Kultni filmovi Brižit Bardo i Pola Njumena, ekranizacije Čehova, serijal o Hariju Poteru, sećanje na Marisu Paredes: Uzbudljiv januar u Jugoslovenskoj kinoteci

Prvi u nizu je „Hari Poter i kamen mudrosti“, snimljen 2001. godine, u režiji Krisa Kolambusa, koji je naredne godine potpisao i nastavak te britansko-američke koprodukcije, s Danijelom Redklifom u naslovnoj ulozi. Kako je najavila Kinoteka, slede ekranizacije u režiji Alfonsa Kuarona i Majka Njuela, te Dejvida Jejtsa od 2007. godine, zaključno s poslednjim filmom „Hari Poter i relikvije smrti“, čija su dva dela (iz 2010. i 2011.) na programu 11. januara.

Od nedelje, 12. januara, publika može da uživa u izboru najvažnijih filmova iz opusa Brižit Bardo, slavne francuske filmske dive koja je šezdesetih godina bila svetski seks simbol i smatrana je „najlepšom ženom na planeti“, a onda je oduševila svet kao aktivistkinja za prava životinja, i svoj život je posvetila toj brobi.

Ciklus posvećen Brižit Bardo otvara film „I Bog stvori ženu“ (1956), u režiji njenog prvog muža Rožea Vadima, koji joj je lansirao na veliko platno i doneo joj svetsku slavu. Među 16 odabranih naslova različitih žanrova u kojima je igrala čuvena B.B, nalaze se i ostvarenja velikih reditelja, kao što su „U slučaju nesreće“ (1956) Klod Otan-Lara, „Privatan život“ (1962) Luja Mala, „Prezir“ (1963) Žan Lik Godara…

Program Sećanje na…, od 20. do 22. januara donosi nam filmove omiljene i nagrađivane španske glumice Marise Paredes, jedne od muza Pedra Almodovara, koja je preminula sredinom decembra prošle godine. Njen ciklus obuhvata osam filmova, od kojih su pet Almodovarova – „Mračne navike“ (1983), „Cvet moje tajne“ (1995)…, kao i „Život je lep“ (1997) Roberta Beninjija, „Đavolja kičma“ (2001) Giljerma del Tora.

Isti program, Sećanje na…“, od 21. do 23. januara odaje počast američkom glumcu Džejmsu Erlu Džounsu (1931-2024), nominovanom za Oskara za glavnu mušku ulogu u „Crnom izazovu“ (1970) Martina Rita. Uz taj film, biće prikazani i „Polje snova“ (1989) Fila Oldena Robinsona, „Lov na Crveni oktobar“ (1990) Džona Maktirnana.

Jedna od najiščekivanijih ponuda Kinoteke na početku 2025, svakako je retrospektiva povodom sto godina od rođenja slavnog američkog glumca Pola Njumena (1925-2008), koja će trajati od 25. januara do 2. februara. Na ikonu Holivuda, oskarovca, reditelja i producenta, i razloge zbog kojih je u vreme najveće slave smatran i jednim od najmuževnijih i najlepših muškaraca na svetu, podsetiće nas 18 filmova, a ovaj program otvara „Dugo, toplo leto“ (1958) Martina Rita koje je Njumenu u Kanu donelo nagradu za najboljeg glumca.

U ovom izboru su i kultna drama „Mačka na usijanom limenom krovu“ (1958) Ričarda Bruksa, gde mu je partnerka bila Elizabet Tejlor, veliki hitovi „Buč Kasidi i Sandens Kid“ (1969) i „Žaoka“ (1973) Džordža Roja Hila, oba sa Robertom Redfordom, a naravno i „Boja novca“ (1986) Martina Skorsezea, gde je Njumen osvojio Oskara za glavnu ulogu majstora bilijara, čijeg je mladog protežea igrao Tom Kruz, kao i poslednji Njumenov bioskopski film „Put bez povratka“ (2002) Sema Mendesa, za koji je nominovan za najbolju sporednu mušku ulogu.

U sali Kinoteke u Kosovskoj ulici početak godine obeležava izbor značajnih i atraktivnih ostvarenja iz istorije kinematografije, među kojima su čuvena drama „Buntovnik bez razloga“ (1955) Nikolasa Reja, psihološki triler i akcija „Vozač“ Voltera Hila, mjuzikl „Sav taj džez“ (1979) Boba Fosa, ostvarenja evropskih autora, kao što je „Amarkord“ (1973) Federika Felinija.

Tu su i „Rani radovi“ (1969) Želimira Žilnika, koji je za taj film o mladima i (ne)mogućnosti revolucije osvojio Zlatnog medveda u Berlinu, kao i filmovi slične tematike, kao što su američki „O jagodama i krvi“ (1970) Stjuarta Hegmana i evropska koprodukcija „Sanjari“ (2003) Bernarda Bertolučija. Za kraj tog ciklusa 18. januara najavljena je „Groznica subotnje večeri“ (1977) Džona Badama, veliki hit koji je Džonu Travolti doneo nominaciju za Oskara i svetsku popularnost

Šok koridor“ 19. i 20. januara predstavlja drugi deo programa posvećenog američkom reditelju Vesu Krejvenu. Prvi deo prikazan je u decembru, a sada su pred publikom još četiri ostvarenja tog majstora horora, uključujući jedan od njegovih najpoznatijih filmova „Vrisak“ (1996).

Ciklus „Anton Pavlovič Čehov na filmu“ donosi čak 16 ekranizacija dela velikog ruskog pisca, snimanih od 1929. do 1999. godine, uglavnom u sovjetskoj, ali i američkoj, evropskoj i jugoslovenskoj produkciji.

Od 24. do 31. januara moći će da se vide „Ujka Vanja“ (1970) Andreja Končalovskog, „Galeb“ (1968) Sidnija Lumeta, „Tri sestre“ (1970) Lorensa Olivijea, „Stepa“ (1962) Alberta Latuade i „Stepa“ (1978) Sergeja Bondarčuka, „Višnjik“ (1999) Mihalisa Kakojanisa, kao i „Događaj“ (1969) Vatroslava Mimice, „Kiša, ili život jednog producenta“ (1972) Puriše Đorđevića.