Kulturna diplomatija sastavni je deo naše profesije

Beograd je druga stanica na velikoj turneji ove ruske operske kuće, koja je početkom juna krenula iz Egipta, a trebalo bi da se završi u oktobru u Arapskim Emiratima. Posle Beograda u planu su Estonija, Grčka i Mađarska.

– Mi smo jedino rusko pozorište koje u ovom periodu ima turneje. Srećom, ja lično ne moram oko toga da se angažujem. Sve naše turneje organizuju ruska vlada i gradska vlada Sankt Peterburga. Naravno, to povlači i veliku odgovornost pre svega zato što svetu prikazujemo ne samo umetnost naše pozorišne kuće već i rusku umetnost i kulturu uopšte. Prošle godine gostovali smo u Srbiji u okviru obeležavanja 75. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu. Ove godine bili smo u Kairu povodom godišnjice uspostavljanja humanitarnih veza između Rusije i Egipta. Mi smo pre svega predstavnici Rusije, tek onda smo opersko pozorište koje izvodi svoje predstave – kaže u razgovoru za Danas Jurij Aleksandrov, osnivač i umetnički direktor Kamerne opere Sankt Peterburg, koji ima status narodnog umetnika Rusije.

*Spadate u umetnike koji uticaj kulture stavljaju ispred profesionalne diplomatije. Da li je to samo utisak da kulturna misija Vaše opere prati granicu vrelog političkog terena – ovom turnejom obuhvaćene su zemlje u kojima se vodi žestoka bitka između interesa Zapada i Rusije?

– Ako želite da to tako nazovemo, onda možemo da kažemo da je politika ta koja naše pozorište šalje na goruće tačke da prestavljamo Rusiju. Bili smo u Varšavi, Letoniji, Litvaniji… Iz Beograda odlazimo na jedan festival u Estoniji, a Estonija je takođe zemlja sa kojom Rusija ima određenih problema. Želeo bih da naglasim da nas i Estoniji i svim drugim mestima naše kolege i prijatelji rado dočekuju i vole nas, a politika je druga stvar.

*Da li je to težak teret za jednu kamernu operu, mada Vi tvrdite da kamerna opera nipošto ne znači i mala opera već “opera u krupnom planu”?

– To je naravno nije breme, to je sastavni deo naše profesije. Naravno dešava se da na gostovanju, idući ka pozorištu vidimo neke manje demonstracije, parole “Rusi, vratite Krim”, ali na kraju krajeva svi ti ljudi dođu na predstavu, uživaju, pozdravljaju nas.

*Kamerna opera Sankt Peterburga počela je život 1987. kao eksperimentalni teatar, a sad je prerasla u neku vrstu institucionalnog pozorišta. Koliko je tog eksperimentalnog duha sačuvano u produkcijama i repertoaru?

– Jedno drugome ne smeta. To se vidi u predstavi “Elektra”. Ja smatram da pozorište treba da bude raznovrsno i da moje predstave takođe treba da budu različite, jer je i publika veoma različita. Ne želim da izgubim deo publike zato što sledim samo jedan umetnički pravac. Za onaj deo publike koji od opere očekuje lepotu, istoričnost na repertoaru će biti “Esmeralda”, a za drugi deo publike koji očekuje neki sasvim drugačiji, novi prilaz – ekstremne utiske, ekspresivnost takva će biti Štrausova “Elektra”. Ona se retko izvodi u evropskim pozorištima, a kod nas je redovno na repertoaru, imao tri pevačke podele.

*Zašto ste se odlučili i za gala koncert u Beogradu?

– Taj gala koncert je za nas bio veliko zadovoljstvo, a cilj nam je da pokažemo vrhunske glasovne mogućnosti naših pevača. Bez neke lažne skromnosti mogu slobodno da kažem da je Sankt Peterburg opera danas najkvalitetnija operska scena u Rusiji, scena sa najboljim operskim pevačima. Najbolje stacionarno pozorište. Sada imamo 60 prvoklasnih operskih pevača u trupi. Pevači nam svakodnevno sami dolaze, ali sve su manje šanse da postanu članovi našeg pozorišta, jer imamo veliki sjajan ansambl. Ja uvek kažem: “Suviše smo siromašni da bismo mogli sebi da dozvolimo da držimo loše pevače u pozorištu.”

*Koliko ste zadovoljni 34. sezonom Vaše kuće i kako je pandemija uticala na repertoar i druga prilagođavanja novonastalim uslovima?

– Pandemija nam je pre svega otežala rad utoliko što nismo mogli da u punom obimu igramo predstave za publiku. Ali, ni za trenutak nismo prekidali rad – vežbali smo, imali probe, primali nove članove trupe, pripremali se za turneje, učili nove uloge… Dakle pozorište je neprekidno radilo. Ja sam članovima svog pozorišta očinski rekao: “Najlakše je da pozorište prekine sa radom, ali je jako teško da se ponovo pokrene.” Zato nećemo prekidati sa radom.

Prevod sa ruskog jezika Maja Jončić

“Esmeralda” i “Ivan Grozni”

– Opera “Esmeralda” je srpskoj publici nepoznata, a i u Rusiji doskoro nije izvođena. To je naš princip rada – izvodimo malo poznata ili neizvođenja dela, kao što sada planiramo Bizeovu operu “Ivan Grozni”, koja nikada nije izvedena ni u Evropi ni u Rusiji. Što se tiče “Esmeralde”, kompozitor je imao samo 20 godina kad je na napisao ovo delo i nije dovoljno poznavao dramaturgiju. Ja sam godinu dana radio na redakciji ove opere. Nisam se rukovodio istoimenom operom francuske kompozitorke Luis Bertin, koja je takođe inspirisana literaturom Viktora Igoa, radili smo po ruskoj verziji koju je napisao naš kompozitor. U 19. veku svi obrazovani ljudi u Rusiji savršeno su govorili francuski, pa je zbog toga i sam Dargomižski tekst pisao na francuskom jeziku. Uzeli smo tu originalnu kompozitorovu verziju na francuskom i dosta je preradili. Jednostavno nisam želeo da dopustim da na tom tako divnom delu stoji pečat ‘loša opera’, loš može možda da bude samo reditelj koji je prvi put postavlja na scenu – kaže Jurij Aleksandrov.