Kreativne industrije najveće šanse Srbije

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Goran Pitić izjavio je da procenat doprinosa te industrije dramatično raste.
 
Ekonomija je nauka o retkim resursima, ali to se danas promenilo i dobija novu dimenziju- kreativnost i inovativnost, kao neograničeni ljudski resurs, rekao je on na konferenciji koju je FEFA organizovala povodom Dana Evrope, uz podršku Delegacije Evropske unije i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u sali Beogradske filharmonije.
 
Koordinator tima za kreativne industrije EBRD Frenk Hanigan rekao je da je kreativna industrija, obuhvatajući medije, digitalne platforme, TV i Film, marketing, oglašavanje fleksibilna i danas generiše sedam odsto globalne ekonoije i tri puta je veća od auto industrije.
 
Osnivač EXIT festivala Dušan Kovačević rekao je da je kreativna industrija „autoput za Srbiju“ i istakao da je taj procenart kod nas dva odsto u odnosu svetskih sedam odsti u da vidimo gde je mogućnost za rast.
 
Prema njegovim rečima, kreativne industrije počele su da zamenjuju standardne. Srbija ne treba da traži svoju šansu u tome da će napraviti
neki brend automobila ili nešto drugo, njena šansa je kreativna industrije, ocenio je Kovačević.
 
To je ono gde može da bude među vodećim u svetu i u neravnopravnoj utakmici sa manjim budžetom možemo da pobeđujemo, rekao je osnivač festivala koji godišnje u budžet Srbije slije 15 miliona evra.
 
Direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung rekla je da taj festival, u svetu prepoznat kao fenomen iz Srbije, od Grada i države potražuje tek jednu petinu sredstava, a ostalo se samofinansira. Prema njenim rečima, ove godine 14. Festival igre imao je 23.000 gledalaca, a prve godine 6.000. Imajući u vidu da naš festival u godini pada pre velikih svetskih, imamo veliku
odgovornost. Mi jesmo inovatori i svojom selekcijom diktiramo program umetničke igre u svetu, ocebuka je Jung.
 
Profesor FEFA i dramska umetnica Bojana Maljević izjavila je da audio-vizuelna industrija u Srbiji utiče na turizam i druge privredne grane. Telekomunikacije, arhitektura, IT tehnologija, aviotrasport, obrazovanje, osiguranje, reklamiranje, elektonska trgovina… sve su to oblasti kroz koje se ulaganjem u filmsku produkciju prihodi direktno slivaju u srpsku privredu, a ne zaboraviomo uz to promociju Srbije u svetu, naglasila je ona.