Koje su prepoznatljive karakteristike filmova Kristofera Nolana?

Za sada mu je pošlo za rukom da ostane svoj, konstantno bude originalan, ali i komercijalno uspešan. Saznajte u narednim redovima šta je to što njegove filmove čini posebnim i koje su to karakteristike Nolanovog filmskog stila.

Naučna tematika

Nolan je oduvek bio fasciniran funkcionisanjem univerzuma i ljudima koji ga proučavaju. To je primetno u njegovim blokbasterima kao što su „Interstelar“ i „Tenet“, koji svoje priče o putovanju kroz vreme zasnivaju na dostupnim naučnim saznanjima i u kojima su i naučnici junaci filma. Ta fascinacija proširila se i na film „Openhajmer“, gde je u fokusu život jednog fizičara, ali i nastanak atomske bombe.

Hladne boje

Nolan je ponekad nepravedno označen kao reditelj koji pravi izrazito vizuelno mračne filmove, velikim delom zato što su njegovi najveći bioskopski hitovi bili filmovi o Betmenu koji su zahtevali mnogo crnih elemenata dizajna. Od završetka ove trilogije, međutim, on je dokazao da je sposoban da radi sa raznim drugim bojama, ali se njegovi filmovi uglavnom drže hladnih boja. On koristi više nijansi da stvori teksturu i dubinu, dajući svojim filmovima konzistentnu estetiku. Treba napomenuti da je izbor boja u Nolanovim filmova uslovljen i činjenicom da slavni filmadžija nije u stanju da percepira crvenu i zelenu boju.

Glasni zvuk i muzika

U zemljama engleskog govornog područja mnogi zameraju Nolanu što su zvuk i muzika u njegovim filmovima preterano glasni, zbog čega je ponekad teško razaznati šta likovi pričaju. Kod nas i u ostalim državama gde se njegovi filmovi prikazuju s titlovima, ovaj problem ne postoji. Sam Nolan je nedavno pružio objašnjenje zašto su glasovi njegovih likova ponekad tihi. Naime, on je rekao da nikada ne dosnimava dijaloge u postprodukciji. Naravno, njegova odluka da zvučni efekti i muzika budu toliko u prvom planu, čini njegove filmove dodatno uzbudljivijim.

Saradnja sa istim ljudima ispred i iza kamere

Majkl Kejn je igrao u osam Nolanovih filmova. Kilijan Marfi je imao uloge u šest filmova slavnog sineaste, uključujući i ovogodišnjem „Openhajmeru“, u kome tumači naslovnog junaka. Kristijana Bejla i Gerija Oldmana smo gledali u četiri Nolanova filma, a Toma Hardija i Keneta Branu u tri. Hojte van Hojtema je dugogodišnji direktor fotografije na Nolanovim filmovima. Doskora mu je muziku uglavnom radio Hans Cimer, a nemačkog kompozitora je u poslednja dva ostvarenja zamenio Ludvig Goranson.

Kreativno korišćenje vremena u zapletu

Sasvim je moguće da nijedan reditelj nikada nije bio više fasciniran protokom vremena od Kristofera Nolana. Mnogi od njegovih scenarija uključuju nelinearan način pripovedanja, ali i znatno kompleksniju strukturu priče. U „Mementu“, na primer, radnja je prikazan obrnuto hronološki. Evakuaciju u „Dankerku“ pratimo iz tri perspektive: s kopna, s mora i iz vazduha. Radnja na kopnu se dešava nedelju dana, radnja na moru jedan dan, a radnja u vazduhu jedan sat.

Specijalni efekti s minimalnim korišćenjem računarske grafike (CGI)

Nolan je po mnogo čemu inovativan reditelj, koji se ne libi da koristi sve prednosti novih tehnologija. S druge strane, kada su u pitanju specijalni efekti, on smatra da oni bolje izgledaju na velikom platnu kada su urađeni na tradicionalan način, bez mnogo pomoći kompjutera. Čak je i eksplozija atomske bombe u „Openhajmeru“ urađena na ovaj način, tako što je snimljena prava eksplozija iz perspektive koja stvara iluziju da je mnogo veća nego što zaista jeste.

Izvor: IndieWire