Kreirali smo Matriks iz kojeg je nemoguće u potpunosti izaći

„Pokreću me pitanja o problemima zloupotrebe moći u kojoj postoji nekoliko oblasti, kao što su velike tehnološke kompanije gde se može videti takva praksa. Preko novog, algoritamskog, svetskog poretka, one u osnovi vladaju svetom“, ističe u razgovoru za Danas Tonje Hesen Šei, norveška rediteljka, čij film „iČovek“ večeras zatvara Beldocs festival.

U pitanju je politički triler o veštačkoj inteligenciji, moći i društvenoj kontroli. Uz pomoć jedinstvenog, insajderskog pristupa unutrašnjim procesima procvata VI industrije, film prikazuje kako najmoćnija i najdalekosežnija tehnologija našeg vremena menja naše živote, naše društvo i našu budućnost.

I prethodni filmovi ove autorke, poput nagrađivanog dokumentarca „Dron“, bavili su se na različite načine modernim tehnologijama i uticajima koje one imaju na naš život – od prevelike upotrebe mobilnih telefona kod dece do modernog ratovanja dronovima.

„Ja ni na koji način nisam protiv tehnologije, štaviše apsolutno je obožavam i zavisim od nje. Telefon je deo mog tela, a računar je moj mozak, ali kada imate dalekosežnu tehnologiju kao što je veštačka inteligencija koja ima potencijal da sve promeni – verujem da moramo biti sigurni da idemo napred pravim putem“, ističe rediteljka.

Trku u razvoju veštačke inteligencije između velikih sila, neki vide kao novi metod ratovanja, poput nekadašnjeg stvaranja nuklearne bombe. Zašto? Šta veštačka inteligencija donosi državnicima i velikim korporacijama?

– Postoji dosta moći u veštačkoj inteligenciji i danas u tom segmentu imamo trku između Sjedinjenih Američkih Država, Kine i velikih tehnoloških kompanija.

Putin je rekao da će svetom vladati oni koji najbolje budu kontrolisali veštačku inteligenciju i ja se potpuno slažem sa njim. Veštačke inteligencije koje imamo danas čine društveni sistem izuzetno efikasnim, a kompanije poput Gugla i Fejsbuka zarađuju neverovatne sume novca pomoću njihovih sistema veštačke inteligencije.

Danas vidimo da vlade takođe koriste sisteme veštačke inteligencije, a zemlje poput Kine koriste ovaj sistem da kontrolišu svoje stanovništvo.

Nismo ni mi na Zapadu mnogo zaostali u tom pogledu, ako uzmemo u obzir sisteme veštačke inteligencije koje koristimo u našem svakodnevnom životu. Zamislite sada da velike tehnološke sile uspevaju da razviju VOI – Veštačku opštu inteligenciju, gde je VI pametna jednako ili čak pametnija od ljudi.

U tom slučaju mi apsolutno nemamo ideju šta nam dolazi. U industriji VI postoji velika debata da li je to uopšte moguće, ali se većina slaže da će se to dogoditi, samo je pitanje kada.

U tom smislu, postoji mnogo nepoznanica u vezi sa tehnologijom VI, i zato se ona poredi sa nuklearnom bombom jer naučnici nisu imali predstavu o obimu onoga što su izumeli.

A šta veštačka inteligencija oduzima običnom čoveku? Koliko smo svi svesni opasnosti koja se krije iza sve bržeg razvoja tehnologija?

– Mene najviše brine potencijal kompletne VI i sistema nadzora putem nje. Danas imamo sisteme nadzora koji mogu da detektuju sve naše pokrete, sa kim smo, bilo koju aktivnost koju radimo onlajn kao i sisteme koji koriste kamere i mikrofone na našim telefonima.

Država može da koristi ove sisteme nadzora kako bi ih povezala sa programima kamera za prepoznavanje lica – stoga smo uvek praćeni, analizirani i kategorizovani. Mi bukvalno živimo u postprivatnom svetu.

Uglavnom je to deo koji Shoshana Shuboff naziva „nadzornim kapitalizmom“ u kojem velike tehnološke kompanije zarađuju mnogo na osnovu naših podataka i prodaju nam stvari koje su prilagođene nama kroz ove sisteme.

