Kustendorf u razdirućoj i čudesnoj lepoti filmske umetnosti

Pod simboličnim sloganom „Razdiruća i čudesna lepota stvaranja“, 15. Kustendrof, jubilarno izdanje Festivala filma i muzike koji se tradicionalno održava na Mećavniku, u Drvengradu, 6. maja svečano će otvoriti premijera drame „Perje“ egipatskog reditelja Omara El Zohairija, koji je za ovo ostvarenje nagrađen glavnom nagradom filmskih kritičara na Kanskom festivalu 2021.

Kako su na konferenciji za novinare u Vladi Srbije najavili reditelj Emir Kusturica, selektor i osnivač ovog festivala, i ministarka za kulturu Maja Gojković, pred nama je, i pred brojnim filmofilima koji će doći na Mećavnik iz regiona i sveta, jedno uzbudljivo i čudesno izdanje Kustendorfa, koje već svojim naslovom preuzetim iz filma „Šta su to oblaci?“ Pjera Paola Pazolinija, odaje počast italijanskom velikanu „pokretnih slika“, i jednom od najavangardnijih filmskih autora povodom stogodišnjice njegovog rođenja.

Podsećajući da je festival nastao pre 15 godina na brdu kao umetnički azil i jedna od trasa na kojima će se u budućnosti čuvati format filma kakav znamo. Kusturica je istakao da danas prisustvujemo frakturi duše, lomu svetskog recepta prepoznatljivog iz prošlih vekova.
– Pre petnaest godina sam govorio o budućnosti filma kao nečega što će doživeti sudbinu opere. Svaki grad u svetu u svom narodnom pozorištu ili u odvojenoj zgradi ima operu, tako će i film i veliko platno. Ako uđete u bioskopsku salu možete da doživite vreme koje štoperica ne računa. Može vam se i desiti da pogledate neki film, a da na izlasku doživite da već počinje atomski rat. Zato je film uvek bio utočište koje zaustavlja vreme i koje daje mogućnost čoveku da sebi produži život – izjavio je Kusturica, ističući da se jubilarni Kustendorf odvija u vremenu u kojem više ništa nije kao što je bilo, a postoji još uvek ta holivudska iluzija da je film veći od života.

– Dostojevski je postao krivac za stanje stvari. Jedna ogromna kultura doživljava poništavanje. Srbija je valjda jedina zemlja koja otvara vrata svima, pa i toj kulturi – rekao je naš najnagrađivaniji reditelj na svetskim festivalima.

Kustendorf će dodeliti dve nagrade „Drvo života“ za doprinos filmskoj umetnosti, a ovogodišnji laureati su legendarni glumci Petar Božović i Toni Servilo, zvezda filma „Velika lepota“ oskarovca Paola Sorentina.

U takmičarskom programu biće prikazano 13 igranih ostvarenja i dva dokumentarna (u izboru od 522 filma, koliko je ove godine bilo prijavljenih). U trci za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje biće autori iz Francuske, Nemačke, Danske, Rusije, Španije, Švajcarske, Rumunije, Severne Makedonije, Izraela, Portugala, Velike Britanije, Slovačke, Poljske i Srbije, najavio je Kusturica.

– U ovom trenutku, kada je otkaz kulture jednom čitavom narodu dodeljen, mi ćemo prikazati filmove svih drugih, pa i naroda kome je dat crveni karton, ali ne zbog toga što je napravio prekršaj nego što je to tako svetska vlada odredila. Međutim, nas to ne pogađa, zato što fokusiranost na filmove i na ono što je umetnost nekada značila čoveku. Mi želimo to da živimo, i što je najvažnije, svi znamo da živimo u vreme kada je, za razliku od 80-ih godina, kada je Robert de Niro bio najvažniji čovek u svetu filma, danas to Ilon Mask. Živimo u vremenu kada autoritet velikih umetnika, kada se poredi sa velikim bogatašima, jednostavno ne postoji. Živimo u doba otkaza kulture. Ali, kao i svi procesi, i taj proces traje na različitim meridijanima i u različitim uslovima. Postoji i čitav niz iznenađujućih momenata u tim procesima. Svet nije sačinjen samo od Evropske unije i njenih manje od milijardu ljudi, svet je okrenut na sve četiri strane, pa utoliko ni uticaj neće biti samo sa jedne strane, koja je u međuvremenu izgubila moć zadavanja trendova. Trendovi dolaze i iz Indije, i iz Irana, i iz Južne Afrike, Nobelove nagrade se dodeljuju ljudima iz čitavog sveta, najmanje iz Evrope – istakao je Kusturica.

U programu Savremene tendencije, kako je izjavio, „isti ljudi ostaju na vrhu“, a među njima je Ašgar Farhadi – dobitnik Gran prija u Kanu za film „Heroj“, koji je će se posle dva gostovanja na Kustendorfu ovog puta obratiti publici putem vide poruke i održaće onlajn radionicu.
Uz Farhadijevog „Heroja“ u ovoj selekciji biće prikazani i filmovi „Jedna sekunda“ velikog kineskog reditelja DŽanga Jimoua, „Freda“ rediteljke Žesike Ženei sa Haitija koja će biti gošća festivala, „Povest o mojoj ženi“ Ildiko Enjedi…, a kuriozitet 15. Kustendorfa biće i ekskluzivno emitovanje prvog testa Kodakove kolor trake koji je nastao pre jednog veka, 1921. godine.

Do 10. maja, koliko traje jubilarni festival, u programu Retrospektiva videćemo kratke Pazolinijeve filmove „Jastrebovi i vrapci“ i „Rikota“, omnibus „Veštice“, kao i ostvarenja iz 1922. godine, „Nosferatu“ Fridriha Vilhelma Murnaua i „Luckaste žene“ Eriha fon Strohajma.

Novi autori

Program Novi autori prikazaće debitantske dugometražne filmove reditelja koji su ranije učestvovali u takmičarskom programu Kustendorfa – „Posle zime“ Ivana Bakrača, „Murina“ Antonete Alamat Kusijanović i „#dogpoopgirl“ rumunskog reditelja Andreja Huculejaka.

DŽez i vesele osamdesete

Muzički program 15. Kustendorfa otvoriće Jovan Maljoković sa svojim etno džez bendom, a tokom pet festivalskih dana na Mećavniku će gostovati bendovi koji sviraju istu muziku, kao i kompozicije i iz i „veselih osamdesetih, najavio je Kusturica.