Kustosi se protive odlukama v. d. direktora Muzeja savremene umetnosti

Oni se protive najavi direktora da u izlagački program uvrsti izložbu „Love is Love“ Žan Pol Gotjea čiji eksponati – venčanice – kako, navode, „nisu primereni programskoj politici MSU“.

– Sklanjanjem Todorovićevog rada ozbiljno je narušena koncepcija uvodnog segmenta aktuelne izložbe. Smatramo da je nedopustivo da izložbeni prostor samovoljom v. d. direktora dobije drugačiju namenu, i to bez saglasnosti kustosa MSU, autora projekta rekonstrukcije enterijera Muzeja, kao ni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Takva odluka bi odmah trebalo da se preinači – naveli su kustosi. Dodaju i da je zbog pripreme izložbe Pola Gotjea dekroširana postavka na petom nivou Muzeja, čime je takođe narušena prvobitna koncepcija izložbe „Refleksije našeg vremena“.

– U vreme kada se muzeji globalno suočavaju sa problemom zatvaranja ili smanjenog broja posetilaca usled širenja pandemije, ideja investiranja u izuzetno skupu putujuću „blokbaster“ izložbu od koje se očekuje da donese profit velikom posetom, odraz je krajnje nestručnog, nekompetentnog i društveno neodgovornog vođenja instititucije protiv čega izražavamo oštar protest – zaključuju.

Viktor Kiš tvrdi za Danas da je izložba sa koje je sklonjen Todorovićev rad „formalno“ završena i da mu nije bila namera da u Muzeju pravi kafić nego „mesto za odmor“.

– Izložba „Akvizicije“ primarno je bila planirana za mart, ali se zbog pandemije otvaranje pomerilo za 27. jun. Iako izložbe u muzeju obično traju tri meseca, usled novonastale situacije u vezi sa pandemijom, izložbu smo produžili za mesec dana, dakle, ceo oktobar. Sada su „Akvizicije“ u punom formatu formalno završene, a izložba se formatira u oblik stalne postavke, koja će trajati do marta 2021. Ne sećam se da je ijedna izložba toliko dugo trajala – kaže Kiš. On se izvinio umetniku Zoranu Todoroviću kao i ostalim umetnicima čiji su radovi sklonjeni rekavši da mu je žao što ih kustosi nisu obavestili o tome da se izložba „Akvizicije“ nastavlja u smanjenom obimu.

– Na mestu gde je tokom trajanja ove izložbe stajao rad „Toplina“, u budućnosti se planira mesto za odmor. Da pojasnim, mi nemamo nikakvih uslova da tu napravimo kafić niti imamo osoblje za to. U pitanju je samo mesto gde će publika nakon dugog razgledanja moći da sedne, sabere utiske, možda prodiskutuje i da se osveži kafom ili vodom iz automata. Ne moram da kažem da apsolutno svaki muzej na svetu, ima i restoran i kafe, jer to jeste poštovanje sopstvene publike. Da podsetim, na tom istom mestu je i nekada ranije bio kafić – napominje Kiš. Upitan da li je konsultovao Zavod za zaštitu spomenika u vezi sa izmenom enterijera Kiš odgovara potvrdno napominjući da je ta konsultacija obavljena „u vezi sa premeštanjem stakla sa jedne, na drugu poziciju“.

Sagovornik Danasa tvrdi i da nije naišao na razumevanje kod kustosa u više navrata, koji su odbili neke od njegovih predloga među kojima je i Gorka pilula 1 umetničkog para Mentalklinik.

– Projekat je od strane kustosa glatko odbijen, uz obrazloženje da je to izuzetno neprimerena stvar i da dobro pazim šta radim. Ovo je blago rečeno, imam zvaničan mejl. Pitam se da li je po istom principu ranije odbijena izložba Jana Fabra, koja se potom, na sreću, održala u Narodnom muzeju – kaže Kiš.

Prema njegovim rečima Gorka pilula 1 je uspešno predstavljena širom sveta a o ovom projektu pozitivno je pisao prestižni američki magazin „Art Forum“.

– Žao mi je zaista zbog pandemije, jer da su drugačija vremena odveo bih kompletan kustoski tim na rekreativnu nastavu na Divčibare, kako bi kroz mali fudbal naučili osnovne postulate timskog rada, kao što su povezivanje, zalaganje i srce na terenu – poručio je Viktor Kiš.

ULUS i NKSS uz kustose MSUB

Udruženje likovnih umetnika Srbije ULUS i Nezavisna kulturna scena Srbije NKSS, su oštro osudili odluke v. d. direktora Viktora Kiša, a NKSS zahteva njegovu hitnu smenu.

– Intervenisanje u program i funkciju prostora koji je namenjen isključivo muzejskom izlaganju, bez uvažavanja mišljenja stručnih kustosa koji se godinama bave unapređenjem svoje stručnosti i praćenjem svetskih i lokalnih kulturnih tokova, očuvanjem, katalogizacijom i prezentacijom umetničke ponude, ukazuje na visok stepen ugroženosti i zapostavljenosti u kojoj se umetnost nalazi danas – navedeno je između ostalog u saopštenju ULUS-a.