Kventin TarantinoFoto: Julia Mineeva/EGBN TV News/Alamy Live News / Alamy / Alamy / Profimedia

Umesto da ide u filmsku školu, koju nije mogao da priušti, niti je imao želju da je pohađa, Kventin Tarantino odlučio je da nauči sve o sedmoj umetnosti gledanjem što više filmova.

Rad u video klubu mu je takođe bio vrlo koristan, a Tarantino je stekao nivo znanja koji nadmašuje ono što bi se moglo smatrati „enciklopedijskim“. Po količini znanja o filmovima, Tarantino je rame uz rame sa Martinom Skorsezeom, iako se njihovi ukusi razlikuju.

Dok Skorseze može da se priseti određenih scena iz nepoznatog filma koji je gledao samo jednom pre pola veka, Tarantino će radije istražiti detalje o tome kako je lik brutalno ubijen u eksploatacijskom filmu iz 1970-ih za koji većina ljudi nikada nije ni čula.

Naravno, obojici je to dobro poslužilo s obzirom na njihov uspeh u Holivudu, ali Skorseze nikada nije ima veliki uticaj na Tarantina. Iako Tarantinovi eklektični izvori inspiracije dolaze sa raznih strana, uticaj trojice reditelja posebno je izdvojio.

U razgovoru s Aleksandrom Rokvelom, reditelj „Petparačkih priča“ je istakao Hauarda Hoksa, Žan-Lika i Brajana de Palmu kao najveće uzore. „Naučio sam različite stvari od njih trojice“, rekao je, pre nego što je obrazložio kako je od dvojice od njih naučio vrlo važne aspekte filmskog stvaralaštva.

„Evo što sam naučio od Hauarda Hoksa: kako stalno zabavljati publiku i kako ih stalno držati zainteresovanim. Bio je pripovedač. Nije ga zanimao samo zaplet kao druge reditelje, već prvenstveno priča. Znao je kako da stvori likove koji su potpuno privlačni gledaocima“, izjavio je slavni režiser, prenosi Index.

Očigledno je da su ove vrednosti prisutne i u Tarantinovim filmovima od samog početka njegove karijere jer su oni uvek zabavni i imaju interesantne likove.

„De Palma me je naučio filmskoj tehnici. Za mene je on najveći majstor filmske umetnosti i vizualne estetike“, dodao je Tarantino. Kao jedan od najprovokativnijih autora svoga doba, De Palma je bio posvećen stvaranju najboljih mogućih sekvenci za bioskopsko platno.

Dok je Hoks oblikovao Tarantina kao vrhunskog pripovedača, De Palma mu je preneo važnost vizuelnog aspekta filmske umetnosti. Obojica su ga, uz gore pomenutog Godara, kao i Serđa Leonea, učinili režiserom koji se može pohvaliti sa dva Oskara, Zlatnom palmom u Kanu i mnogo drugih priznanja.

Ono što mu je možda još važnije od svih nagrada je činjenica da je on poslednje tri decenije postao filmski stvaralac koga njegove mlađe kolege smatraju svojim uzorom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari