Krici generacija u „Vratu od stakla“

Jedva čekam da dođete da vidite predstavu – poručio je Jagoš Marković, reditelj novog komada Biljane Srbljanović „Vrat od stakla“, na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde se okupio veliki broj novinara žudno očekujući dramsku spisateljicu, koja se nije pojavila.

Kako je rečeno, Biljana Srbljanović nije mogla da dođe iz opravdanih razloga, ali je zato impozantna glumačka ekipa u kojoj glavne likove igraju Jelisaveta Seka Sablić, Vesna Trivalić, Anita Mančić, Milica Gojković, Dragan Mićanović i Irfan Mensur zdušno pohvalila njen novi komad, a neki su ga ocenili i jednim od najboljih koji je dosad napisala.

– Komad govori na jednom nivou važne istorijske društvene teme koje nas se tiču. O drami između pojedinca i države, pojedinca i sistema, pojedinca i istorije, ali to meni nisu dovoljni razlozi za pozorišnu predstavu. To bi mi bilo malo. „Vrat od stakla“ govori i o duši ljudskoj, o bolu i mi to ovde ispovedamo – istakao je Jagoš Marković, dodajući da drama govori takođe i o revoluciji, veri i neveri u nju.

Reditelj je zaključio da predstava „govori o velikoj temi revolucije, a s druge strane i velike apatije u kojoj smo danas“.

Vesna Trivalić, koja se posle 17 godina vraća pozorištu, delovala je emocionalno potreseno dok je govorila o svom povratku. Prema njenim rečima, Tamara Vučković je godinama pokušavala da je brižno ponovo privoli sceni, ali da je ona sama, u dubini duše, od nje odustala. Uz to, kad je pre nekoliko godina zbog snimanja zvala svog pokojnog profesora Vladu Jevtovića, on joj je rekao da je očekivao njen poziv i poručio joj: „Zanat imate, ali su vam svi aparati na nuli i ko god vam drugačije kaže molim vas da verujete meni, jer je ovo iz prve ruke.“ Trivalić je ispričala da ni sama ne zna ko je iz nje rekao „da“ kad je pozvana da igra u komadu Biljane Srbljanović.

– Zapravo je tu počelo da se dešava sve ono lepo zbog čega sam i upisala Akademiju i nekako mi se vratila životna radost. Sarađivala sam i ranije sa Biljanom i uvek je bilo sidro u rečima koje izgovaram. U ovom liku Svetlane, koji sada tumačim, najveći deo je između redova. Tu poetiku, dramu i ono što je komično na način na koji Biljana piše meni je veoma blizak, inspirativan i uzbudljiv – rekla je Vesna Trivalić.

Seki Sablić tekst Biljane Srbljanović dopao se već na prvom čitanju.

– To u prevodu znači da sam ga razumela glumačkim instinktom i glumačkim srcem, a onda kasnije kroz rad osvestila. Iskustvo mi je pomoglo da s lakoćom unesem energiju u lik Bogdanke u kojoj prepoznajem nešto lično i nadam se da će i publika prepoznati nešto lično u drugim likovima, situacijama i priči. Ova predstava, što je najvažnije, nas se tiče i zato mi je drago da sam u njoj – zaključila je Sablić.

Dragan Mićanović je rekao da „igrati praizvedbu pretpostavlja pun pozorišni osećaj“.

– Svima nama koji smo radili na ovom komadu je jako stalo da vam ispričamo priču koju je Biljana fascinantno napisala. Mi smo ista generacija, a u njenom tekstu sam u svakoj reči, zarezu i tački prepoznao krik svoje generacije iako se razne generacije pominju u komadu. Anita Mančić je istakla da je Biljana napisala fantastičan tekst i da je neverovatno kako u njemu možete svaki lik istovremeno da osuđujete, mrzite i volite, naglasio je Mićanović.

– Odavno nisam pročitala tekst u kojem neko tako dobro poznaje ljude i ume da uđe u centar njegovog bića. Sa nama ćete kroz ovaj komad plakati, smejati se, a tako će biti i nama na sceni – poručila je Anita Mančić.

Ona se našalila što je treći put u Biljaninim komadima Nadežda i skrenula pažnju da „dobri glumci u ansamblu nisu znak da je predstava dobra“.

– To može da bude i znak opšteg raspada, ali je Jagoš uspeo da nas uvuče u priču da napravimo nešto što je nadgrađena Biljanina genijalnost – zaključila je Anita Mančić.

U komadu koji se odvija u krugu jedne beogradske porodice, u kojoj, kako to često biva pod jednim krovom žive tri generacije igraju još Marko Janketić, Slobodan Tešić, Bojan Lazarov, Miloš Samolov i Ana Čarman. Za scenografiju i izbor muzike se pobrinuo Jagoš Marković, a za kostim Bojana Nikitović.

Slučajni i inspirativni 5. oktobar

Na pitanje Danasa da li je za dan premijere slučajno ili namerno odabran 5. oktobar Jagoš Marković je odgovorio: „Baka je šezdesetosmaš, ćerke su ono što smo i mi devedesetih, a unuka pripada ovoj današnjoj deci, koja neću reći ne veruju ni u šta, ali sigurno ne veruju u ono u šta smo verovali mi. Sram nas bilo zbog toga. Odgovornost je apsolutno svačija tema. Znači 5. oktobar je slučajno, ali je ova tema i za peti i za šesti i tako dalje.“

– Slučajno, slučajno – nadovezala se Tamara Vučković, dok je Seka Sablić kazala da je njoj baš drago što je premijera petog. „To mi je jako inspirativno“, konstatovala je Seka Sablić.

Sablić: Narod je toliko zarđao

– Zamoljena da objasni zašto joj je drago da je premijera 5. oktobra Seka Sablić je rekla: „Ova predstava je sva o tome pogotovo moj lik, a pogotovo sve. Mogu da kažem da sam vrlo inspirisana svojim životom, vrlo mi je bliska Bogdanka. Ona mi je neki ventil i katarza. Tako da se peti oktobar baš uklapa u celu priču.“ Upitana nada li se da će publika katarzirati kroz ovu dramu, Seka Sablić je odgovorila sa skepsom: „Narod je toliko zarđao da ja ne očekujem čak ni potpuno razumevanje cele ove priče. Bojim se da će jeftino reagovati jer smo svi otišli u jeftinoću i estradu. Hoću da kažem – očekujem sve, ali se ne ljutim. Znam gde živim, uvek sam bila realna.“