Kriza kulture je uvek i kriza društva

Kultura je ono iz čega se rađa i dobro i zlo. Kriza kulture je uvek i kriza društva“, kazao je Branko Kukić, urednik i izdavač, na naučno-stručnom skupu „Kultura: osnova državnog i nacionalnog identiteta“, koji je danas počeo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Glavni urednik časopisa Gradac istakao je da se kulturom bavimo u  vremenu kada nismo rešili nijedan drugi problem, a s druge strane, da smo ih rešili, rešili bismo i pitanja kulture. Kukić je u svom referatu napomenuo da se kod nas treš toliko primio da sve ono što je dobro vene u njegovoj senci, te da iz đubreta najbolje uspeva korov. Iako bi kultura trebalo da bude zadatak broj jedan svake države, kod nas se više ulaže u estradu – pozorišnu, filmsku, književnu… nego u važna dela koja u svetu mogu biti prepoznata kao autentična.

„Nesreća je u tome da je stvar srpske kulture postala stvar pojedinaca“, kazao je Kukić dodajući da bi te pojedince trebalo postaviti na visoko i vidljivo mesto, jer nam je u ovoj tami potrebna mnogo veća svetlost.

Osvrćući se na profesiju kojom se on bavi – izdavaštvo, Kukić je rekao da njega ne zabranjiva broj izdavača, već to što ima mnogo loših izdavača, a ne onih sa vizijom i idejom, sposobnih da prenosu ono što je važno.

„Za ozbiljno izdavaštvo nije potrebno stvarati megaizdavače nego megakriterijume“, objasnio je Kukić, dodajući da masovnost nikako ne treba podsticati, što je ovde uvek bio slučaj. To je vidljivo i na primeru otkupa knjiga, gde nakon stručne komisije, knjige biraju bibliotekari koji se u najvećoj meri odlučuju da besplatno dobiju izdanja koje će se masovno čitati, iako oni treba da formiraju visok ukus čitalaca. 

Za njega nema dileme šta treba da su prioriteti države, zbog čega i smatra da Ministarstvo kulture po prirodi stvari treba u ovom poslu da ima preciznu strategiju razvoja kulturne politike. To, kako navodi, znači i da se „manu populizma i politikanata“, te da više uvažavaju mišljenje obrazovanih i kreativnih ljudi.

„Tada ćemo preći sa kukanja, podvriskivanja i pucanja na elementarnu brigu o budućnosti Srbije“, dodao je Kukić. On je naglasio da je kultura postala servis Ministarstva kulture a da treba da bude obrnuto, te da je kultura kreacija a Ministarstvo administracija.

O zakonskim okvirima u oblasti kulture govorila je Gorica Mojović. Ona je u svom izlaganju podsetila da Zakon o kulturi koji je usvojen početkom ove godine, umesto da je ispravio greške, prethodnog iz 2009. koji nikada nije potpuno ni primenjen, samo uneo dodatnu konfuziju. Osim toga što su pojedini akti nejasni, zastareli ili se ne primenjuju, Mojović je kao jedan od najvećih problema kulture koji izaziva administracija istakla to što se, kada se i donose neke odredbe koje bi mogle da promene stvari, onda pojavljuju drugi zakoni koji ih brišu i poništavaju. Tako se zakoni o budžetskom sistemu, socijalnom osiguranju, radnom odnosnu, planiranju i izgradnji, javnim nabavkama, radiodifuziji, autorski i srodnim pravima… donose bez obzira na akte Zakona o kulturi i obično na štetu umetnika i kulturnih radnika.

„To pokazuje da je Zakon o kulturi za državu zakon drugog reda“, ističe Mojović.

Ona je napomenula i da se često ističe da za kulturu nema novca. Kako kaže, iako su ta sredstva samo 0,5 odsto, ona često ni ne budu iskorišćena do kraja, nego cifre u milionskim iznosima bivaju preusmerena za smanjivanje deficita. Ona je istakla da je neophodno menjati sistem finansiranja kulture, a novac u nacionalnom fondu za kulturu mogao bi da se popunjava i podsticanjem javno-privatnih partnerstava ili sponzorstava oslobođenjem plaćanja poreza, zatim porezom na estradu, novcem od igara na sreću… Ali za sve to je potrebno imati profesionalne i stručne ljude na svim mestima, istakla je Mojović.

Govoreći o ustanovama kulture kojih u Srbiji ima 523, Ivana Stefanović kazala je da neadekvatno vođenje ustanova ne može spasti novac, ali da je adekvatnom vođenju potreban novac ali i drugi uslovi. Ona je naglasila da bi pitanje publike trebalo da bude tema broj jedan ustanova kulture i da one moraju da se, pored razvoja publike, bave i kulturom sećanja ali i slobodom stvaralaštva.   

Skup koji se u prostorijama SANU održava i sutra otvorio je danas predsednik SANU Vladimir Kostić, koji je rekao da su pojedinci zamerili što su se na skupu našli ljudi iz različitih stavova i pozadina, te da je njihova želja bila da se uprkos razmimoilaženjima u mišljenju ne dogodi da krajnji cilj skupa bude konflikt. Otuda, kako je primetio, i moto ovog sastanka – neslaganje, bez ljutnje.

„Želeli smo ozbiljnost i kompetentnost pod senkom obavezne različitosti“, kazao je Kostić.

Na skupu u Akademiji bio je i ministar kulture Vladan Vukosavljević, koji je podsetio da kultura stvara preduslove za nastanak i razvoj civilizacije, a civilizacija pruža zaštitni okvir za dalji napredak kulture. On je istakao da se trenutno radi na kulturnoj strategiji, kao i da se priprema zakon o pozorištu, koji bi, kako je objasnio, pozorište izvukao „iz statusnog limba između socijalizma i neoliberalizma“. Slično je i s propisima iz oblasti kinematografije, a posebnu pažnju, kaže, posvetiće nekim oblicima amaterizma. On je dodao i da je važno pitanje kadrova, te da na odgovornim mestima u institucijama kulture treba afirmisati stručne i obrazovane ljude, ali da je višedecenijska praksa afirmisala princip političko-partijskog kadrovanja.

„To nigde više nego u oblasti kulture proizvodi negativne posledice“, kazao je Vukosavljević.

Na skupu su danas govorili i: Zorica Tomić, Ivan Jevtić, Nebojša Bradić, Divna Vuksanović, Irina Subotić, Predrag Piper, Darko Tanasković, Radoslav Zelenović i Milovan Danojlić, a sutra će o kulturi u Srbiji pričati: Ivan Medenica, Laslo Vegel, Nevena Daković, Borislav Stojkov, Draško Ređep, Milena Dragičević Šešić, Dijana Milošević, Bojan Kovačević, Mileta Prodanović i Novica Milić.