Kulturni turizam naš nasušni

… da li su vinčanski simboli na keramici protopismo ili samo dekoracija, zašto je Crvenokosa Boginja Starčevačke kulture namerno slomljena, da li kugla sa Lepenskog Vira predstavlja zvezdarnik ili kalendar, zašto se neolit naziva kameno doba, kada su znali kako da proizvode metal itd. Međutim, najveća misterija od svih je: zašto Srbija ne koristi ogroman potencijal koji ima za razvoj kulturnog, arheološkog turizma, kada na svakih 10 kilometara u proseku u našoj zemlji postoji neolitsko nalazište?

Kulturni turizam možemo posmatrati na nekoliko nivoa, od najopštijeg, kao što su obed u etno restoranu, ćaskanje sa lokalnim stanovnicima, poseta koncertu – ali nas ovde zanima definicija u strogom, arheološko-praistorijskom smislu. „Iskustvo, novost, aktivnost i edukacija osnovne su odlike tog novog tipa turiste. Bitno je doživeti i uživeti se, naučiti nešto novo, a pritom aktivno sudelovati u lokalnim događanjima. U takvoj se okolini rađa kulturni turizam.“ (D. A. Jelinčić)

Svi smo čuli za Egipatske piramide i Stounhendž, ali da bi te turističke destinacije funkcionisale i bile sposobne da prihvate i ugoste veliki broj posetilaca, bilo je potrebno izgraditi i urediti kompleksnu, masivnu infrastrukturu podržanu raznovrsnim aktivnostima interesantnim za različite ciljne grupe.

Da bi kulturni turisti dolazili organizovano i u velikom broju, pre svega je potrebno srediti nalazišta, izgraditi vizitorske centre i turističke parkove pored njih, adekvatno pripremiti i predstaviti praistorijske postavke u muzejima, angažovati lokalno stanovništvo da učestvuje u funkcionisanju destinacija..

Kulturni turisti su najbrže rastući segment turističkog tržišta, željni novih, svežih destinacija, i sa pravom ponudom, mogu se ostvariti izvrsni rezultati. Bliski pojmovi su kreativni i hobi turisti, a odnose na neposredno učestvovanje posetilaca u radionicama, otkopavanju, učenju veština i zanata koje su postojale u to davno doba.

Treba obratiti pažnju i na sledeće: bitna je održivost (da se ne naruši prirodna ravnoteža i park-lokalitet nakon intervencije bude u lošijem stanju nego pre radova) i pojam „zeleno“. Kulturni turisti su ljubitelji reciklaže, zdravih i obnovljivih izvora energija, solarne energije, prirodnih materijala, zdrave hrane, pojaseva nenarušene prirode za odmor i šetnju, bez plastičnih kesa i boca – oni jednostavno ne odlaze na mesta koja su zagađena, prljava i narušene ekološke ravnoteže. Idealno bi bilo da ceo ovaj pojas bude bez automobilskog saobraćaja, a prevoz samo biciklima i nekom vrstom golf-vozila sa pogonom na sunce.

Da rezimiramo: postoje nalazišta (praistorijska, antička su u nešto boljem stanju), koja su uglavnom nesređena, derutna, čak i bezbednosno opasna i bez dodatnih sadržaja (možemo izdvojiti samo lokalitet Lepenski vir sa vizitorskim centrom i, delimično, neolitski park Pločnik, koji je lep primer u kom se pravcu treba kretati pri sređivanju i kreaciji dodatnih sadržaja), zbirke u muzejima i zavičajnim zbirkama (a većina praistorijskog materijala je neizložena, u depoima i bez odgovarajuće propratne literature). S druge strane, turistički poslenici su u stalnoj potrazi za dodatnim sadržajima gde bi odveli svoje goste, ali ni oni ne stavljaju akcenat na praistoriju, i ne poznaju je i ne cene dovoljno (što i nije čudno, s obzirom na manjak adekvatne literature).

Pozabavimo se za trenutak nalazištem Belo Brdo u Vinči – šta se čeka da se ono sredi i koji su problemi? Nerešeni pravno-imovinski odnosi (okolne parcele su delimično otkupljene, ali se još niko nije odselio i omogućio nalazištu da se proširi), ne zna se ko gazduje (Muzej grada Beograda, istražne radove vrši Arheološki odsek Filozofskog fakulteta, Beograd Vode, Srbija Vode, grad Beograd, opština Grocka itd), manjak finansijskih sredstava koje država izdvaja za sanaciju i sređivanje nalazišta, tek sada se donose Planovi Područja Posebne Namene, koji bi regulisali kakvi se i koji objekti mogu graditi na potezu u blizini lokaliteta. Ali, sve ovo nabrojano je lako rešivo ukoliko postoji dobra volja i odluka da se država adekvatno pozabavi ovom privrednom granom sa ogromnim potencijalom.

Jedan od načina da se skrene pažnja i naš neolit stavi u prvi plan su manifestacije – a Škola praistorijske arheologije Sedmorečje i Udruženje Vinčanski neolit pokrenuli su manifestaciju Dani Vinče 2018, koja je posvećena obeležavanju 110-godišnjice od otkrića i početka iskopavanja na lokalitetu Belo Brdo Vinča. Manifestacija je održana od 1. do 3. juna i obuhvatala je Naučnu konferenciju u PKS sa 15-ak predavača, dodelu Zahvalnica-Blagodarja predstavnicima ruske i engleske ambasade, za pomoć koju su Uspenski, Čarls Hajd i Čarls Majers pružili profesoru Vasiću za nastavak otkopavanja, zatim bogat kulturno-umetnički program u Vinči na platou ispred nalazišta, sa preko 300 učesnika, a akcenat je bio na starim instrumentima (frule, gajde, gusle, okarina, dvojnice), nastupima folklornih grupa iz cele Srbije (uključujući i Nacionalni ansambl Kolo), prvu Dunavsku Neolitsku regatu (simbolično pretakanje Starčevačke u Vinčansku kulturu), sajam prastarih zanata i vina, Neolitsku modnu reviju, kao i degustaciju praistorijskih jela sa pečurkama (Paleo Fungi koncept), koja su se pripravljala na licu mesta. Diplomatski kor je prepoznao važnost i značaj Vinče, te je prisustvovalo 15-ak ambasadora i predstavnika ambasada. Raznovrstan, izbalansiran, zabavan sadržaj je recept kako i ubuduće prezentovati naše praistorijske kulture.

Sedmorečje pokrenulo i projekat „Praistorijski putevi Srbije“, koji za cilj ima dovođenje milion turista više godišnje na osnovu naše praistorije.

Krajnje je vreme da svi zajedno učinimo nešto za očuvanje, promociju i oživljavanje naše vredne kulturno istorijske baštine, i zbog nas danas, i zbog naših budućih naraštaja.

Fb strana – Dani Vinče 2018

vincaneolitskituristickipark.com

sedmorecje.com