KROKODIL: Poslednji pozdrav s ove strane, draga Dubravka

„U živote nekih ljudi Dubravka Ugrešić ušla je kao autorka kultne Štefice Cvek. U živote drugih, kao osoba koja je generacijama bivših Jugoslovena otkrila ruske avangardiste. Po čemu god je pamtili i znali, sigurno je da je na prostoru bivše Jugoslavije važila za jednu od najboljih i najčitanijih književnica, ali i za osobu koja je vrlo hrabro iznosila svoje stavove o današnjem vremenu, kulturi i politici.

Iza nje je ostala impresivna bibliografija: šest romana, dve zbirke pripovedaka, pet zbirki eseja, mnoštvo studija, uređivački rad na Pojmovniku ruske avangarde, mnoge domaće i evropske nagrade, dugogodišnja predavačka karijera na najpoznatijim svetskim univerzitetima. Neizostavan deo takvog životopisa jeste i činjenica da je baš ona bila među prvim ženama na prostoru bivše Jugoslavije koja je, zbog kritike nacionalizma i kolektivne ratne histerije, bila označena kao “veštica”. Zahvaljujući medijskom progonu u Hrvatskoj i svemu što je on podrazumevao, Dubravka Ugrešić bila je – pored svega gorenavedenog – i osoba koja je početkom devedesetih bila prinuđena da napusti svoj dom. I da od tada živi, a i da smrt dočeka, na drugom mestu.

Početkom decembra 2018. godine Dubravka Ugrešić boravila je u Beogradu kao naša gošća. U tada tek otvorenom KROKODILovom Centru razgovarali smo o medijima, o euforiji i klaustrofobiji, o lažnoj revoluciji i savremenom robovlasništvu, o ženama i kalkulatorima, o tome ko smo, gde smo krenuli i gde ćemo na kraju stići… ali i o njenom liku i delu.

Jedne od tih večeri dugo smo i lagano šetali pored Save. Anegdotski smo pričali o ljudima, smešnim situacijama u bolnicama, o poklonima, Zagrebu, deci, kajmaku i rođendanskim tortama. O žurkama i zabavama. Dubravka je umela da se raduje kao malo dete. Bila je dete u duši i ostala je takva do kraja iako je veći deo života provela kao jedna od najčuvenijih jugoslovenskih i post-jugoslovenskih književnica.

Snažan i dubok trag ostavila je na stvaranje i razvoj našeg Udruženja KROKODIL svojim kontinuiranim prisustvom kroz nastupe na festivalu, kroz doprinos zajedničkoj čitaonici, kroz seriju razgovora, predavanja; kroz kritički pristup našem radu ali i kroz druženja, neformalne razgovore i sve vidove prijateljske i tople razmene … Bila je tu kao deo nas, tu je i sad a tu će i ostati. Zauvek.

S velikim poštovanjem šaljemo ti poslednji pozdrav s ove strane, draga Dubravka.

Tvoji Milena, Vlada i ostali KROKODILi“