Kusturica: Svetske imperije sejale sindrom razjedinjavanja

„Za razliku od Srba, oni se nikada nisu mogli nametnuti u kulturi, nauci ili makar u fudbalu, nisu postigli nešto što bi prema merilima racionalističkih civilizacija bilo pozitivno. Ali im je prvo činjeno, da Rusi ne bi stavili prst na obalu Dunava. Zatim su favorizovani kao destabilizujući faktor Južnim Slovenima. Tako je i danas“, rekao je Kusturica, prenosi Srna.

 On je naveo da je modernu dramu Srbije, latinsku nepravdu prema nama započeo još Napoleon.

„Od njegovog vremena do danas, neguje se na Balkanu, bez prekida, južnoslovenski „nacionalizmi sudnjeg dana“, svi zasnovani na ideji da moramo živeti zavađeni“, istakao je Kusturica.

 Prema njegovim rečima, tokom formiranja južnog dela Habzburškog carstva, „podgajan je interes o razjedinjenju“ i takvo stanje, u kome je gotovo nemoguće delovati kulturološki, i danas traje. Pritom, kako je posebno istakao, „kultura je realan osnov postojanja naroda i pitanje opstanka male zemlje leži u kulturnom delovanju“.

 Kusturica je poručio da Srbi imaju legitimno pravo da neguju zavetnu ideju kosovske legende i svoje nasleđe, jer ono ima kulturološku pozadinu.

 „Republika Srpska je ishodište jednog rata, a pitanje njenog opstanka je pitanje ličnosti. Ko je taj ko će je sačuvati, a da pritom atributi njene kulture budu sačuvani“, rekao je Kusturica, povodom nedavnih političkih nastupa Bakira Izetbegovića. On je ukazao da „nije problem u tome što Latini, pravoslavni i muslimani žive zajedno“.

 „Naprotiv, pitanje je šta je većinski narod pred rat u Bosni nudio i šta posle rata nudi tim zajednicama. Odbili su Miloševića da budu saveznici , a pravoslavnima su ponudili reprizu Drugog svetskog rata: hajde da vas ubijamo, pa ćemo vam se na kraju pridružiti ako se desi da izgubimo, kao 1945. godine“, rekao je Kusturica.

 On je istakao da su Alija Izetbegović i njegovi saveznici oživeli ideju o šerijatu i da bi „danas Sarajevo bilo multietnički grad da to ne zavisi od ovih ljudi“.

 „Da je neko od Sarajeva hteo da napravi multietnički grad, mogao je i u ratnom vihoru da zadrži Srbe i da ponudi rešenje, a ne da ih po Kazanima ubijaju, pa da im iz grada ode 150.000 ljudi jedne veroispovesti. Da li je ponuda da ljude kao doktora Najdanovića skidaju gole, i da ih javno, kao što su njemu učinili, sunete pa ubiju“, rekao je Kusturica.

 On ističe da sadašnji član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović nastavlja dosledno ideje svog oca „potpuno na istom kursu“, a da je, kako je rekao, istina o Bakirovoj viziji Bosne isplivala prilikom pokušaja ubistva predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Srebrenici.

 „To je Bosna u kojoj Srbi sebe ne bi mogli prepoznati. Dizajnirali su je čak bez sprskog jezika iz kog su rođeni ovi novi jezici, sa svojim novima imenima. Gde smo mi tu? Gde su tu Srbi?“, upitao je Kusturica.

Govoreći o Abdulahu Sidranu, koji je nedavno gostovao u Beogradu, Kusturica je rekao da je to „mrtvi kapital BiH“.

 „U Beogradu se, čujem, nedavno pojavio mrtvi kapital BiH. Ime mu je Sidran i on misli da je moral ono što se mora“, rekao je Kusturica.

On je naglasio da taj mrtvi kapital ima i svoju genezu.

„Od pisca zvučnih pesama ušao je u film, gde se nije dugo zadržao. On ima osobinu da je, po sopstvenom priznanju, sačinjen od 95 odsto straha i pet odsto čovjka. A ja ne mogu da ne spomenem onu osobinu koja me je od njega razdvojila. Ovaj mrtvi kapital BiH nije se mogao udenuti u neku sistemsku vrednost, jer sebi nije mogao ostati makar malo veran. Da jeste, ne bi dolazio kod mene po ‘pet glava’ da popravi vid. Vid je spasio. Ali kako da jedna kultura prežali što je spasavanjem vida ostala bez – bošnjačkog Filipa Višnjića! Ovu smo štetu pretrpeli i BiH i ja. BiH je dobila mrtvi kapital, a ja ostadoh bez pet glava“, zaključio je Kusturica.