Kritika filma „Dara iz Jasenovca“ objavljena u Varajetiju uzburkala srpsku javnost

O njegovom pisanju imao je potrebu da se izjasni čak i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, koji ga je nazvao „lošim čovekom, vrednim prezira“ „čija pakost otvara i zagađuje i grobove zaklanih Jevreja i Roma“, a ništa blaži nisu ni komentari koji se u protekla dva dana pojavljuju na društvenim mrežama u kojima je čak Vajsberg, inače Jevrejin, okarakterisan kao nacista.

Američki distributeri filma najavljuju odgovor na kritiku Varajetija u vidu polučasovnog filma, koji predstavlja pomen stradalima u logoru Jasenovac, a koji će biti dostupan na svetskoj popularnoj platformi Apple Trailers.

Povodom kritike Džeja Vajsberga reagovala je i potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković.

Ona je ocenila da „napadi na film ‘Dara iz Jasenovca’ i pokušaj njegove diskreditacije, kroz potpuno neprimerene, neutemeljene i neistinite političke ocene i optužbe, ne predstavljaju kritiku filma, već pokušaj osporavanja prava da se govori o Jasenovcu kao mestu stradanja srpskog naroda“.

„Očigledno je da ‘Dara iz Jasenovca’ nije nikakva nacionalistička propaganda, niti je usmerena protiv bilo koga. Ovo je priča zasnovana na istorijskim činjenicama i autentičnim svedočanstvima preživelih žrtava strahota ovog logora. Istina o Jasenovcu i njegovim žrtvama ne može biti sakrivena. Bez obzira na namere onih koji pokušavaju da ovakvim podmetanjima i naručenim kampanjama nanesu štetu filmu i obavezi da se o Jasenovcu priča, svet mora da zna o monstruoznosti ovih zločina. Film ‘Dara iz Jasenovca’ je delo koje zaslužuje dužnu pažnju svetske publike i javnosti, koja je bila uskraćena za istinu o stradanjima Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu“, kaže između ostalog Maja Gojković.

Nezadovoljni tekstom objavljenim u časopisu Varajeti, određeni broj korisnika društvenih mreža započeo je i kampanju kojom se pozivaju Srbi da daju visoke ocene drami „Dara iz Jasenovca“ na filmskoj platformi IMDb.

Na istoj stranici mogu se pronaći i oni koji su film Predraga Antonijevića ocenjivali samo jedinicama, što su mnogi ocenili kao odgovor Hrvata.

Ko god bili, ni jedni ni drugi, zanimljivo, nisu pogledali film, budući da je „Dara iz Jasenovca“ prikazivana samo u Gračanici, dok je beogradska premijera zakazana tek za 22. april, a američka distribucija počinje 5. februara.

Reditelj Srđan Dragojević smatra da je sve ovo neozbiljno.

„Za svaki film sam dobijao i pozitivne i negativne kritike. Praviti slučaj od jedne kritike, ma kakva ona bila, a da film nismo gledali, za mene je zaista neozbiljno“, kratko je odgovorio za Danas reditelj upitan da prokomentariše reakcije koje je pisanje američkog kritičara izazvalo u Srbiji.

Filmski kritičar Ivan Velisavljević kaže za Danas da se filmske kritike svi sete kad dirne u glavni ideološki živac, što je bolje od uobičajene situacije kad je niko ne ferma.

„Sad kad su konačno uvideli snagu filmske kritike, vlasti bi mogle ozbiljnije da se pozabave podrškom nezavisnoj filmskoj kritici na nivou kulturne politike ove države. Ali to niko pri zdravoj pameti od njih ne može da očekuje“, kaže Velisavljević.

On dodaje da film nije gledao, ali da ga očito nisu gledale ni kolege koje su bile „na mitskoj projekciji za novinare“.

„Jer se u kritici računa da ste film pogledali ako ste o njemu nešto napisali, a kritičari ćute. Time hteli-ne hteli pokazuju kukavičluk pred ucenom vlasti“, napominje naš sagovornik.

Upitan šta nam govori kada se pravi takav odnos u kome se svaki kritičar umetničkih vrednosti ovog filma, njegovih namera ili pak njegovog izbora za srpskog kandidata za Oskara, odmah vidi kao izdajnik i plaćenik koji negira Jasenovac, te kako dolazimo do takve relativizacije, odgovara: „Kada genocid nad Srbima stavite u strategiju kulture, lako nagrdite one koji su protiv takve strategije da mrze sopstveni narod i podržavaju genocid. A takva strategija podrazumeva da se država promoviše kao da je robna marka a užasne patnje njenih građana baš zgodne da je malo reklamiraju. Time se strašna istina genocida i Holokausta unižava i jeftino rasprodaje. Tako je i ceo kontekst oko filma ‘Dara iz Jasenovca’ trgovački – on je od početka jedna kombinacija. Ako prođe – odlično, temom genocida i ulogom žrtve menjamo sliku o Srbiji. A ko ne uspe, opet odlično – u pitanju je svetska zavera protiv Srba. Najbolje je ekipi trgovaca koja je ovu kombinaciju sa državom dogovorila – nije bitno kakav je proizvod, pare će da stižu“, napominje filmski kritičar.

