Kroz prozor se videla Struma

– Tražili su te u „Masnom“ – javi se visoki, mršavi muškarac, sav zamazan lepkom koji mu je pao u kosu i na odeću. – Arsenijevi ljudi, moje kolege.

– Hoće da mi otkinu glavu – promrmlja Nora. – Ali moraće da sačekaju.

– Priča se da će te tući – reče čovek zalepivši dugačku tapetu na zid. Bio je spretan, pipao je brzo, činilo se da želi da završi što pre, ali je s vremena na vreme ipak gledao Noru. – Ako hoćeš da te na neko vreme sakrijemo na selo.

– Ostavi te tapete – reče Nora. – Dođi.

Ne posluša je, i ona ponovi:

– Dođi.

– Poznajem ih, osakatiće te – muškarac koraknu prema Nori i oklevajući dodade: – Celu nedelju pravim ovu sobu. Sramota me je od tvoje majke.

– Kad mi stomak postane ogroman, neću te zvati. – Nora mu priđe i uze mu iz ruku kantu lepka. – Dođi kad ti kažem.

– Da te ne povredim – tebe ili bebu. Mislim da ne bi smela… – promrmlja muškarac.

– Petko, nisi baš dobar u razmišljanju.

– Evo para. Šezdeset i dva leva – reče čovek, stavi ruku u džep i pruži ih. – Najbolje je da te sakrijem na selu dok te oni traže po kvartu. Rekao je pre nego što te pretuku da te odvedu u „Masno“, kod Grozdana, i da mu se jave. Hoće da te vidi.

– Vidi, molim te! Odakle ti toliko para?

– U subotu i nedelju sam radio instalaciju u Arsenijevoj pivari. I ujutro su mi bile u džepu, ali ti si spavala i nisam hteo da te budim. – Nora priđe čoveku, ali iznenada zastade. Beba je počela da šutira.

– Idi mi kupi kilogram trešanja. Sebi kupi pivo. Hajde.

– Još danas popodne ću te odvesti u selo, kažu da će te ovde tražiti u petak. Arsenijev je poludeo za tobom… – Nora mu ne dozvoli da nastavi. Poljubi ga, beba je ponovo šutnula, ali to je bilo sasvim normalno za bebu u materici svoje majke. – Kada polazimo? – upita je visoki, mršavi čovek, držeći je podalje od sebe.

– Nikada, osim ako odmah ne dođeš u krevet – reče Nora.

Posle toga poče da pada jaka kiša, s mnogo grmljavine, oblaka i vlažnog neba, ali Nora je volela kišu. U Španiji nije bilo kiše – tako su rekli na televiziji, u Španiji je bilo jeftino, a posla je bilo svuda – čula je jedne noći svoju braću kako razgovaraju. U Dubaiju je takođe retko padala kiša, ali bilo je mnogo škorpiona i zmija, tako je njen otac jednom napisao.

S prozora bloka videla se Struma – mutna i duboka kao kao ljudska sudbina. Ništa, majka je jutros uzela kišobran. Dakle, sve je bilo u redu. Petko je sredio rasklimatane krevete blizanaca, zamenio slavinu nad sudoperom. Visoki, mršavi momak voleo je da bude čisto, svakodnevno je meo u kuhinji i istresao staru prostirku na krevetu u kome je Nora spavala.

Prvo joj je bilo neugodno zbog majke, ali jedne noći je ostao s Norom i polako, jedno po jedno – doneo je svoju odeću kod nje. Prvo radnu, dva para farmerki, zatim majice, patike, češalj i brijač.

– Dakle, ne bojiš se Arsenijeva? – upita je ponovo, ali Nora ga uopšte ne pogleda.

– Ako kažeš još koju reč o tom Arsenijevu, za sat vremena nećeš biti u komadu – prošapta ona i poljubi ga.

Prevod s bugarskog: Elizabeta Georgiev

Autorka je poznata bugarska romansijerka i pripovedačica. Predsednica je Bugarskog PEN centra. Njen najprevođeniji roman „Četvrtak“ objavljen je nedavno na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs