Laku noć, Pustolove

Stihovi sa odjavne špice kultne dečje emisije „Laku noć, deco“ urezani su u pamćenje svih generacija koje su odrastale s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina.

Iako su bile namenjene najmlađim gledaocima, priče o prijateljstvu Lava, Zeca, Lisice, Mačka, Medveda (lutkama kojima su prepoznatljive glasove davali Dragan Laković, Đuza Stojiljković, Danica Maksimović, Tatjana Lukjanova) emitovane pred početak drugog Dnevnika na Radio-televiziji Beograd, s velikom pažnjom pratili su i stariji.

Tako se jednom prilikom Vladimir Andrić, scenarista i reditelj ovog programa, koji je juče sahranjen u rodnom Obrenovcu, iznenadio kada je u jednoj kafani u Novom Sadu čuo tamburaše kako izvode upravo stihove s početka.

Prijatelji su mu objasnili da su oni postali redovni deo njihovog repertoara, te da pesmu „Laku noć“ pevaju svake večeri pred fajront.

Uticao je Vladimir Andrić na formiranje generacija i svojim nadaleko poznatim i voljenim Pustolovom, koji je, sa slavnim Milanom Lanetom Gutovićem, tokom skoro decenije, i kroz više od 400 epizoda, sa malih ekrana otkrivao gledaocima nove svetove i pojave.

Davao je Andrić dečjoj mašti krila i svojim pesmama i pričama, a njegovo stvaralaštvo tek će se izučavati, smatra književnica Jasminka Perović.

„Najviše sam volela kad putujem sa Vladom Andrićem u neku biblioteku ili na književni festival za decu. To je bio provod! Putovanje do Knjaževca ili Novog Sada prošlo bi kao tren uz njegove priče i anegdote. Bio je veliki poznavalac književnosti, filma, umetnosti… ma, živa enciklopedija. Dovoljno je bilo da zaustim ‘onaj crno-beli film sa Draganom Nikolićem…’ a Vlada bi već izgovorio i naslov i reditelja, pa čak i replike…“, priča za Danas Jasminka Perović.

Ona dodaje da je razgovor sa njim tekao prirodno i opušteno.

„Uvažavao je sagovornika, pažljivo ga je slušao bez obzira da li se sa njim slaže u stavovima ili ne. Kod njega su se na najdivniji način uklopili – erudita i maštar. Poštovao je klasiku, a posedovao savremen duh. Bio je mudrac sa vedrim dečjim srcem. Oštre misli i duhovit, a tanan i sanjar kao vilin konjic. Sve ovo se najbolje ogledalo u njegovom radu sa decom i za decu. Tek će se izučavati stvaralaštvo Vlade Andrića i filmsko i televizijsko i radijsko i pozorišno i književno. Njegov doprinos kulturi za najmlađe je ogroman. I da završim Vladinim pozdravom – Doviđenja, kako ste“, dodaje autorka književnosti za decu i mlade.

Marko Novaković, filmski i TV reditelj, i odgovorni urednik Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa RTS, priseća se za Danas saradnje s Vladimirom Andrićem na Radio-televiziji Beograd, gde je slavni autor proveo skoro četiri decenije.

„Vladimir Andrić predstavljao je onu vrstu čoveka i saradnika koja mi je, mladom autoru, donosila sigurnost u sebe i nebrojeno puta mi pomogla da prevaziđem raznolika iskušenja i probleme koje sa sobom rad na televiziji nosi. Kao ličnost sazdana od mnogih talenata i autor od autoriteta, koji je svojim delom ostavio izuzetan stvaralački trag u Televiziji Beograd, umeo je da vam priđe, na sebi svojstven način, blagošću i preciznošću koja karakteriše samo onu vrstu ljudi koju nazivamo čestitim. Njegov nasmejani lik i lepršavost duha koja ga je krasila utkani su u neke od najlepših sadržaja koje je, u svojoj bogatoj istoriji, proizvela Redakcija programa za decu i mlade. Pisac, reditelj, urednik i kolega čija će ostvarenja živeti još dugo u našoj svesti i u našem kulturnom nasleđu. Bila je izuzetna čast poznavati ga kao osobu, a svaka profesionalna saradnja sa njim predstavljala je privilegiju. Neka mu je večna slava i hvala za sve ono što je iza sebe ostavio nama i generacijama koje tek dolaze“, ističe Novaković.

Pesničke i pripovedne zbirke Vladimira Andrića odavno su postale deo školske lektire i čitanki. Izdavačka kuća Kreativni centar objavila je „Kroz gudure Obrenovca“ i „Daj mi krila jedan krug“, koja je 2006. godine dobila Nagradu za najbolju dečju knjigu na 51. Beogradskom međunarodnom sajmu knjiga, kao i nagradu „Neven“ za najbolje ilustrovanu dečju knjigu te godine.

„Dugogodišnja saradnja sa Vladom Andrićem bila je velika čast za našu kuću. Izuzetno smo ponosni na to što smo, između ostalog, objavili neku vrstu retrospektive njegovog pesničkog stvaralaštva u knjizi ‘Daj mi krila jedan krug’, i što smo Vladine duhovite i mudre stihove, namenjene podjednako deci i odraslima, okružili najlepšim ilustracijama. Meni lično izuzetno je žao što više neće biti prilike za druženje sa osobom koja je imala tako širok pogled, izoštrene stavove i besprekoran ukus u svim oblastima kulture za decu“, navela je Ljiljana Marinković, direktorka Kreativnog centra.