Neke od ovih kompanija su u bliskoj saradnji sa obaveštajnim agencijama i vladama. Tehnološke kompanije nas nazivaju korisnicima. Za mene je krucijalno da sada tražimo da razumemo kako nas koriste.

VI je imala impresivnu nevidljivu revoluciju u poslednjoj dekadi što je ekstremno opasno ako uzmemo u obzir brzinu kojom se tehnologija razvija.

Digitalni trag koji ostavljamo iza sebe svakog dana kroz svoje pretrage, mejlove, onlajn kupovine, upotrebu društvenih mreža, otkriva mnogo više o nama nego što bismo želeli. Zašto većinu ljudi to ne uznemirava i ne oseća taj vidi uzurpacije kao praćenje i posmatranje?

– Mislim da smo kreirali Matriks oko nas iz kojeg je zaista nemoguće u potpunosti izaći.

Toliko smo navikli na benefite digitalnog sveta da smo potpuno voljni da se odreknemo određenog dela svog privatnog života kako bismo pojednostavili stvari i život učinili efikasnijim.

Ali ta praksa da odustajemo od naših privatnih prava i prava da saznamo ko kontroliše naše podatke je opasna i verujem da može predstavljati pretnju za našu demokratiju.

Samo razmilite o načinu na koji je Tramp koristio VI putem Kembridž analitike kako bi pobedio na izborima.

Koliku opasnost po ljudsku slobodu predstavlja nedostatak zakonske regulative u ovoj oblasti?

– Za mene se to svodi na pitanje u kakvoj zemlji želimo da živimo. Ja istinski verujem u demokratiju, ljudska prava, jednakost i pravdu.

I verujem da je nova digitalna budućnost moguća, ona u kojoj su saosećanje, kreativnost i različitost važniji nego profit, konkurencija i tržišne snage koje danas upravljaju zemljom.

Mi takođe treba da se uverimo da imamo međunarodne regulative koje nam obezbeđuju da mi ljudi imamo kontrolu nad tehnologijom i da mi limitiramo količinu moći koju veliki tehnološki giganti mogu imati. Koncentracija moći nikada ne donosi korist većini ljudi.

Šta je aktuelna pandemija kovida 19 otkrila novo o svetu u kome živimo, posebno u smislu našeg odnosa prema novim tehnologijama? Da li nam one pomažu da lakše podnesemo period izolacije i shvatimo šta nam se dešava, ili je opet po sredi nešto sasvim drugo?

– Mislim da je kovid otkrio shemu za nadzor koja je već bila uspostavljena širom sveta, ne samo u Kini, nego i u Norveškoj i u celoj Evropi. Ljudi su bili šokirani kada su saznali da su njihovi telefoni bili praćeni.

Vreme je da se probudimo. Volela bih da kovid 19 možemo da rešimo pomoću tehnologije ali to nije tako jednostavno nažalost.

Sa nadom, danas možemo videti potencijal VI u zdravstvenom sektoru i uskoro dobiti dobre vakcine.

To bi sad bio najbolji način da se koristi tehnologija. Pored toga, neizmerno sam zahvalna na postojanju tehnologije tokom pandemije. Zamislite koliko bi bila teška socijalna distanca bez nje.

Zaista se nadam da ćemo zajedno uspeti da kreiramo novu digitalnu budućnost u kojoj će se čuti svi naši glasovi.

Premijera s virusom

Da li vas je epidemija omela u radu i šta novo pripremate i planirate?

– „iČovek“ je trebalo da ima svoju premijeru kada je kovid 19 zatvorio zemlju. U suštini, naša pretpremijera na kojoj je bilo 900 ljudi bila je poslednje javno okupljanje u Norveškoj, bili smo u bioskopu kad je država zatvorila granice. Nakon toga se mnogo nas razbolelo i bilo pozitivno na virus, tako da se kovid 19 definitivno umešao u moj posao. Ne mogu mnogo da kažem o svom sledećem filmu, ali ću nastaviti da osvetljujem zloupotrebu moći.