikazan „Titanik“ (1945) Herberta Zelpina i Vernera Klingera i „Minhauzen“ (1943) Jozefa gon Bakija, a ulaz na sve projekcije je besplatan.
Uredba Vlade Srbije o dodeli posebnih priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, čijim stupanjem na snagu prestaje da važi Uredba o dodeli nacionalnih penzija istaknutim umetnicima, predviđa doživotno mesečno primanje od 50.000 dinara za penzionisane umetnike koji su državljani Srbije, a ispunjavaju određene kriterijume. Novom uredbom utvrđeno je da posebno priznanje predstavlja lično, neprenosivo pravo, koje mogu steći umetnici za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Srbiji u oblasti književnosti, muzike, vizuelnih umetnosti, scenskih umetnosti i kinematografije. Pravo na posebno priznanje može steći umetnik koji je stekao status korisnika penzije kod nadležnog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, pod uslovom da je državljanin Srbije. Kriterijumi su vrhunski umetnički doprinos kulturi Srbije, najznačajnije nagrade i priznanja i obrazložena ocena vrednosti umetničkog doprinosa koju daje odgovarajuće umetničko udruženje. Komisija koja određuje ispunjenost uslova i kriterijuma ima devet članova, koje predlaže Ministarstvo kulture, a imenuje vlada. Prema Uredbi, koju je objavilo Ministarstvo na svom sajtu, pet članova je iz reda istaknutih, aktivnih umetnika, a četiri predlaže Koordinacioni odbor umetničkih udruženja iz različitih oblasti. Komisija utvrđuje predlog korisnika posebnih priznanja među umetnicima koje predlože umetnička udruženja, ustanove kulture, druga pravna i fizička lica, a na osnovu predloga Komisije, Ministarstvo kulture predlaže vladi akt o dodeli posebnih priznanja. Posebno priznanje, u neto iznosu od 50.000 dinara, isplaćuje se počev od prvog narednog meseca od meseca u kojem je doneto rešenje, a prema navodima ministra kulture Vojislava Brajovića, isplate bi mogle da počnu već od decembra. Brajović je juče u Novom Sadu, u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o kulturi, pozvao umetnička udruženja da do polovine decembra predlože kandidate za posebna priznanja, na osnovu konkursa u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i štampi.