Urednica Anđelka Ružić dodaje da je Vlada Andrić bio više od saradnika.

„On je bio naš Pustolov sa kojim smo hrabro osvajali Gudure Obrenovca i drugar koji je bio uvek voljan da podari svoja krila, bio je i strašni gavran Gavrilo Grozni i (moj omiljeni) kuvar umoran od kuvanja šnenokli. Bio je sve što jeste i niste mogli da zamislite i uz to … umeo je da priča najlepše priče za laku noć. Od njega smo naučili da književnost za decu predstavlja vrhunsku igru prefinjenog duha i da tu igru mogu da igraju samo oni koji imaju dovoljno znanja, širine i topline da u svoj zagrljaj prime čitav svet“, rekla je Anđelka Ružić.

Vladimir Andrić rođen je 1944. godine u Obrenovcu.

Diplomirao je filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Huga Klajna.

Od svoje dvadesete godine piše i režira, a skoro četiri decenije radio je na Televiziji Beograd. Autor je knjiga „Daj mi krila jedan krug“, „Pustolov“, „Pustolovne priče“, „Kroz gudure Obrenovca“, „Napred plavi smeđi i crni“, „Večernji slon“, „Srce na zidu“ i mnoge druge. U ulozi scenariste i režisera, Andrić je zaslužan za nastanak pre svega antologijskih televizijskih serijala „Laku noć, deco“ i „Pustolov“ (iz koje se izrodila i poznata knjiga), ali i „Biografije“, „Junak našeg detinjstva“, „Dom u kojem živim“, „Pesnici svog zanata“, „Daj mi krila jedan krug“.

Režirao je i prvi film „Šešir profesora Koste Vujića“, koji je nastao po istoimenom romanu Milovana Vitezovića, kao i „Brze godine“, „Ratnički talent“, „Nagrada godine“, „Hroničan život“…

Dobitnik je brojnih nagrada za svoja književna dela (nagrada Politikinog zabavnika, Zmajevih dečjih igara, Neven, Zlatni ključić, te Nagrade za životno delo „Mali princ“ za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, septembra 2020).

Za knjigu „Daj mi krila jedan krug“ nagrađen je međunarodnim priznanjem Centra za književnost i medije za decu i mlade Jugoistočne Evrope.

Za njegov rad na polju televizijskog programa i književnosti za decu govorilo se da je kruna škole Duška Radovića. On sam je smatrao da mu je ovaj pisac, uz Huga Klajna, duhovni otac, a govorio je i da je Radović jedino merilo njegovog rada, te da viri preko njegovog ramena dok piše.

Neka te dobro služe krila

„Neka te dobro služe krila, Pustolove, jer krug se nikad ne završava… I pozdravi večernje slonove u gudurama belih oblaka iznad Obrenovca. Vlada Andrić (1944-2021)“, napisao je na svom Fejsbuk profilu pisac Dejan Aleksić.

Daj mi krila jedan krug

More ima barku,

jedro i katarku.

More, more, budi drug,

daj mi barku jedan krug!

Tako mi se baza

širom morskih staza…

Lasta ima krila

leti sve do Nila.

Lasto, lasto, budi drug

daj mi krila jedan krug!

Da obiđem lug,

da odem na jug…

Kad mrav zrno sruši,

čuju zečje uši.

Zeče, zeče, budi drug

daj mi uši jedan krug!

Da oslušnem i ja

kako žito klija…

U ribe peraja

srebrnoga sjaja.

Ribo, ribo, budi drug

daj peraja jedan krug!

Da me želja mine,

da vidim dubine…

Noću kraj živica

svetli fenjer svica.

Sviče, sviče, budi drug

daj mi fenjer jedan krug!

Pozajmi mi moć

da osvetlim noć.

Na nebu se zvezde

kao ptice gnezde.

Nebo, nebo, budi drug

daj mi zvezdu jedan krug!

Biću lepši još,

kad stavim taj broš…

Proizvođač kikota

– Vlada Andrić je bio lafčina. Bio je i jedan od glavnih razloga što smo se mi, mlađa generacija stvaralaca za decu, radovala druženjima pisaca na književnim festivalima. Slušali smo ga sa pažnjom i divljenjem, bilo da priča o Andreu Židu ili obrenovačkim gudurama, Dušku Radoviću ili Dušku Dugoušku. Uvek je bilo zanimljivo sa njim. Okupljali smo se oko njega kao Indijanci oko vatre, a on nam je to mesto brižno čuvao. Umeo je da proizvodi kikot unaokolo, ne samo u svojim vrcavim knjigama ili televizijskim emisijama, već i uživo. Dakle, sve je radio iskreno i uvek bio svoj, što je vrlina u nestajanju.

Vlada se preselio u najtajanstveniju pustolovinu. Znam ga, čuvaće nam mesto – kaže jedan od najpopularnijih naših pisaca za decu Uroš Petrović.