Kreativna fuzija prirode i kulture

Tema kongresa je „Svi svetovi. Samo jedan svet. Arhitektura 21“.

To su krajem prošle nedelje najavili pomoćnik generalnog direktora Uneska Ernesto Otone Ramirez, predsednik Međunarodne unije arhitekata Tomas Vonijer i Verena Vicentini Andreata u ime gradskih vlasti Rija. Oni su naglasili da „inicijativa ‘svetska prestonica arhitekture’ naglašava zajedničku spremnost Uneska i Međunarodne unije arhitekata da sačuvaju arhitektonsko nasleđe u urbanom kontekstu“.

Kako je najavljeno iz Uneska, skup u Riju biće „prilika za raspravu o trenutnoj urbanoj stvarnosti u svoj njenoj raznolikosti, a po prvi put Kongres će se odvijati ulicama grada domaćina, a aktivnosti i izložbe planiraju se na mestima velike arhitektonske i pejzažne vrednosti“. U skladu sa nedavnim dogovorom između Uneska i njegovog zvaničnog nevladinog partnera – Međunarodne unije arhitekata, domaćin Svetskog kongresa arhitekture, koji se održava svake treće godine, biće i ujedno i svetska prestonica arhitekture, sa ambicijom da postane međunarodni forum za debate o gorućim globalnim izazovima iz perspektive kulture, kulturnog nasleđa, urbanog planiranja i arhitekture.

Rio će iduće godine prvi poneti „titulu“ svetske prestonice arhitekture, za koju se borio sa Parizom i Melburnom. U njemu će se održati niz događaja na temu „Svi svetovi. Samo jedan svet, i „promovisati međunarodno usaglašeni Program za održivi razvoj 2030 – “ Učiniti gradove i naselja inkluzivnim, sigurnim, otpornim i održivim“.

Zadatak Uneska, Međunarodne unije arhitekata i gradskih vlasti Rija biće da, kako se planira, organizuju aktivnosti za predstavljanje projekata koji uključuju arhitekte i urbaniste, kreatore politike, socijalne institucije i profesionalce iz drugih sektora, uključujući umetnike i pisce kako bi se uspostavio dijalog i došlo do inovacija.

Brazil je Uneskovu Konvenciju o svetskoj kulturnoj baštini iz 1972. potpisao pet godina kasnije, a na Listi svetske kulturne baštine ima 21 lokalitet, među kojima je od 2012. i Rio de Žaneiro. Područje Rija sa dugim plažama, blagom klimom i tropskom vegetacijom Unesko je 36. zasedanju u Sankt Peterburgu proglasio svetskom baštinom, kao mesto u kome se „na jedinstven način spajaju priroda i urbani predeli“.

„Znameniti i svetski poznati simboli Rija: brdo Glava šećera, statua Hrista Spasitelja, plaža Kopakabana i veličanstven pogled na zaliv Guanabara – gde su se prvi put januara 1502. iskrcali portugalski moreplovci i, misleći da su otkrili deltu velike reke koja se uliva u okean, mesto nazvali da Rio de Žaneiro – „Januarska reka“, bili su dovoljan argument za odluku Komiteta za svetsko nasleđe.

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu navela je u obrazloženju odluke za upis Rija na Listu svetske kulturne baštine, da su „Nacionalni park Tižuka – jedna od najvećih šuma u svetu u nekoj urbanoj sredini – i Botanička bašta, osnovana 1808, doprineli da se u Riju razvije kultura življenja na otvorenom“, kao i da je Rio „priznat i kao umetnička inspiracija muzičarima, pejzažnim arhitektama i urbanistima“. U Unesku su smatrali da će upis Rija na ovu listu pomoći rešavanju problema zagađenosti ovog grada, koji je svetski poznat i po mnogobrojnim sirotinjskim naseljima – favelama, koja kod situiranijih stanovnika grada imaju status „ovozemaljske jazbine sotone“, iako su u njima rođeni plesovi samba i foro, kao i najpoznatija imena brazilskog fudbala Pele, Ronaldo, Rivaldo….

„Između planina i zaliva Guanabara, urbani pejzaž grada oblikovan je značajnim istorijskim događajima, pod uticajem raznolikosti kultura, smatra se da je od velike lepote i slavi se u umetnosti, posebno kroz slikarstvo i poeziju. Obuhvata sve ključne prirodne, strukturalne elemente koji su ograničili i inspirisali razvoj grada i protežu se od najviših tačaka planine Nacionalnog parka Tižuka sa obnovljenom atlantskom šumom do mora, uključuju Botaničku baštu, planinu Korčovado sa Hristovim kipom, lanac dramatičnog strmog zelenila brda sa 396 metara visokim vrhom Glava šećera, Piko, Leme i Glorija oko zaliva Guanabara, kao i uređeni pejsaži na iskrčenom zemljištu uz zaliv Kopakabana koji su, zajedno sa Flamengo i drugim parkovima, doprineli kulturi življenja na otvorenom u gradu. Razvoj grada Rio de Žaneira oblikovan je kroz kreativnu fuziju između prirode i kulture“. Sve ove ocene Uneskovih stručnjaka uticale da baš ovaj latinoamerički grad bude 2010. domaćin svetskom skupu arhitekata.

Januarska reka

Iako Rio de Žaneiro svoje ime „Januarska reka“ duguje portugalskom istraživaču Gasparu di Lemosu, a veruje se da je tuda plovio i Ferdinand Magelan, prvo evropsko naselje u ovom delu Brazila – Francuski Antartik, osnovao je francuski vitez Nikolas Duran de Vilganjon sa 600 vojnika i kolonista Francuza i Švajcaraca. Da bi proterao Francuze, grad je zvanično 1. marta 1565. na brdu Šećerna glava osnovao portugalski vitez i rođak tadašnjeg guvernera Brazila Estacio de Sa i dao mu ime Sao Sebastiano do Rio de Žaneiro (Sveti Sebastijan Januarske reke). Nekoliko vekova meta gusara, Rio 1763. postaje administrativni centar Portugalske Amerike, a od 1808, kad je u njega stigla portugalska kraljevska porodica bežeći pred Napoleonom, i glavni grad celog portugalskog carstva. Bio je jedina evropska prestonica izvan Evrope. Posle proglašenja nezavisnosti Brazila 1822, ostao je prestonica i monarhije i republike, sve do 1960, kad je tu titulu preuzela Brazilija. Narednih 15 godina bio je grad-država pod nazivom Guanabara, a 1975. gubi federalni status i utapa se u državu Rio de Žaneiro.