Kustendorf počinje 11. januara, gost i Met Dilan

Fesitval će otvoriti dokumentarac reditelja Emira Kusturice „Pepe, jedan uzvišeni život“ posvećen bivšem urugvajskom predsedniku Hozeu Muhiki. Narednog dana biće prikazan film „Srećan kao Lazaro“ italijanske rediteljke Aliće Rorvaće.

Trećeg dana festivala publika će moći da pogleda filmove „Bliski neprijatelji“ i „Nežna ravnodušnost svea“ reditelja Davida Oelhofena i Alhana Ježanova, a četvrtog film „Dogmen“ reditelja Matea Garonea koji će predstaviti glumac Marčelo Fonte.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević rekao je danas da je Ministarstvo podržalo Kustendorf sa 25 miliona dinara i da je „imalo više para, dalo bi još vše“, jer je prema njegovim rečima u pitanju „tetonski kulturni dogadjaj“ značajan za Srbiju, region, Evropu i svet.

„Džoni Dep, Žak Odijar, Džim Džamuš, Monika Beluči, Aleksej Balabanov, Andrej Končelovski, sad nisam pročitao deo enciklopedije svetskog filma, ovo su imena koja su gostovali na Kustendrofu. Samo ova činjenica govori u prilog zaključku da je reč o najznačajnim kulturnom dogadjaju u Srbiji“, rekao je Vukosavljević.

On je Kustendorf metaforično uporedio sa „malim, galskim selom“ iz stripa o Asteriksu, koje se hrabro bori protiv „zlog rimskog carstva“.

„Ako pristup industriji filma okarakterišemo kao dominantnu oblast holivudske estetike i holivudskih težnji ka komercijalizaciji jedne tako značajne umetnosti, onda je Kustendrof malo selo u tom rimskom carstvu koje se uporno i snažno bori protiv te donimacije, logike i pseudokulturne matrice“, ocenio je Vukosavljević.

Osnovač festivala, reditelj Emir Kusturica rekao je da Kustendrof nije „privatni festival“, da ih sa istom sumom novca godinama pomaže Ministarstvo i da ta sredstva pokrivaju troškove karata gostiju.

Prema njegovim rečima, jedna od tajni festivala je u ambijentu koji omogućava susrete velikana i nepoznatih autora iz kojih bi trebalo da se iznedri nova ideja o filmu.

„Od Drugog svetskog rata imali smo mnogo filmskih talasa, sada tih talasa nema, postoji samo opštost iz koje neko stidljivo izviri i ponovo nestane i zato je pitanje filma pitanje ambijenta, a naš ambijent je prouzrokovao već pet ili šest autora koji su napravili vrlo uspešne filmove“, kazao je Kusturica.

Za festivalske nagrade Zlato, Srebrno i Broznano jaje takmičiće se 21 film, čiji su autori mladi režiseri iz Srbije, BiH, Makedonije, Švajcarske, Australije, Norveške, Poljske, Rusije, Izraela, Francuske, Nemačke, Irana, Meksika, Španije, Turske i Filipina.

Ovi filmovi izabrani su medju 718 koliko je pristiglo na konkurs, a o njima će odlučivati medjunarodni žiri koji će činiti ruska glumica Dijana Požarskaja, francusi režiser Tankred Ramon i srpski izdavač Slobodan Despot.

U okviru programa „Retrospektiva velikana“, biće prikazani filmovi „Vestern“, „Sećaš li se Doli Bel“ i „Dragstor kauboj“ kada će radionicu održati glumac Met Dilan i gostovati glumci Slavko Štimac i Serdji Lopeze.

U programu „Novi autori“ biće dugometražni film crnogroskog reditelja Ivana Salatića „Ti imaš noć“, a u okviru pratećeg programa biće predstavljen film „Devojke u igri“ Aline Skšeševske.

U galeriji „Kapor“ biće izložba slika Ratka Lalića, a u muzičkom delu festivala nastupiće „Orkestra narodne muzike braća Advahov Valeriju“, „Kaskval & Kristi Traktor“, holandsko-sprski ansambl „Jovan Pavlović i Marko Markovi bas bend“, grupa „Kal“ i „Bilja Krstić i Bistrik orkstar“.