Kritičarski dueli “Točno u podne” 71. Pulskog filmskog festivala: Kakvi su filmovi “Sveta obitelj” i “Žena sa gumenim rukavicama”?

Ovaj program održava se svakog dana na 71. festivalu u Puli a filmove ocenjuje i publika, pa je zanimljivo pratiti kako se situacija iz dana u dan menja i koliko su ocene publike i kritike blizu ili daleko.

Uglavnom, dosad, publika je nabolje ocenila film “Sveta obitelj” sa 4,77, film “Frka“ je dobio 4,70 a ostvarenje „Naša deca“ ima 4,64.

Film veterana praške škole Rajka Grlića „Svemu dođe kraj“ od publike je dobio ocenu 4,64; Šlager: 4,31, „Žena s gumenim rukavicama“: 4,08 a „Proslava“: 3,80.

U preptoslednjem kritičarskom duelu su učestvovale Marijana Jakovljević i Zrinka Pavlić koje su analizirale i ocenjivale filmove “Žena sa gumenim rukavicama”Marija Šuline i “Sveta obitej” Vlatke Vorkapić.

Zrinka Pavlić je odmah primetila da na ovogodišnjem izdanju festivala u Puli ima mnogo filmova koji se bave temom radničke klase, te je tako i “Žena sa gumenim rukavicama” pogled na jednu osobu iz radništva.

“Mene je film dosta dirnuo, osim toga dosta je i ženski“, rekla je Zrinka Pavlić. Ona je dodala da će film dati oceniti trojkom i da mora da istakne da najveća zasluga za ovo ostvarenje pripada glumici Areti Ćurković koja nosi celi film. “Ostatak filma mi nije loš, daleko od toga, ali mi je malo pamfletski”, konstatovala je Zrinka Pavlić. NJene zamerke se tiču ostalih likova koji su, kako je rekla, jednodimenzionalni i tipični, mada i ovde ima, kako je dodala, sjajnih glumaca kao što je recimo Sanja Lončarić.

Na pitanje moderatora duela Boška Picule koliko je film “Žena sa gumenim rukavicama“ pogodio s aspekta žanra – socijalne drame, kao i činjenice da se temelji na stvarnom događaju iz 2019. godine – velikom štrajku prosvetara i sveg osoblja u školskim ustanovama, Zrinka Pavlić je odgovorila da je deo filma koji se tiče štrajka mogao stati i u 15,20 minuta i da je njoj lično mnogo bitnija priča koja prikazuje glavnu junakinju.

Kritičarka Marijana Jakovljević primetila je da su škola i sve što se u njoj zbiva, očito, vruća tema, jer se unazad nekoliko zapaženih ostvarenja bavilo tim pitanjem. Prema njenim rečima, iako deo filma koji se bavi štrajkom možda predugo traje, on je pokazao kakve su neke od vođa sindikata, koji su njihovi ciljevi, kakav je njihov odnos prema vlasti i politici.

„Nažalost, kako smo videli, u svemu tome se gledaju vlastiti interesi“, istakla je Jakovljević dodajući da ju je u filmu posebno dirnula pozicija takozvanih običnih dobrih ljudi na margini poslovne lestvice koji uvek loše prođu.

Još jedan film na 71. Pula film festivalu koji se temelji na istinitom događaju i čija je glavna okosnica kritika patrijarhata je „Sveta obitelj“. U razgovoru dan nakon projekcije rediteljka Vlatka Vorkapić otkrila je da je ideja potekla od istinite priče koja se dogodila na slavonskom području, te odatle i odabir ovog lokaliteta. Da bi što verodostojnije dočarala svoj lik glumica Luna Pilić je išla na razgovore sa zagrebačkom psihološkinjom i voditeljkom Ženske sobe, udruženja za pomoć ženama koje su pretrpele seksualno zlostavljanje, Marijanom Senjak, koja joj je mnogo pomogla.

„Mene je taj film na kraju strahovito potresao“, rekla je Zrinka Pavlić, dodajući da je to stanje intezivno držalo pet minuta nakon filma. „Ima i ovde ta jedna ženska nota koja se na kraju skupi u svu tu užasnu patnju, katastrofu, tragediju“, dodala je ona ističući da joj je posebno potresan lik Jevrejke Note iz Slavonije, koju izvrsno igra Judita Franković. Ona, kako je Zrinka ispričala, ima najviše razumevanja za tešku situaciju u koju je dospela mlada devojka, verovatno zato što su joj, kako se iz filma da pretpostaviti, ubili roditelje tokom Drugog svetskog rata. Zbog toga, kao i jedne posebno teške scene u filmu, kritičarka Zrinka Pavlić kazala je da je nakon projekcije pomislila: „Bože, taj položaj žena je kao jedan hiljadugodišnji holokaust.“

Ipak, ne znači da ovaj film ipak nema mana, dodala je kritičarka, pojašnjavajući da njegov središnji deo „pomalo šepa“ a glavni glumac nije bio tako dobar kako je očekivala jer nije baš najbolje objedinio sve te različite linije karaktera svog lika.

Marijana Jakovljević pak smatra da je nakon projekcije imala osećaj da je zaista odgledala jedan film rediteljke koja ume da ga promišlja, odlične dokumentaristkinje i autorke koja suvereno vlada poetikom filma.

Obe kritičarke složile su da su kostimografija i scenografija „Svete obitelji“ izvanredne i da doprinose estetici filma. Marijana Jakovljević je „Svetu obitelj“ ocenila najvišom ocenom – peticom, Zrinka sa „tri i pol“, a prema mišljenju publike ovaj film je zasad na prvom mestu.