Na pitanje kako vidi državni projekat u kojem je „Dara iz Jasenovca“ tek jedan u nizu filmova kojima Filmski centar Srbije realizuje svoju strategiju kojom želi da „menja svest o Srbiji“ snimajući filmove sa nacionalnom tematikom, odgovara da umetnost nije dužna da se bavi slikom o Srbiji ni da je popravlja.

„Ta zamišljena negativna slika o Srbiji i Srbima se tako neće promeniti. Dakle, cela ta ideja je besmislena i treba je odbaciti“, naglašava Ivan Velisavljević.

Hrvatski istoričar i publicista Dragan Markovina kaže za Danas da ne može da komentariše sam film, jer ga, kao ni većina nije pogledao.

„Nisam gledao film, kao što ga je nije gledao praktično nitko od publike, što očito nije smetalo da bude službeni kandidat za Oscara, tako da ne mogu komentirati ništa o njemu. Ali tekst iz Varietyja mi izgleda sasvim logičan iz jednostavnog razloga jer je nemoguće očekivati da film koji je rađen kao državni projekt, ne bi li posredovao ‘našu istinu’ svijetu ispadne išta više od pamfleta. Sve je tu pogrešno. Od potpuno krivog shvaćanja na koji način današnji svijet funkcionira, preko toga da će ogroman budžet pokrpati pravu namjeru filma, do toga da je moguće snimiti uvjerljiv film, ako ga se podredi bilo čemu osim iskrenoj emociji. Taj socrealistički pristup nikad nije mogao funkcionirati, jer stvara lošu i nezanimljivu umjetnost, zbog čega nema publiku“, kaže Markovina.

On dodaje da je to još davno shvatio Krleža kad je na ljubljanskom kongresu omogućio da se jugoslavenska umetnost liši utilitarnosti.

„Iz istog razloga je nemoguće da državotvorni režiseri u Hrvatskoj snime uvjerljiv film o ratu iz devedesetih. To jednostavno ne ide, za što je dovoljno konzultirati Vrdoljakovog ‘Generala’. Dodatno je problematično to što se bolna tema jasenovačkog logora smrti zapravo otvoreno politizira i tabloidizira kroz te rasprave. I na koncu, s nasljeđem Jasenovca se treba suočiti Hrvatska, što je i napravljeno s off dokumentarnim filmom ‘Dnevnik Diane Budisavljević’, dok bi se Srbija trebala suočavati s temama Sarajeva, Srebrenice, Vukovara ili Dubrovnika, a na kraju krajeva, ako je tema Drugi svjetski rat, s temom logora Staro sajmište koji se nalazio u središtu Beograda“, zaključuje Dragan Markovina.

Film „Dara iz Jasenovca“ snimljen je u potpunosti iz budžeta Republike Srbije.

Ovoj drami je na konkursu Filmskog centra Srbije za sufinansiranje filmova sa nacionalnom tematikom dodeljen 61 milion dinara, a osnovan je i poseban fond za njegovu međunarodnu promociju.

Nakon problematičnog konkursa, čiju su legitimnost dovela u pitanju brojna udruženja filmskih radnika, „Dara iz Jasenovca“ je u novembru izabrana za srpskog kandidata za Oskara.

Besplatna reklama ili namerna šteta

Na kritiku objavljenu u magazinu Varajeti reagovala je scenaristkinja filma „Dara iz Jasenovca“ Nataša Drakulić.

„Ja to shvatam kao besplatnu reklamu, ne znam što su se svi uznemirili oko toga. Nemam nikakav komentar na to. To je zluradi tekst, nije kritika. Kad u tekst stavite 80.000 ubijenih, a mi nigde ne spominjemo brojku, tako nešto stvarno nije za komentarisanje. Iskaču svi ti iz letovanja po hrvatskim obalama, tako da mi je jasno odakle ti vetrovi duvaju. Ali, kažem, to je kao besplatna reklama u Americi, to tako treba doživeti. Ne znam što su kod nas ovi ‘dušebrižnici’ toliko poskočili. To je ono ‘da komšiji crkne krava’, ali, dobro, to smo mi. Ne mogu da se potresam oko toga, imam previše drugog posla, a nisam primetila ni da se neko iz ekipe filma nešto posebno uzbuđuje oko toga“, navela je ona za Nova.rs.

Reditelj filma Predrag Gaga Antonijević izjavio je da smatra da to nije kritika već pamflet, ali i taj tekst može uticati na odluku članova Američke akademije, te da je naneo ogromnu štetu filmu sa stanovišta nagrada Oskar i Zlatni globus.